Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

• 4Ovo se svidja korisnicima: doktor1964, cvrle312, Branko GM, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ја имам Falcon model F-86D Sabre Dog са ознакама бивше нам државе. Одличан модел, цео је од метала и врло је прецизно урађен. Може да се монтира верзија са и без извученог стајног трапа. За разлику од Амеркомовог, који је цео пластичан.
















Један поред другог, ради поређења.





И на крају, све "Сабље" које имам у колекцији. Иначе, моја колекција за сада броји 220 авиона, 52 хеликоптера и 112 тенкова и других борбених воѕила. И као и други, имам проблема са простором.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prelep model i jedini diecast avion sa našim oznakama.Mislim da je ovaj model sa oznakom 14088 pripadao i 117. i 83.lovačkom avijaciskom puku.Ako grešim neka me neko ispravi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo da i ja napišem nešto o IXO modelu Bristol Beaufighter Mk X i o samom avionu.
Bristol Type 156 Beaufighter (često su ga zvali “Beau” - “dečko”) je višenamenski avion nastao u britanskoj firmi Bristol Aeroplane Company. Prvobitno je zamišljen kao teški lovac, razvijen od torpednog bombardera Bristol Beaufort. Britaniji je hitno trebao takav lovac da se u odbrani zemlje od Luftwaffe-a pridruži Spitfajeru, Harikenu, Difajentu… Prvi let prototipa je obavljen 17. jula 1939. a u upotrebu je uveden 27. jula 1940. U narednih 5 godina napravljeno je ukupno 5.928 kom svih varijanti ovog aviona od kojih su neki ostali u službi do 1960. u Velikoj Britaniji i Australiji.
Po uvođenju u upotrebu, uprkos jakom naoružanju od 4 topa i 6 mitraljeza nije se iskazao kao dnevni lovac jer je bio dosta težak i spor, pa je zaključeno da je bolje da se koristi kao noćni lovac. U toj ulozi se dobro pokazao posebno jer je mogao da nosi radar i bio je glavni britanski noćni lovac sve dok se nije pojavio de Havilland Mosquito u jesen 1942. Tokom rata je korišćen i za napade po ciljevima na zemlji raketama i kao nosač torpeda u čemu je zamenio Beaufort-a. Sem RAF, koristili su ga i snage Kanade, SAD, Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike i Poljaci, a posle rata i druge zemlje poput Turske, Izraela, Portugala, Norveške... Korišćen je sem Bitke za Britaniju i u severnoj Evropi i na Mediteranu - Malti, Africi, u Aziji i na Pacifiku. Japanski vojnici su ga zvali “whispering death” jer su ga često čuli tek kada je bilo prekasno. Ovo govori da su mu motori bili dosta tihi.
Beaufighter je imao 2 člana posade – pilota koji se nalazio u kokpitu sa odličnim pogledom i navigatora, radio operatera i zadnjeg strelca u zadnjoj kupoli. Dužina mu je bila 12,70 m, raspon krila 17,63 m, visina 4,83 m. Težina praznog 7.076 kg, maksimalna na poletanju 11.431 kg. Varijanta Beaufighter TF Mk X mao je 2 radijalna 14- cilindrična motora motora Bristol Hercules XVIII snage po 1770 KS. Maksimalna brzina je bila 515 km/h na visini od 3000 m, dolet 2.816 km plafon leta 8082 m. Od naoružanja Mk.X je imao 4 topa 20 mm Hispano Mk II ispod nosa i 1 mitraljez 7,7 mm Browning u zadnjoj kupoli, 8 raketa RP-3 ili 2 bombe od po 113 kg ili 1 torpedo od 780 kg Mark 13. Prve verzije (npr. Mk I F) su imale 4 topa 20 mm Hispano Mk II ispod nosa i 6 mitraljeza 7,7 mm Browning u konzolama krila. Mk IF je bio noćni lovac i napravljeno je 553 kom. Mk IIF – je imao Rolls-Royce Merlin XX ilinijske motore snage po1.280 KS napravljeno je 597 kom. Mk IC je bio namenjen za borbu protiv brodova, napravljeno je 397 kom. Sličan je i Mk VI C nosač torpeda, napravljeno je 693 kom. Model Mk.VIF je napravljen u 1.079 kom. Najviše proizvođena varijanta je TF Mk X nosač torpeda sa radarom, bombama i raketama, napravljen u 2.205 kom. Varijanta TF.Mk 21 je pravljena u Australiji na bazi Mk X i napravljeno je 364 kom.
