NOVJ i JVUO 1941-1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego ,ono sto mene zanima je,da sam cuo nekoliko prica od ljudi koji su ziveli u to vreme.da su neke cetnicke jedinice saradjivale sa partizanima do kraja rata,i da ljudi iz tih jedinica nisu kasnije krivicno gonjeni,ali isto tako da im je bilo zabranjeno da pricaju gde su i kako ucestvovali u ratu ,jel neko ima nekih podataka o tome i koje su to jedinice bile ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ho shi min ::Nego ,ono sto mene zanima je,da sam cuo nekoliko prica od ljudi koji su ziveli u to vreme.da su neke cetnicke jedinice saradjivale sa partizanima do kraja rata,i da ljudi iz tih jedinica nisu kasnije krivicno gonjeni,ali isto tako da im je bilo zabranjeno da pricaju gde su i kako ucestvovali u ratu ,jel neko ima nekih podataka o tome i koje su to jedinice bile ?

Е, мој пријатељу...Надам се да си приметио да овде и најтврђе историјске истине морају добро да ''окрваве гаће'' како би их неко признао и прихатио, тако да то ''што си чуо неколико прича од људи који су ...'' стварно нема никакву, осим митолошку вредност.

То ћу ти илустровати следећим примером: мој отац је био начелник КНОЈ за Вишеградски округ и лични пратилац СП Крцуна. На његовом терену је ухваћена Дражина група. Шта мислиш, шта сам сем тога још од њега, за тридесетак година успео да сазнам? Ни то не бих сазнао да није изашла књига Љубе Поповића за ког ми је он , после читања, рекао да је то Милован Пејановић, обавештајни официр Друге пролетерске. Ни то не бих сазнао да није било на телевизији, па се он онда одлучио да промрси кроз зубе.

Као што видиш у претходним постовима, чак је и стварање легенди и митова ( лажних профила и ситуација) било у надлежности ОЗНЕ и она је у томе била изванредно вешта. Стога је садашњим историчарима толико отежан посао.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ho shi min ::Nego ,ono sto mene zanima je,da sam cuo nekoliko prica od ljudi koji su ziveli u to vreme.da su neke cetnicke jedinice saradjivale sa partizanima do kraja rata,i da ljudi iz tih jedinica nisu kasnije krivicno gonjeni,ali isto tako da im je bilo zabranjeno da pricaju gde su i kako ucestvovali u ratu ,jel neko ima nekih podataka o tome i koje su to jedinice bile ?
Четничке јединице из западне Србије и Македоније су углавном прихватиле позив краља Петра и прешле под команду НОВЈ. То су подручја у којима је било мало борби, самим тим и мање "зле крви".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vathra Четници западне Србије (Лозница је најзападнији град) су ослободили град он немаца (први ослобођен град у Европи) да је било борби било је ако хоћеш могу и да набројим све, а да су прешли под команду црвених ту си се мало заје*о. Рачић, Мисита, Бојић и компанија па највеће легло имена четничких је Западна србија, и Калабић је из Ваљева...

• 1Ovo se svidja korisniku: Loznicanin91
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Loznicanin91 ::@Vathra Четници западне Србије (Лозница је најзападнији град) су ослободили град он немаца (први ослобођен град у Европи) да је било борби било је ако хоћеш могу и да набројим све, а да су прешли под команду црвених ту си се мало заје*о. Рачић, Мисита, Бојић и компанија па највеће легло имена четничких је Западна србија, и Калабић је из Ваљева...
Мој лапсус, источна Србија је у питању. Тамо је било мање борби, а за западну си описао стање.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Okt 2011 0:38

vathra ::ho shi min ::Nego ,ono sto mene zanima je,da sam cuo nekoliko prica od ljudi koji su ziveli u to vreme.da su neke cetnicke jedinice saradjivale sa partizanima do kraja rata,i da ljudi iz tih jedinica nisu kasnije krivicno gonjeni,ali isto tako da im je bilo zabranjeno da pricaju gde su i kako ucestvovali u ratu ,jel neko ima nekih podataka o tome i koje su to jedinice bile ?
Четничке јединице из западне Србије и Македоније су углавном прихватиле позив краља Петра и прешле под команду НОВЈ. То су подручја у којима је било мало борби, самим тим и мање "зле крви".

