NOVJ i JVUO 1941-1944

64

NOVJ i JVUO 1941-1944

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11320

cinoeye ::PA kao sto znate, postojala je tema o broju ubijenih, i negde se slegla na 1,7 miliona.
Не знам да ли има још једна тема осим ове, ја сам од скорије овде.
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Zrtv.....aviji.html
Број од 1,7 милиона убијених је Тито изнео на митингу после рата, и ради се о ратној процени. Испоставило се да је био близу - али за демографски губитак. Број убијених је по демографским проценама Кочовића и Жерјавића око 1,050 милиона, док је демографски губитак већи - око 2 милиона, али су ту урачунати и после рата расељени немци и италијани.

Поименични попис жртава Другог светског рата садржи преко 600 хиљада људи, који су жртве окупатора и сарадника, и сматра се да није потпун, те да је тај број око 800 хиљада, што оставља око 250 хиљада које су убили партизани. Већина од тог броја је страдала у задњој години рата и после њега.

Citat:Da li mi vi mozete predociti dokumenat koj poakzuje koliko je Srba ubijeno od stnane komunista za vreme i posle rata, a do 1948?

Nije u pitanju suvi broj od 50000,120000, vec oziljak na srpskoj dusi zbog bratoubilackog rata.

Бојим се да тако нешто не постоји. Постоје само разне процене. Неке су превелике, неке премале, неке су и близу могућег броја.

Ја бих проценио да је током и после рата страдало око 100 хиљада срба од стране комуниста. Највећи део је страдао у четничким формацијама, или као њихови симпатизери, али је било међу њима и противника комунизма. Према погинулим четницима, партизанима и осталим борцима треба гајити посебан однос - они су се борили у погинули за оно у шта су веровали. Нажалост, доста људи је убијено само зато што су веровали у нешто или мислили другачије, и то је велика трагедија - било да се ради о стотинама, хиљадама или десетинама хиљада.


Citat:I najvazniji izvor-
John Lampe, Yugoslavia as History (1995)

* 300,000 Serbs k. by Ustasha
* Killed by Tito, 1945-46: 100,000

Dakle, ako se drzimo ove brojke, a znamo da su Slovenci dosli do dokumentovang broja od 20 000 Srba, kazi te mi vi da ja vise ne licitiram, koliko je Srba % moglo biti ubijeno u Srbiji?

Мислим да је процена г. Лампа претерана, што је очекивано обзиром да је изнесена на врхунцу анти-комунизма. Већ сам рекао да мислим да је толики број реалнији за ток целог рата, а највећи део јесте страдао у периоду 45-46.

У Словенији је после предаје стрељано око 10 хиљада срба. (Блајбуршка и Виктриншка група). Један део је и убијен у борбама пре тога, али мислим да је број од 20 хиљада превелик.
Велик број четника је страдао у биткама код Лијевче поља и на Зеленгори - врло занимљиво да ове битке уопште нису биле помињане током комуниста, а видим да и данас нема више података о њима, обзиром да су по интензитету борбе и броју погинулих биле велике битке.


Citat:ono sto su komunisti i cetnici radili jedni drugima po Srbiji je bio gradjanski rat i odmazdaradili, kao i Blajburg, proterivanje banatskih Nemaca, ubijanje saradnika okupatora...

Znaci li to da je Joza nevin? ili su pak obojica ratni zlocinci?

Nema tu sredine. Ili su obojica nevini, ili su obojica ratni zlocinci.
Ljudi samo malo treba da koriguju svoja gledista, sa obe strane.
Mi, kao narod, znamo jako malo o dogadjajima tokom drugog svetskog rata u Srbiji.(sta je od nje ostalo)

По данашњим нормама победник одређује ко је дефинисан као ратни злочинац, а ко није. Дражини четници су учинили довољно злочина, да би Дражу било који суд осудио на смрт. Да су судили Титу, вероватно би и њему донели сличну пресуду, али то суђење нећемо видети.