Poslednji ratni sukobi u kojima je učestvovao Beaufighter su bili u Grčkoj gde se dešavao građanski rat 1946. – 1949.
Očuvani primerci danas su izloženi u muzejima vazduhoplovstva u Londonu, Melburnu, Dejtonu i drugim gradovima.
Model IXO je urađen u srazmeri 1:72 i težak je celih 455 gr tako da je jedan od najtežih diecast modela aviona.

• 3Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Branko GM, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo da i ja predstavim model aviona F-86D Sabre Dog, Yugoslav Air Force, 1960s iz kolekcije Falcon Models - Wings of Fame koji je proizveden u kompaniji Millennium Models Limited iz Hong Konga.
Model je zaista izuzetan, ne samo što ima oznake Jugoslavije već zbog kvaliteta izrade, tako da odmah idemo na slike kako bi to pokazali. Urađen je u srazmeri 1:72, a težina modela sa stalkom je 289 gr, bez njega je 279 gr.























































































































A sada nešto i o samom avionu. Oznaka F-86D je slična F-86E, ali ova dva aviona Sabre Dog i Sabre su dosta različiti. Razvila ih je i proizvodila firma Noth American i masovno su proizvođeni od 1949. do 1956. godine u SAD, Kanadi, Japanu, Italiji i Australiji. Ukupno je napravljeno 10.448 primeraka svih varijanti. Od toga su 2.847 kom bili Sabre Dog. Sabre je poznat po učešću u korejskom ratu gde mu je rival bio MIG-15.
Jugoslavija je od 1956. do 1971. koristila 121 avion F-86E (M) koji je bio naoružan sa 6 mitraljeza 12,7 mm. a takođe od 1961. do 1971. 130 aviona F-86D "Sabre Dog" (nosati sejbr) koji je bio potpuno redizajnirana varijanta lovca presretača naoružana sa 24 nevođena raketna zrna od 70 mm Mighty Mouse. Sabre Dog je dug 12,85 m, razmah krila je 11,58 m, visina 4,57 m. Masa praznog aviona je 6.850 kg, maksimalna pri poletanju 9.300 kg. Motor General Electric J47-GE-17B je davao maksimalnu brzinu od 991 km/h na visini od 12.200 m. Plafon leta je bio 15.150 m.
Avioni Sabre Dog su 1961. uvezeni po simboličnim cenama iz američkih viškova i nakon remonta u zavodu Zmaj su uvedeni u naoružanje 117. lovačkog puka. Deo aviona je modifikovan u izviđače RF-86D i dati 184. puku, takođe u Zagrebu. Od 1968. do 1971. F-86D su leteli u 83. puku iz baza Petrovac i Priština.
Ove avione je koristilo i dosta drugih vazduhoplovstava naročito zapadnoevropskih zemalja.
Očuvanih primeraka u muzejima vazduhoplovstva ima dosta, jedan od najlepših je u Beogradu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SFRJ je početkom šezdesetih kupila 130kom F-86D koji su bili opremljeni za dejstva noću i u SMU.30 aviona je odmah rashodovano zbog delova u VTRZ Jastreb.Avion je prvi put javno predstavljen na majskoj paradi 1963 godine.
F-86D nije bio omiljen kod vazduhoplovno-tehničkog osoblja zbog mnoštva elektronike koja je veoma često otkazivala pa broj operativnih aviona nije bio veći od 40.

• 2Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sledeći novitet u mojoj kolekciji borbenih aviona je model američkog bombardera iz Drugog svetskog rata Boeing B-29 Superfortress i to baš Enola Gay iz koje je bačena atomska bomba na Hirošimu 6. avgusta 1945.