Da, ali gubimo iz vida činjenicu da su se pozivu kralja odazvale jedinice pod komandom Mihajlovića, to jest jedinice koje su se jedine mogle smatrati "regularnim" pripadnicima JVUO- ostale ejdinice, po CG, Bih i HR bile su labavo povezane sa Mihajlovićem, u stvari privatne vojske Djurišića, Djujića, Drenovića itd- koje su shodno tome paktirale sa okjupatorom i činile gro zlodela.

Najviše su baš oni i stradali, Djujićevi i Djurišićevi. Zglavnom zbog imbecilnosti svojih komandanata. Djurišić i njegovi četnici su stradali, kako se sada polako otkriva zbog ne poštovanja dogovora sa NDH- apropo toga odakle su imali smelosti da sa NDH u opšte i potpisuju dogovore. Oni su jednostavno krenuli van puta koji im je NDH odobrila. Uzput su čak i promenili stranu, priznalI Sekulu Drljevića za komandanta, što je opet čin veleizdaje sam po sebi, dok o Djujiću i direktnoj saradnji sa okupatorom ne treba ni trošiti reči.

Dopuna: 29 Okt 2011 0:41

ho shi min ::Nego ,ono sto mene zanima je,da sam cuo nekoliko prica od ljudi koji su ziveli u to vreme.da su neke cetnicke jedinice saradjivale sa partizanima do kraja rata,i da ljudi iz tih jedinica nisu kasnije krivicno gonjeni,ali isto tako da im je bilo zabranjeno da pricaju gde su i kako ucestvovali u ratu ,jel neko ima nekih podataka o tome i koje su to jedinice bile ?

Bilo ih je, čak i one koje nisu saradjivale, ali nisu okrvavile ruke, masovno su , čitave jedinice prelazile u JA. Najveći deo je grupno prešao, ne samo da nisu trpeli posledice nego su zadržali oficirske činove. Nisam siguran da su im priznavali čin, koliko se sećam, smanjivani su za jedan čin, ali su i dalje bili oficiri, i ostajali na komandnim dužnostima. JA je na kraju rata imala par hiljada četničkih oficira.

Dopuna: 29 Okt 2011 0:43

kljift ::Jasan mi je odgovor. Ja sam mislio da je Vermaht kontrolisao svaku stopu teritorije u Srbiji i Beogradu pa me čudi eventualno neprijateljstvo između četnika i Njemaca.
I ovo da su se sukobljavali četnici i "nedićevci" mi je novina.

Kako ne. Pogledaj koliko je četnika streljano na Banjici i Sajmištu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ khaless
U sustini je to manje vise potvrda prica koje sam cuo,a to me je i zanimalo,da li su postojale cetnicke jedinice koje su do kraja rata zadrzale da kazem miran stav prema partizanima ...hvala na odgovorima
Jos jedna stvar koaj me interesuje ,koliko su bile brojne i organizovane jedinice ljudi koje smo spominjali koji nisu konkretno spadali po Mihajlovicevu komandu (Djujic,Djurisic ,Drenovic i dr ) ??

• 1Ovo se svidja korisniku: cinoeye
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Равногорац Јездимир Лазаревић, из Оглађеновца код Ваљева, дуго чекану рехабилитацију прославио је истовремено са својим деведесетим рођенданом.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Јездимир Лазаревић је 1945. године осуђен на смртну казну стрељањем као непријатељ државе и народа, јер је у својој кући организовао прославу дана Краљевске горске гарде.
Прилог Радована Лазаревића

Смртна казна му је, потом, замењена деветогодишњом тешком робијом у Сремској Митровици.

Један је од ретких припадника равногорског покрета који је доживео 90. рођендан.

Курир равногорског покрета и генерала Драже Михаиловића, уз рођендан, слави и скидање љаге са свог имена, јер како каже, није био ни државни непријатељ, ни непријатељ свог народа.

"Седамдесет два дана био сам под смртном казном, и онда ми је замењена на временску казну", рекао је Лазаревић.

Виши суд у Ваљеву га је рехабилитовао, утврдивши да је осуђен из идеолоско-политичких разлога, као припадник четничког покрета и неистомишљеник комунистичке власти. Његово је људско и грађанско право било да, у својој кући, организује прославу четничког покрета уз присуство команданта Калабића и да изврши организацију батаљона у Оглађеновцу.

"Хвала им кад су скинули да нисам кривац. Била ми је чиста савест углавном. Пет покрета је кренуло 41. године и сви су тврдили да су у праву. И ја сам се нашао у једном од њих", рекао је Јездимир Лазаревић.
"Стално је био оптерећен тиме што је био третиран као државни непријатељ", наглашава његова ћерка Даринка Глигорић.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Okt 2011 11:30

Jedna interesantna vest.