Citat:Evo jos jedan argument: 1941.godine nemacka komanda je donela odluku da se za jednog Nemca ubije sto Srba( dakle ne Kineza ili Indusa vec Srba). I sta se desava: pametnjakovici komunisti ubiju nemackog strazara i pobegnu. Sutradan kaznena ekspedicija pobije sto ljudi. Navodim primer sela Stepojevac.
Zbog toga je i doslo do zlocina u Vranicu!
Za njega su mnogi culi. Nekoliko familija je tako ugaseno, jer su pobijenie sve muske glave iz kuce. Hoces drugi primer. Kraljevo: 5000 ljudi. Kragujevac: 7000 ljudi. Pa zar je trebalo da Nemci pobiju celu Srbiju da bi neki pametni komunista rekao da DM nije izdajnik. Kada je DM video da ce ponovo Srbi platiti najvecu cenu u ratu, promenio je taktiku. Vrsene su sabotaze, izbegavani direktni sukobi do saveznickog iskrcavanja. Ali Cercili je trazio nekog ko ce da krvari za njiega i ostale saveznike. Da stalnom otvorenom borbom uz ogromne ljudske zrtve vezuje sto vise nemackih jedinica. Uporedi zrtve u GB i kod nas. To je neuporedivo. Da ne pominjem da u Hrvatskoj takvog sukoba nije bilo.

Устанак у Србији је и даље недовољно истражена тема.
Прво су комунисти тврдили да су само они дигли устанак.
После се видело да је ту било и доста четника.
А кад се мало загребе, види се да је до раскола на партизане и четнике дошло после слома устанка.
Занимљиво да је један став да су партизани криви за устанак и репресалије над становништвом, док постоји и став који наводи да су четници били ти који су дигли устанак у Србији, док су комунисти били у мањем броју.

Устанак је подигнут у тренутку који није одговарао за Србију, већ више совјетима и енглезима. Није имао шансе да успе и зато је и био осуђен на пропаст. Оба покрета који су се посла тога раздвојили од устаничког покрета су донели правилну одлуку да у Србији не дижу устанак до доласка савезника.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Avg 2009
  • Poruke: 325

Demografska istrazivanja su dosta precizna i bez obzira sto nekima ne odgovara njihov rezultat, to je to dok se drukcije ne dokaze. Poginulo je oko 450 000 Srba iz Jugoslavije, ali i preko 200 000 Hrvata. Gubici su dosta srazmerni u odnosu na broj stanovnika, samo su Makedonski manji i nastali pre svega 45te.
Zlocin u Vranicu je nastao 44te i izvrsili su ga cetnici DM.
Drugi svetski rat je antifasisticki rat, i kao u svakom ratu sudi se pobedjenoj strani, narocito ako je ona i zapocela rat. Da su Nemci pobedili sudili bi Staljinu i Cercilu.
Cifra od 100 hiljada ubijenih posle rata samo u Srbiji je preterana, racunajuci i cetnike ubijene na zelengori ne moze preci 20.000.
Samo u Jajincima je streljano oko 80 000 ljudi, mnogi su tamo dovedeni po prijavama "mirnih Beogradjanina" sta je trebalo raditi sa onima koji su slali prijave Gestapou i zbog kojih su mnogi izgubili glavu.
Saradnja bilo kakva sa okupatorom se placa glavom i to je bilo normalno u celom svetu u to doba. Opisao sam vam kako su Ameri postupili sa svojim, koji su bili zarobljeni i poceli saradnju sa Nemcima, nijedan nije preziveo.

Tacno je da su u Srbiji streljali 100 za jednog, ali je to pravilo vazilo i u Rusiji, kako bi svet danas izgledao da se Staljin poveo logikom DM i prestao da se bori, ili cak da napada one koji se bore protiv Nemaca?