Boeing B-29 Superfortress je bio uz B-17 i B-24 glavni američki teški bombarder. Prvi je imao kabinu pod pritiskom i jedini je avion je koji je mogao da ponese atomsku bombu i da je baci na japanske gradove. Amerikanci su ga koristili i u Korejskom ratu 1950-1953. gde su ga često obarali lovci MIG-15. Amerikanci su dali Britaniji posle Drugog svetskog rata određenu količinu B-29A. Sem toga, tokom rata nekoliko B-29 je sletelo u SSSR tako da su sovjeti proizveli kopije nazvane TU-4, a kasnije ih je dobila i Kina.
Proizvodila ga je fabrika Boeing od 1943. do 1946. Proizvedeno je 3970 aviona B-29. Poslednji su povučeni iz upotrebe 1960.
Prvi let prototipa je obavljen 21. septembra 1942. a avion je ušao u upotrebu u maju 1944. Dužina aviona je bila 30,18 m; raspon krila 43,06 m; visina 8,45 m; masa praznog aviona 31.815 kg, maksimalna poletna 60.560 kg. 4 motora Wright R-3350-23 Duplex-Cyclone snage 2.200 KS svaki su davali maksimalnu brzinu od 570 km/h i brzinu krstarenja od 350 km/h. Radijus dejstva je bio 5.220 km maksimalna visina leta 9.710 m. Naoružan je bio sa 8 ili 10 mitraljeza 12,7 mm Browning i 1 topom 20 mm u 5 kupola kojima se upravljalo daljinski. Maksimalan teret bombi je bio 9.072 kg. Imao je 10-14 članova posade.
Avioni B-29 su intenzivno korišćeni u bombardovanju Japana. Tako je u noći 9/10. marta 1945. 334 B-29 poletelo sa Guama, Saipana i Tiniana na preko 2.500 km udaljeni Tokio. Kada su se vratili ispostavilo se da je to bio najrazorniji vazdušni napad do tada. Poginulo je 83.793 ljudi, 40.918 je ranjeno, a preko milion je ostalo bez domova. Ipak, Amerikanci su znali da bi zauzimanje Japana odnelo mnogo njihovih života pa su rešili da upotrebe atomske bombe i nateraju Japan na kapitulaciju. B-29 Superfortress koja je nazvana “Enola Gay” po majci pilota i komadanta aviona pukovnika Paul-a Tibbets-a, proizvedena 18. maja 1945. poletela je 6. avgusta 1945. iz baze sa Tiniana sa 12 članova posade noseći atomsku bombu tešku 4.080 kg cinično nazvanu “Little Boy” u pratnji još 2 B-29 sa fotografima i kamerama. U 8:15 po lokalnom vremenu sa 9.470 m visine bomba je bačena i nakon 43 sekunde eksplodirala na visini od 600 m iznad grada ubivši 70.000-80.000 ljudi i ranivši isto toliko. Tri dana kasnije B-29 nazvan “Bockscar” kojim je pilotirao major Charles W. Sweeney na Nagasaki baca nuklearnu bombu “Fat Man”.
Enola Gay danas se nalazi izložena u National Air & Space Museum, Steven F. Udvar-Hazy Center, Washington; Boskscar je u Dejtonu. Postoje i 2 B-29 u letnom stanju: FIFI i Doc.
Model Altaya IXO je urađen u srazmeri 1:144 i težak je 148 gr. Inače Amercom u svojoj kolekciji ima model B-29A Velike Britanije iz 1952. težak 84 gr ali u srazmeri 1:200 što ga čini neuporedivim kada se stavi zajedno sa ostalim bitnim bombarderima iz Drugog svetskog rata čiji su svi modeli 1:144. Tek kada su u istoj srazmeri vidi se kakva je grdosija bila “Superfortress”.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nakon modela Spitfajera Mk. IXB Pjera Klostermana, najboljeg francuskog pilota Drugog svetskog rata i Meseršmita Bf-109 F-4/Trop Hansa-Joahima Marseja, jednog od najvećih nemačkih pilota za koga je general Adolf Galand rekao da je "nedostižni virtuoz među pilotima lovcima Luftvafea" želeo bih da predstavim Lockheed P-38J Lightning Ričarda Ajre Bonga, najboljeg američkog pilota Drugog svetskog rata. Model je iz kolekcije "Fighters of World War II" izdavača Editions Atlas i napravljen je u Bangladešu.
