Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

• 5Ovo se svidja korisnicima: Aslani Samir, doktor1964, cvrle312, Branko GM, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo. Šalji slike.
I ja sam spremio 5 komada "za zimnicu", pisaću o njima uskoro:
- Rockwell B-1B Lancer 1:144
- Tupolev Tu-95 (Tu-20 po NATO oznakama) Bear 1:144
- Bristol Beaufort 1: 144
- Lockheed Hudson 1:144
- Arado AR 234 C Blitz 1:72
Za sada samo da kažem da je ruski medved,"Bear" stvarno "zver" - težak je 712 grama!
Onaj crni američki B-1B što patrolira pored Koreje ima "samo" 416 gr.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije mi jasno zašto su napravili model na kome piše Tu-20 umesto Tu-95.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:... For a long time, the Tu-95 was known to U.S./NATO intelligence as the Tu-20. While this was the original Soviet Air Force designation for the aircraft, by the time it was being supplied to operational units it was already better known under the Tu-95 designation used internally by Tupolev, and the Tu-20 designation quickly fell out of use in the USSR. Since the Tu-20 designation was used on many documents acquired by U.S. intelligence agents, the name continued to be used outside the Soviet Union... https://en.wikipedia.org/wiki/Tupolev_Tu-95

(цитирани извор: Russia Air Force Handbook, Volume 1 Strategic Information and Weapon Systems. Washington DC: International Business Publications, USA, February 7, 2007 (updated 2011). pp. 157–9. ISBN 1-4330-4115-4)

• 1Ovo se svidja korisniku: Branko GM
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na Wikipediji o tome piše:
"For a long time, the Tu-95 was known to U.S./NATO intelligence as the Tu-20. While this was the original Soviet Air Force designation for the aircraft, by the time it was being supplied to operational units it was already better known under the Tu-95 designation used internally by Tupolev, and the Tu-20 designation quickly fell out of use in the USSR. Since the Tu-20 designation was used on many documents acquired by U.S. intelligence agents, the name continued to be used outside the Soviet Union."

Ili u prevodu "Dugo vremena, Tu-95 je bio poznat u američkoj / NATO obaveštajnoj službi kao Tu-20. Iako je to bila originalna odrednica Sovjetskog vazduhoplovstva za avion, do trenutka kada je bio isporučen operativnim jedinicama, već je poznat pod oznakom Tu-95, koju je Tupolev koristio interno, a oznaka Tu-20 brzo je nestala u SSSR. Pošto je oznaka Tu-20 korišćena na mnogim dokumentima koje su pribavili američki obaveštajni agenti, ime se nastavilo koristiti van Sovjetskog Saveza."

Dakle Tu-20 je bila prvobitna oznaka za avione Tu-95 i Tu-142 u početnoj fazi ispitivanja.
Kod Rusa se koriste oznake Tu-95/1, Tu-95/2 već za prototipove aviona Tu-95, a oznaku Tu-95M ima i prvi serijski proizvedeni model Tu-95. Ali Ameri i NATO dugo ostaju pri oznaci Tu - 20.

Inače ovih dana je aktuelna sledeća vest:

Пилот хладноратовског америчког ловца „Ф-4“, Роберт М. Силер, објаснио је за „Ејвиејшонист“, познати сајт о ваздухопловству, да је током 80-их година у свом авиону правио маневре око бомбардера „Ту-95“ и то на молбе совјетских пилота.
Прошле недеље на Ејвиејшонисту (The Aviationist) је постављена занимљива фотографија из Хладног рата, на којој се види како ловац „Ф-4“ (фантом) окренут наопачке лети поред стратешког бомбардера „Ту-95“ (медвед).
На сва питања (ко, како, зашто, када и где) убрзо је стигао одговор. И то од човека који је снимио фотографије.
„Иако не могу да се сетим тачног датума, мисија се одиграла крајем 1973. или почетком 1974. године. Колегин 'Ф-4Ц', који сам фотографисао, припадао је 57. Пресретачкој ескардрили стационираној на Кефлавику. Мисија је било уобичајено пресретање 'медведа' након што је дигнута узбуна“, написао је Боб у имејлу који је послао познатом сајту.
Како би потврдио своју причу, Боб је навео да је у ваздухопловну службу ушао 1969. све до 1991. године када се пензионисао са чином команданта. Током службовања летео је око годину дана на „фантомима" у бази Кефлавик на Исланду.
Објаснио је и блиске сусрете са „Ту-95“.
„У то време, просечно смо два пута недељно пресретали 'медведе'. Само смо њих виђали тамо. Најчешће, пресретања су се дешавала петком и недељом и то на 'тупољеве' који су летели из Мурманска ка Куби“, присетио се Боб.
Према његовим речима, маневре и окретања су радили на молбе и захтеве совјетских колега.
„Показивали су нам сигнале рукама да нам ставе до знања да се окренемо. И они су нас фотографисали. Хладни рат се смиривао и међусобно расположење се поправљало“, истакао је пилот „фантома“.
На питање да ли је било опасно то што су радили, Боб је одговорио да није, јер су сви желели мало да се забаве.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je poznata stvar oko oznaka Tu-95 i Tu-20 ali ovaj model je napravljen 30god kasnije i po meni treba da nosi ispravnu oznaku Tu-95.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije to toliko bitno, a on nije jedini model sa ovom oznakom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dragan obradovic, Branko GM, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od noviteta IL-38.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od noviteta u mojoj kolekciji borbenih aviona je i model britanskog dvomotornog teškog bombardera iz Drugog svetskog rata Armstrong Vitvort Vajtli (Armstrong Whitworth A.W. 38 Whitely).
Napravljen je po specifikaciji Ministarstva vazduhoplovstva B.3/34, a zajedno sa njim sredinom 30-tih razvijani su i Vickers Wellington i Handley Page Hempden. Ime Whitley avion je dobio po predgrađu Koventrija u kome je bila glavna fabrika firme Armstrong Whitworth. Glavni konstruktor je bio John Lloyd. Prvi let prototipa je obavljen 17. marta 1936, a avion je ušao u upotrebu 1937.
Bilo je više varijanti aviona, a najznačajnija je Mk V koja ja urađena u 1476 kom. Dužina aviona (Mk V) je bila 21,49 m; raspon krila 25,60 m; visina 4,57 m; masa praznog aviona 8.768 kg, maksimalna poletna 15.196 kg. Motori Rols-Royce Merlin X od 1145 KS svaki su davali maksimalnu brzinu od 370 km/h. Radijus dejstva je bio 2650 km sa maksimalnim teretom bombi od 3175 kg; maksimalna visina leta 7900 m. Naoružan je bio sa 5 mitraljeza 7,7mm (1 Vickers K u nosnoj i 4 Browning u repnoj kupoli). Imao je 5 članova posade. Od bombi je nosio na krilima i u trupu 12 kom od po 113 kg, 2 x 227 kg a mogao je da nosi i bombe od 907 kg.
Avion je do juna 1943. napravljen u ukupno 1814 primeraka, od kojih su 269 izgubljeni u borbenim misijama. Na samom početku rata Whitley je korišćen za bacanje propagandnih letaka iznad Nemačke, a u noći 19/20 marta 1940. je obavljeno i prvo bombardovanje na tlu Nemačke. U noći 11/12 juna 1940. bombardovali su Torino i Đenovu zbog objave rata Italije. Pošto je Whitley bio već zastareo na početku Drugog svetskog rata, korišćen je za noćna bombardovanja da se izbegnu veliki gubici u dnevnom bombardovanju gde su korišćeni Vickers Wellington i Handley Page Hempden. Ipak Whitley je proizvođen i dalje sve do pojave moćnih četvoromotornih bombardera, nakon koga je prebačen na sporedne zadatke – transport i obuka padobranaca, vuča jedrilica, snabdevanje trupa. Zadnja bombarderska misija ovih aviona je bilo bombardovanje luke u Ostendeu (Belgija) u noći 29/30 aprila 1942. Obalna komanda ih je koristila za napade na podmornice. Tako je Whitley Mk VII 17. jula 1942. potopio nemačku podmornicu U-751. Ovaj tip je nosio radar za otkrivanje podmornica i povećan mu je dolet radi misija patroliranja.
Danas ne postoji sačuvan ni jedan Whitley. Postoje izloženi delovi aviona u Muzeju vazduhoplovstva Midland blizu aerodroma Coventry.
Model Altaya IXO je urađen u srazmeri 1:144 i težak je 91 gr.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dragan obradovic ::Jedan od noviteta u mojoj kolekciji borbenih aviona je i model britanskog dvomotornog teškog bombardera iz Drugog svetskog rata Armstrong Vitvort Vajtli (Armstrong Whitworth A.W. 38 Whitely).
Napravljen je po specifikaciji Ministarstva vazduhoplovstva B.3/34, a zajedno sa njim sredinom 30-tih razvijani su i Vickers Wellington i Handley Page Hempden. Ime Whitley avion je dobio po predgrađu Koventrija u kome je bila glavna fabrika firme Armstrong Whitworth. Glavni konstruktor je bio John Lloyd. Prvi let prototipa je obavljen 17. marta 1936, a avion je ušao u upotrebu 1937.
Bilo je više varijanti aviona, a najznačajnija je Mk V koja ja urađena u 1476 kom. Dužina aviona (Mk V) je bila 21,49 m; raspon krila 25,60 m; visina 4,57 m; masa praznog aviona 8.768 kg, maksimalna poletna 15.196 kg. Motori Rols-Royce Merlin X od 1145 KS svaki su davali maksimalnu brzinu od 370 km/h. Radijus dejstva je bio 2650 km sa maksimalnim teretom bombi od 3175 kg; maksimalna visina leta 7900 m. Naoružan je bio sa 5 mitraljeza 7,7mm (1 Vickers K u nosnoj i 4 Browning u repnoj kupoli). Imao je 5 članova posade. Od bombi je nosio na krilima i u trupu 12 kom od po 113 kg, 2 x 227 kg a mogao je da nosi i bombe od 907 kg.
Avion je do juna 1943. napravljen u ukupno 1814 primeraka, od kojih su 269 izgubljeni u borbenim misijama. Na samom početku rata Whitley je korišćen za bacanje propagandnih letaka iznad Nemačke, a u noći 19/20 marta 1940. je obavljeno i prvo bombardovanje na tlu Nemačke. U noći 11/12 juna 1940. bombardovali su Torino i Đenovu zbog objave rata Italije. Pošto je Whitley bio već zastareo na početku Drugog svetskog rata, korišćen je za noćna bombardovanja da se izbegnu veliki gubici u dnevnom bombardovanju gde su korišćeni Vickers Wellington i Handley Page Hempden. Ipak Whitley je proizvođen i dalje sve do pojave moćnih četvoromotornih bombardera, nakon koga je prebačen na sporedne zadatke – transport i obuka padobranaca, vuča jedrilica, snabdevanje trupa. Zadnja bombarderska misija ovih aviona je bilo bombardovanje luke u Ostendeu (Belgija) u noći 29/30 aprila 1942. Obalna komanda ih je koristila za napade na podmornice. Tako je Whitley Mk VII 17. jula 1942. potopio nemačku podmornicu U-751. Ovaj tip je nosio radar za otkrivanje podmornica i povećan mu je dolet radi misija patroliranja.
Danas ne postoji sačuvan ni jedan Whitley. Postoje izloženi delovi aviona u Muzeju vazduhoplovstva Midland blizu aerodroma Coventry.
Model Altaya IXO je urađen u srazmeri 1:144 i težak je 91 gr.













































































