Dopuna u Demografskim istrazivanjima Kocovica i Zerajica obuhvacene su sve zrtve do popisa 48 godine.
U knjizi izdatoj 81e "Kroz tajni arhiv Udbe" opisane su borbr sa cetnicima i ustasame posle rata, na teritoriji Jugoslavije, sve do upada ustaskih grupa sedamdesetih. Probacu da skeniram deo koji opisuje borbe na Zelengori.



offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5663

misaiv ::Demografska istrazivanja su dosta precizna i bez obzira sto nekima ne odgovara njihov rezultat, to je to dok se drukcije ne dokaze. Poginulo je oko 450 000 Srba iz Jugoslavije, ali i preko 200 000 Hrvata. Gubici su dosta srazmerni u odnosu na broj stanovnika, samo su Makedonski manji i nastali pre svega 45te.
Zlocin u Vranicu je nastao 44te i izvrsili su ga cetnici DM.
Drugi svetski rat je antifasisticki rat, i kao u svakom ratu sudi se pobedjenoj strani, narocito ako je ona i zapocela rat. Da su Nemci pobedili sudili bi Staljinu i Cercilu.
Cifra od 100 hiljada ubijenih posle rata samo u Srbiji je preterana, racunajuci i cetnike ubijene na zelengori ne moze preci 20.000.
Samo u Jajincima je streljano oko 80 000 ljudi, mnogi su tamo dovedeni po prijavama "mirnih Beogradjanina" sta je trebalo raditi sa onima koji su slali prijave Gestapou i zbog kojih su mnogi izgubili glavu.
Saradnja bilo kakva sa okupatorom se placa glavom i to je bilo normalno u celom svetu u to doba. Opisao sam vam kako su Ameri postupili sa svojim, koji su bili zarobljeni i poceli saradnju sa Nemcima, nijedan nije preziveo.

Tacno je da su u Srbiji streljali 100 za jednog, ali je to pravilo vazilo i u Rusiji, kako bi svet danas izgledao da se Staljin poveo logikom DM i prestao da se bori, ili cak da napada one koji se bore protiv Nemaca?

Dopuna u Demografskim istrazivanjima Kocovica i Zerajica obuhvacene su sve zrtve do popisa 48 godine.
U knjizi izdatoj 81e "Kroz tajni arhiv Udbe" opisane su borbr sa cetnicima i ustasame posle rata, na teritoriji Jugoslavije, sve do upada ustaskih grupa sedamdesetih. Probacu da skeniram deo koji opisuje borbe na Zelengori.


nebih imao šta da dodam.
Samo bih napomenuo da se vode i podatci da je NDH imala 450,000 vojnih žrtava- koliko se bar nalazi negde na internetu.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11320

Khaless ::nebih imao šta da dodam.
Samo bih napomenuo da se vode i podatci da je NDH imala 450,000 vojnih žrtava- koliko se bar nalazi negde na internetu.

За партизане се наводи да су имали 320 хиљада погинулих. (Војна Енциклопедија).
За четнике Динчић наводи да су имали 100-160 хиљада погинулих.

За обе процене сматрам да су повећане за 20-40 одсто.
Могуће је да су у војне губитке рачунати и цивилни симпатизери који су страдали у репресалијама.

Једна процена да је у Југославији било око 450 хиљада погинулих припадника разних формација, од чега је око половина партизана.

Процена да је страдало 450 хиљада усташа је претерана, јер се демографски процењује да је током рата страдало укупно 207 хиљада хрвата и 86 хиљада муслимана, при чему су неки од њих били у партизанима, или страдали од четника или немаца.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5663

vathra ::Khaless ::nebih imao šta da dodam.
Samo bih napomenuo da se vode i podatci da je NDH imala 450,000 vojnih žrtava- koliko se bar nalazi negde na internetu.

За партизане се наводи да су имали 320 хиљада погинулих. (Војна Енциклопедија).
За четнике Динчић наводи да су имали 100-160 хиљада погинулих.