Pre manje od mesec dana Beatifikovano je 5 katoličkih časnih sestara koje su "ubili srpski vojnici na Palama tokom II svetskog rata"

Five nuns who died in the custody of Serb extremists during World War II have been beatified at a ceremony that attracted thousands in Bosnia

A Catholic sister looks on during a ceremony of beatification of five catholic nuns brutally murdered during World War II. in Sarajevo, Bosnia, on Saturday, Sept. 24, 2011. After decades of investigation and proof gathering, sisters of the order of "Daughters of the Love of God": Marija Jula Ivanisevic of Croatia, Marija Berchmana Leidenix of Austria, Marija Krizina Bojanc of Slovenia, Marija Antonija Fabjan of Slovenia and Marija Bernadeta Banja of Croatia were bona fide by a decree of Pope Benedict XVI. In 1942, the five nuns were taken away from their monastery in Pale near Sarajevo, the monastery was burned and they were imprisoned and tortured by Bosnian Serb paramilitary forces until they were killed in prison in Eastern Bosnian town of Gorazde, later that year. Photo: Amel Emric / AP

SARAJEVO, Bosnia-Herzegovina (AP) — Five nuns who died in the custody of Serb extremists during World War II have been beatified at a ceremony that attracted thousands in Bosnia — the last formal step before possible sainthood.

Jula Ivanisevic, Berchmana Leidenix, Krizina Bojanc, Antonija Fabjan and Bernadeta Banja helped the poor regardless of religion in the majority Serb village of Pale. Serb soldiers burned their convent in late 1941.

The nuns were held in military barracks near the east Bosnian town of Gorazde. The soldiers beat and tried to rape them. The women jumped out of the second-floor windows, and soldiers later stabbed to death those still alive.

Pope Benedict XVI sent Cardinal Angelo Amato from the Vatican to lead Saturday's ceremony in Sarajevo. Up to 20,000 people attended.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sad ti vidi i budi pametan! Ko gde i šta.

Dopuna: 29 Okt 2011 11:47

ho shi min ::@ khaless
U sustini je to manje vise potvrda prica koje sam cuo,a to me je i zanimalo,da li su postojale cetnicke jedinice koje su do kraja rata zadrzale da kazem miran stav prema partizanima ...hvala na odgovorima
Jos jedna stvar koaj me interesuje ,koliko su bile brojne i organizovane jedinice ljudi koje smo spominjali koji nisu konkretno spadali po Mihajlovicevu komandu (Djujic,Djurisic ,Drenovic i dr ) ??

Djurišić i Djujić su imali respektabilne vojne jedinice, dok je Drenović bio secikesa i lokalni krimos.

naime tzv "Dinarska divizija" Momčila Djujića - nikad nije postojala. Njega i njegove četnike su uzeli Italijani, obučili i opremili i kao takve pripojili MVAC - delu italijanske vojske kao MVAC "Dinara".
Četnici su pokušali da tu jedinicu prikažu kao deo JVUO ali to nikad nije bila. Dakle tu je reč o klasičnoj veleizdaji.

Djurišić je imao manje ljudi. Medjutim kod njega je bio problem što iako je saradjivao sa Italijanima, masa crnogorskih četnika to nije trpele. Šta više nikada nije uspeo da nagoni svoje ljude da izadju iz CG, užasno loše su se ponašali čak i kada su upeli da izadju van CG. Njihov postulat borbe je bio da se bore protiv komunista u svojim mestima, to su razumeli, ali nisu hteli da idu da ratuju protiv ljudi - koje nisu poznavali.

naime na Neretvi i Sutjesci su pravili ogromne probleme starešinama. Šta više može se reći da je proboj partizana na Neretvi bio uspešan jer su četnici masovno počeli d a odbijaju naredjenja pretpostavljenih, bilo je slučajeva i ubistava oficira.

Da bi smo bolje razumeli logiku tih ljudi-
Oni su razumeli da kod njega u selu ili gradu ne treba da bude komunista jer je važila antikomunistička politika od pre rata.

medjutim prosečan četnik iz CG nije video partizana u Bosni, Dalmaciji ili Hercegovinu kao komunisti- video ga je kao borca protiv ustaša. I svakako ako su te partizana (mahom Srbe) iz Bosne jurili ustaše i Nemci, masa četnika - nije htela da pomaže zstašama i nemcima.