Kada sam ja kupio ovaj model nekom na carini je bilo interesantno pa ga sastavio pre mene .

• 3Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Branko GM, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sledeći novitet koji želim da predstavim je model američkog hidroaviona - letećeg broda, patrolnog bombardera Consolidated PB2Y Coronado.
Napravljen je u američkoj firmi Consolidated Aircraft Corporation koju je osnovao 1923. Reuben H. Fleet. Ova kompanija je poznata po proizvodnji hidroaviona od kojih je najuspešniji PBY Catalina, proizveden u preko 3.300 primeraka i po bombarderu B-24 Liberator napravljenom u 19.256 kom.
Nakon isporuke PBY Catalina, SAD počinju da planiraju sledeću generaciju patrolnih bombardera. Od firmi Sikorsky i Consolidated 1936. naručuju prototipove novih modela. Prvi let Coronado prototip sa oznakom XPB2Y-1 je obavio 17. decembra 1937. Usled uočenih nedostataka, primenjen je novi tip repnih stabilizatora, povećana visina trupa (čamca), modifikovan nos. Od 1940. avion je uključen u borbena dejstva.
U odnosu na Catalinu, Coronado je bio dosta teži, a imao je 4 motora na krilima sa uvlačivim stabilizacionim plovcima. Najznačajnija verzija PB2Y-3 je bila bolje naoružana, oklopljena i opremljena samozaptivajućim rezervoarima. U toj verziji je proizvedeno 210 kom (ukupno 217 kom).
Coronado PB2Y-3 je imao 4 radijalna motora Pratt & Whitney R-1830-88 Twin Wasp snage po 1.200 KS i 10 članova posade. Maksimalna brzina je bila 359 km/h, krstareća 272 km/h. Dužina je bila 24,16 m, raspon krila 35,10 m, visina 8,38 m. Naoružan je bio sa 8 mitraljeza 12,7 mm Browning (po 2 u nosnoj, repnoj, nadtrupnoj i podtrupnoj poziciji) i oko 5400 kg bombi ili 2 torpeda po 940 kg.
Prazan je težio 18.568 kg, napunjen 30.844 kg. Dolet mu je bio 1.720 km, plafon leta 6.250 m.
Avioni Coronado su korišćeni u borbama na Pacifiku kao bombarderi i protiv podmornica, ali su najviše služili kao transportni i bolnički avioni. Tako je u varijanti PB2Y-5H za evakuaciju moglo da stane 25 nosila. RAF je ove avione koristio kao patrolne bombardere, ali zbog mnogo manjeg doleta u odnosu na Catalinu i Short Sunderland i ovde su dobili transportnu ulogu, 10 čak i za transatlanske letove koristeći baze RAF na ostrvima Portoriko i Bermuda.
Danas postoji jedan očuvani primerak u SAD izložen u National Naval Aviation Museum, Naval Air Station Pensacola, Florida.
Model Altaya IXO je u srazmeri 1:144 i težak je 128 gr.