За обе процене сматрам да су повећане за 20-40 одсто.
Могуће је да су у војне губитке рачунати и цивилни симпатизери који су страдали у репресалијама.

Једна процена да је у Југославији било око 450 хиљада погинулих припадника разних формација, од чега је око половина партизана.

Процена да је страдало 450 хиљада усташа је претерана, јер се демографски процењује да је током рата страдало укупно 207 хиљада хрвата и 86 хиљада муслимана, при чему су неки од њих били у партизанима, или страдали од четника или немаца.

Evo recimo jedan citat>
Citat:The U.S. Bureau of the Census published a report in 1954 that concluded that Yugoslav war related deaths were 1,067,000. The U.S. Bureau of the Census noted that the official Yugoslav government figure of 1.7 million war dead was overstated because it "was released soon after the war and was estimated without the benefit of a postwar census" 67,23 A recent study by Vladimir Žerjavić estimates total war related deaths at 1,027,000. Military losses of 237,000 Yugoslav partisans and 209,000 Ustaše. Civilian dead of 581,000, including 57,000 Jews. Losses of the Yugoslav Republics were Bosnia 316,000; Serbia 273,000; Croatia 271,000; Slovenia 33,000; Montenegro 27,000; Macedonia 17,000; and killed abroad 80,000. 66. Bogoljub Kočović a statistician, who is a Bosnian Serb by ethnic affiliation, calculated that the actual war losses were 1,014,00085,172-80 The late Jozo Tomasevich , Professor Emeritus of Economics at San Francisco State University, believes that the calculations of Kočović and Žerjavić "seem to be free of bias, we can accept them as reliable" 86,737

Vrlo moguće. Pokušavam da pronadjem taj podatak o 450,000 vojnih gubitala. Moguće da su sabrane žrtve rata na TERITORIJI NDH bez obzira na frakciju.

offline
  • Pridružio: 28 Avg 2010
  • Poruke: 2
  • Gde živiš: Padez, Krusevac

Ljudi sta je s vama ? Manite se posleratnih knjiga, partizanskih filmova, prica ........ A da li se pitate zasto nakon rata partizanski borci nisu detaljno navodili situacije u borbi . To najbolje moze svedociti Amerikanci i Rusi (naravno i ostali saveznici) koji su bili s Partizanima i Cetnicima . Na primer Porucnik Kramer koji je ostao sa cetnicima do oslobodjenja Krusevca, svedoci da su Cetnici prvi usli u grad 14.oktobra 1944. , a zatim Rusi, a pre napada cetnici su imali : 8000 ljudi sto je duplo manje od partizana u tim krajevima. Kramer je slao 2 kurira da Cetnici i Partizani potpisu primirje , prvog kurira su Partizani vratili mrtvog , a drugog sa teskim povredama (znaci da su ga tukli). Posle je Crvena Armija razoruzala cetnike posle podne su usli Partizani u grad ALI NAROD NIJE BIO SRECAN TIM DOGADJAJEM . Kramera su zatvorili i kasnije pustili. toliko od mene a ako neko hoce da mi se obrati nek se obrati na zeljko998@hotmail.com , a sad malo slika i tekstova forum.axishistory.com/download/file.php?id=.....5c98e0cd61 cetnici ulaze u grad

forum.axishistory.com/download/file.php?id=.....5c98e0cd61 kod spomenika

forum.axishistory.com/download/file.php?id=.....5c98e0cd61 Keserovic , Kramer , Sovjet

Oslobođenje Kruševca

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944. godine

Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih
Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.
Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.


forum.axishistory.com/download/file.php?id=.....5c98e0cd61 partizani ulaze u Krusevac

a Krupanj Kraljevo i sve sto su na filmovima partizani oslobodili , oslobodili su cetnci . Do dolaska Rusa 1944 cetnici su oslobodili 33 mesta u Jugoslaviji