Logika kao i u ruskom gradjanskom ratu - borba izmedju komunista i antikomunista je bila nešto "interno" izmedju pripadnika jednog naroda, ali ni jedna strana posebno ni četnici nisu hteli da budu na strani ustaša ili nemaca, pritom govorim o običnim vojnicima.

Opet sličnost sa ruskom gradjanskim ratom.
Dok je to bio sukob izmedju dve ideologije, podjednaki uticaj i uspehe imali su jedni i drugi. Dok je u Jugoslaviji bio sukob partizani-četnici bila je pat pozicija.

Medjutim, kada pičinju velike anti partizanske operacija vodjene od strane ustaša, nemaca i Italijana - podrška kod naroda sa antikomunističku borbu je naglo opala.

Da to prenesemo u moderno vreme- pogledajte Libiju, niko od Srba nij eni znao za Gadafija, verovatno su ga smatrali nekom muslimanskom budalom, ali kada je NATo krenuo protiv njega, Srbi su počeli da mašu zelenim zastavama - i Gadafi je odjednom postao veliki prijatelj.
Dakle da li bi Srbi bili spremni da januara 2011 godine idu da ratuju protiv Libijaca i Gadafija? Verovatno. Ne bi imali posebno ništa protiv njega ali bi narod lako neko mogao da popali da je to "sveta borba protiv Islama" i slične gluposti.
Ali kada je NATO napao Libiju, kog bi Srbina mogao da nateraš da ratuje na strani NATO pakta?

A sada u II SR bila je reč o tvojim komšijama, prijateljima, braćom.

Jedno je kada se ti svadjaš i mrziš sa komšijom. Ali ako bi ustaše krenule na njega- da li bi ga mrzeo ili štitio?

E, to je ta stvar.

Dakle do kasne 1942, sredine 1943 godine kada počinju velike antipartizanske operacije okupatora, četnici su koliko toliko postojali.
Ali posle toga, postaju samo tigar od papira.

Iskreno, da li je Draža mogao da ratuje protiv Nemaca?
Nije.
Nije imao sa čim.

Moje lično uverenje bi sada bilo da je Draža lagao da "čeka pogodni trenutak i saveznike" jer jednostavno 1944 više nije imao vojsku.

• 1Ovo se svidja korisniku: cinoeye
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Драгољуб Дража Михајловић био је патриота, човек велике снаге и способности, пише у документу британске ратне тајне службе СОЕ. У документу се наводи да нема доказа да је сарађивао са Немцима, Италијанима или владом Милана Недића.

Британска тајна служба СОЕ из Другог светског рата окарактерисала је команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Дражу Михаиловића као патриоту који није сарађивао са окупаторима у Другом светском рату, наводи се у извештају који је представљен у Вишем суду у Београду.
"Генерал Михаиловић је био патриота, човек велике снаге и способности", наводи се у документу представљеном на рочишту за рехабилитацију Михаиловића и додаје да "нема доказа да је био колаборациониста са Немцима, Италијанима ни са владом Милана Недића".

Како је објаснио историчар Слободан Марковић, председник Државне комисије за истраживање околности под којима је Михајловић убијен, документ је сачинио професор на универзитету Оксфорд Вилијем Микензи на основу извештаја британских обавештајаца, који су били у посматрачким мисијама у Краљевини Југославији током рата.

Извештај британске тајне службе строго је поверљив и носи напомену да могу да га користе само тајне службе и британска влада, а на данашњем рочишту први пут је представљен јавности.

Историчар Марковић је поред тог докумета суду доставио и бројну другу документацију, а предао је и транскрипте седнице британског парламента, дан пре убиства Михаиловића 17. јула 1946. године.

У транскриптима ратни шеф британске дипломатије Ентони Идн упитао је на седници парламента свог наследника: "Шта је Краљевина Британија учинила за генерала Михаиловића, који је био први герилац у Европи у борби против нациста?"

Послератни британски министар спољних послова Ервест Бевин одговорио је да су суду у Београду послати извештаји петорице британских официра, који су били у штабу генерала Михаиловића до маја 1944. године у којима се констатује да су он и његов покрет стално водили активну борбу против окупатора.

Суд у Београду их, међутим, није узео као релевантне, а није прихватио ни предлог да ти официри сведоче у Југославији, навео је тада Бевин.

Намештен процес

Марковић је истакао да је суђење Михајловићу био апсолутно монтиран процес, а у прилог томе доставио је суду писмо тужиоца у том процесу Милоша Минића, који је као шеф Озне за Београд 1945. године упутио врху Комунистичке партије Југославије, односно годину дана пре судјења и стрељања Михајловића.