Dopuna: 28 Avg 2010 16:19

a zezno sam se nije 33 nego 34 mesta koje su oslobodili cetnici a ovo je slikauoci jurisa na kraljevo pogledi.rs/galerija/bc1/6V.jpg a u filmu 13.jul se na tom tenku vozi partizanski komadant ALA LAZU PARTIZANI

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11320

wukicewic ::Ljudi sta je s vama ? Manite se posleratnih knjiga, partizanskih filmova, prica ........
Поздрав,
Пошто си већ одлучио да нас "ослободиш" нашег незнања, могао си бар претходно да прочиташ шта је досада написано.
Имаш и о ослобађању и о "ослобађању" градова, као и о Крушевцу.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22428
  • Gde živiš: I ja se pitam...

misaiv ::Pa da daju originale da se iznose, u arhivama ubrzo nebi nista ostalo. Sta fali fotokopiji?


Baš tako. Proveo sam jedan radni dan u Centralnom arhivu Ministarstva odbrane Ruske federacije, inače najvećem na svetu (prostire se na 36 hektara!). Sve što sam zaželeo mogao sam da vidim i da snimim, ali ništa da iznesem. Procedura je sledeća: ako vam nešto treba, prijavite to dežurnom licu i on na vaše oči iskopira ili fotografiše. Bukvalno isti postupak je i u Istorijskom arhivu Jugoslavije. Oni imaju svoj sajt na kome možete pročitati i precizna uputstva u vezi sa kućnim redom i protokolom, od ulaska do izlaska. Dakle, nema mistifikacije. Ona može da bude samo pre toga, a kad materijal uđe u Arhiv onda se zna kako dalje.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11320

Занимљив интервју са професором историје Ђорђем Станковићем, из Недељног Телеграфа, о архивама код нас.



Citat:
Ne znamo šta nam se dešavalo u 20. veku

Država nikad nije bila odgovorna prema kulturnoj baštini, pogotovo prema delu koji koristi istorijska nauka. Društvo nikad nije bilo na takvom civilizacijskom nivou da zna da arhive treba čuvati i proučavati. To nas je skupo koštalo.

Ovako za NT počinje priču prof. dr Đorđe Stanković, šef Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Otkriva da su primeri nebrige brojni i da se istorija na ovim prostorima pisala kako je kome odgovaralo, pošto nije bilo originalne arhivske građe:
- Nemamo arhivu Narodne skupštine pre i za vreme Prvog svetskog rata. Ova građa je krenula iz Beograda zajedno s vojskom i kod manastira Sokolac data monasima da je čuvaju. Pošto su se uplašili represalija austrougarske vojske, sva kola su niz litice survali u Ibar. Nemamo ni celokupne zapisnike srpske vlade iz tog perioda. Deo je skupljen zahvaljujući Niku Pašiću iz Kanade, unuku Nikole Pašića, koji ih je ponudio za 10.000 dolara. Tito je intervenisao, izvadio novac iz sefa i otkupio dokumentaciju. Originali su u Arhivu Srbije.


Gde je sve završavala važna državna dokumentacija?
- U kaminima, podrumima, smetlištima, privatnim arhivama... Za vreme Pašićevog premijerskog mandata, dva velika pletena sanduka sa spisima odneta su njegovoj kući. Godine 1986. dalja rođaka uselila se u donji deo Pašićeve kuće. Kad je htela da se proširi na podrumske prostorije, na metar i po dubine naišla je na zakopanu Pašićevu dokumentaciju. Reč je o osam kutija građe koje se sada nalaze u Arhivu Srbije, dok je Pašićevu dokumentaciju o ruskoj emigraciji u Srbiji ova gospođa za basnoslovnu sumu prodala SANU. Ali nije Pašić jedini odnosio dokumentaciju kući.


Dakle, viđene srpske i jugoslovenske ličnosti pravile su privatne arhive?
- Apsolutno, to se radi stalno. Na ovim prostorima nikad nije bilo civilizacijskih vrednosti, ni kod naučnika, ni kod arhivista, ni kod države. Tako je Slobodan Jovanović nosio kući svu građu potrebnu za pisanje. Odnosio ju je i Jovan Jovanović Pižon, jedan od šefova Zemljoradničke stranke, poslanik u Beču i Londonu, jedno vreme zamenik ministra spoljnih poslova. Država je preko prof. Jovana Marjanovića uspela da otkupi 250 kutija Pašićeve zaostavštine koja je bila u Pižonovom posedu. To je jedna od najboljih zbirki u Arhivu Jugoslavije sa zapisnicima, kartama, fotografijama, demografskim popisnicima...



Da li postoje ogriginalna dokumenta iz Drugog svetskog rata na osnovu kojih je mogla da se piše istorija tog perioda?
- Pisana je istorija NOB, a niko ispred sebe nije imao zapisnike Vrhovnog štaba i vrhovnih štabova republika, niti originalne zapisnike Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića. Postoje zapisi da su decembra 1944. general Velimir Terzić i Milovan Đilas napunili sovjetski avion dokumentima spakovanim u vreće za žito i poslali ga u Moskvu. Pretpostavlja se da je u vrećama bila četnička dokumentacija pronađena na Ravnoj gori. Preko ruskog akademika Andreja Šemjakina urgirao sam da se tome uđe u trag. Rekao mi je da su vreće još u sobi u kojoj su istovarene. Očigledno da Rusima to nije bilo važno. Oni su u Bodenskom jezeru zaplenili 80 odsto arhive Gestapoa, i to im je bilo važno.


Da li postoje pisani tragovi o stranim obaveštajnim aktivnostima na našim prostorima?
- Zna se da su Englezi imali oko 80 obaveštajnih centara na jugoistoku Evrope za vreme Drugog svetskog rata. Svaka nemačka jedinica nosila je radio stanicu i uredno javljala u kasarnu s kim se i gde sukobila, i kakav je bilans sukoba. Te šifrovane informacije su preko Beča išle u Bavarsku, ali se ni danas ne zna gde je bio njihov centar za dešifrovanje. Englezi su u Blečli parku, čuvenom britanskom centru za dešifrovanje, uspeli da odgonetnu poruke koje su Nemci kriptovali uređajem „enigma“. Tamo i danas postoji 570 kutija nemačkih dešifrovanih poruka koje se odnose na Jugoslaviju i još 10.000 teleprinterskih obaveštenja.
- Samo u Hagu je trenutno 17,5 kilometara originalne arhivske građe iz bivše SFRJ. Haški sud je prikupio i 11.500 predmeta - bombi, mačeta, pušaka, uniformi, oznaka... Direktor holandskog arhiva je nedavno bio u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu i svim vlastima predložio da osnuju muzej u koji bi bile smeštene te stvari. U Beogradu su ćutali, u Sarajevu rekli da žele samo ono što je za Bosnu, u Zagrebu ono što je vezano za Hrvatsku. Holanđani su rešili da sami naprave velelepni muzej Haškog tribunala, pa će tako svi naučnici sa ovih prostora morati tamo da ispituju građu. Koštunica je 2000. formirao komisiju za objavljivanje zapisnika Predsedništva Jugoslavije posle Titove smrti. Tri godine su radili, pripremili pet-šest tomova, a onda je to prekinuto. Izgleda da je i ta građa otišla u Hag.


Da li to znači da će drugi pisati o nama?
- Vodim bitku da se nikom ne dozvoli da piše istoriju Jugoslavije, osim onih koji je zaista poznaju. Jedina smo katedra za istoriju Jugoslavije u Istočnoj Evropi, i referentni centar za Hladni rat, Josipa Broza i Treći svet.


Da li je država zatajila na poslu sakupljanja arhivske građe i pisanja nacionalne istorije?
- Država je zatajila do krajnih granica, posebno oni koji su se bavili vojskom. Vojni arhiv je 1998. izmešten na pet lokacija koje je vojska strogo čuvala. Tek se ove godine država setila da ga premesti na jedno mesto, ali u potpuno neadekvatnu zgradu blizu groblja Orlovača. Građu možete gledati samo u prisustvu dva stražara. To je propast najgore vrste, i države i civilizacije. Reč je o 1.500 kutija arhive Nedićeve vlade o kojima niko ništa ne zna, više od 1.000 kutija originalne nemačke i 750 kutija italijanske građe. Sve je bilo dostupno i pre 2000. godine, ali nikog nije zanimalo da to otvori i pročita. Arhivski radnici u Vojno-istorijskom arhivu nemaju pojma šta se tu nalazi, samo ih je dvojica, od čega jedan težak srčani bolesnik. Nemamo dokumenta koje je Tito od 1941. slao preko obaveštajnog centra Kopinič u Zagrebu. Nemamo Titove i Dražine poruke koje je dešifrovala britanska obaveštajna služba, u kojima stoji celokupno kretanje partizanskih i četničkih jedinica. Hajde pišite istoriju Jugoslavije bez svih ovih dokumenata!


Da li to znači da ne poznajemo istoriju 20. veka? Kakve posledice to može da ima?
- Posledice smo već osetili. Kisindžer i Bžežinski su govorili da Jugosloveni, bez obzira na objavljene knjige, nikad nisu saznali u kakvoj su državi živeli, ni u kraljevini, ni u socijalističkoj Jugoslaviji. To je bio i jedan od razloga što su velike sile išle u razbijanje SFRJ. Jugosloveni nikad nisu racionalizovali događanja i emotivno su bili vezani za stereotipe: Hrvati su mislili da su izrabljivani u korist Srbije, Srbi da ih izrabljuju za račun Hrvatske i Slovenije... Zbog opterećenosti mitovima, lako je bilo da se njima manipuliše, i medijski i obaveštajno. Neznanje nas je mnogo koštalo.


Sada, ipak, znamo šta znači arhivska građa. Da li je neko prikuplja da bismo mogli da pišemo istoriju? Ko bi trebalo da da nalog da se to radi?
- Ako je u interesu vladajućeg establišmenta za tekuću politiku, onda će to država vrlo lako da reši. Recimo, zgrada SIV je prazna, a dva sprata betonskih bunkera ispod zemlje idealni su za čuvanje arhivske građe. Tamo mogu da se smeste svi arhivi - vojni, arhiv Beograda, Srbije, Jugoslavije. Kraj toga može da se napravi mali hotel i privuku naučnici iz inostranstva da ovde istražuju. Svake godine stasa oko 100 novih istoričara. Zašto država bar 50 ne rasporedi po arhivama? Oni znaju kako se dokumentacija dezinfikuje, plastificira, prebacuje na digitalni zapis...


Da smo bili pažljiviji prema arhivama u prvoj polovini 20. veka i da smo ih proučili, šta nam se ne bi dogodilo?
- Mnoge stvari bi mogle bolje da se sagledaju u međunarodnom kontekstu i bolje definišu interesi Jugoslavije i Srbije. Naravno, za to su bili potrebni i talentovani političari.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22428
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sjajan tekst. Hvala ti. Nešto slično rekao mi je , prilikom jednog od susreta, pukovnik, prof. dr Pršić.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 615 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 2 sakrivenih i 586 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Alojz Hauptman, aramis s, awathorn, Bane san, bato, dakota, Drug pukovnik, duskovuk63, ILGromovnik, indja, janezek67, JOntra, MaksicZoran, MarKhan, Metanoja, Milan.1976, mnn2, operniki, RecA, rodoljub, Srki94, Srna, tango 16, vasa.93, vobo, zlaya011