Dakle najpre ukratko o avionu. Lockheed P-38 Lightning („munja“) je američki teški lovac neobične konstrukcije sa dva trupa u kojima se nalazi po jedan motor i centralne gondole u kojoj je pilotska kabina i moćno naoružanje. Stajni trap je model tricikl. Prozvedeno je ukupno 10.037 kom svih verzija ovog aviona. Prvi let je obavljen 27. januara 1939. a u upotrebu je uveden 1941. Prvu pobedu avioni ovog tipa su ostvarili 14. avgusta 1942. kada su oborili nemački izviđački avion Fw-200 Kondor blizu Islanda. Najveće uspehe su ostvarili na Pacifiku gde su oborili više japanskih aviona od svih drugih američkih lovaca. Poznata akcija im je bila obaranje aviona Mitsubishi G4M u kojem se nalazio japanski admiral Jamamoto. U Evropi su služili uglavnom u misijama praćenja bombardera do Nemačke. Poznati francuski pisac Antoan de Sent-Egziperi, pisac „Malog princa“ je poginuo kao pilot izviđačke verzije P-38 kada ga je 1944. oborio nemački lovac Bf-109 iznad Mediterana.
Lockheed P-38 Lightning verzije J je jedna od najmasovnije proizvođenih verzija. Napravljeno je 2.970 kom. Za razliku od ranijih verzija hladnjaci su postavljeni ispod motora. Bolje hlađenje je doprinelo većoj snazi motora i brzini aviona. Ugrađen je i sistem za bombardovanje. Imao je 2 motora Allison V-1710-111 snage po 1475 KS. Maksimalna brzina je bila 666 km/h, a krstareća 546 km/h. Plafon leta 13.411 m, dolet 1891 km. Dužina aviona je bila 11,53 m, razmah krila 15,85 m, visina 3,91m. Težina praznog 5797 kg, punog 7938 kg. Bio je naoružan sa 4 mitraljeza 12,7 mm Browning i jednim topom 20 mm AN-M2. Sem toga je mogao poneti 1452 kg bombi ili 10 raketa 127 mm. Prednost ovog tipa aviona je što je sve naoružanje skoncentrisano u sredini aviona i puca pravo napred tako da je preciznije na većoj daljini. Od ostalih verzija neke su imale i top od 37 mm ili 23 mm, motori Allison su bili sve jači od početnih 960 KS do 1600 KS u verziji P-38L koja je napravljena u 3810 kom. Danas postoji dosta očuvanih P-38 u muzejima u SAD (npr. u Dejtonu), ali postoji i jedan P-38L u našem Muzeju vazduhoplovstva u Surčinu ali nažalost u depou gde čeka na rekonstrukciju.
Richard Ira Bong (24. septembar 1920. – 6. avgust 1945.) je američki pilot koji je oborio najviše aviona u Drugom svetskom ratu. Svih 40 aviona je oborio na avionu P-38 i svi su bili japanski, najčešće “Zero” i “Oscar” ali i bombarderi i drugi. Rekord mu je 4 oborena lovca 26. jula 1943.
Rođen je u mestu Superior u Viskonsinu kao prvi sin od devetoro dece u porodici oca imigranta iz Švedske i majke Amerikanke škotsko-engleskog porekla. Odrastao je na farmi gde je često posmatrao avione koji su sletali u letnju rezidenciju Bele kuće u Superioru, bio je i avio modelar i sportista. Na početku studija 1938. pohađa i civilni pilot trening program, a uzima i privatne lekcije iz letenja. Maja 1941. stupa u vojni kadetski avijacijski program gde je brzo prepoznat njegov talenat za pilota lovca. U maju 1942. se obučavao za letenje na dvotrupnom Lockheed P-38 Lightning. 12. juna 1942. je izveo neke rizične vratolomije blizu kuće jednog kolege pilota koji se upravo oženio pa je prizemljen. U međuvremenu svi iz njegove jedinice su poslati u Englesku, a njega nakon završetka kazne šalju na Jugozapadni Pacifik. Iz Australje odlazi na Novu Gvineju gde 27. decembra 1942. obara 1 Mitsubishi A6M “Zero” i 1 Nakajima Ki-43 “Oscar”. Tokom 1943. nastavio je da obara protivnike, a nakon uspeha od 26. jula dobija odlikovanje i čin kapetana. Kada se vratio na odsustvo, u novembru Bong sreće Marjorie Vattendahl i počinje da izlazi s njom. Kada se vratio na ratište u januaru 1944. je nazvao svoj P-38 “Marge”. Do kraja godine, 17. decembra 1944. je stigao do 40 oborenih aviona. Dobio je Medalju časti od generala Douglasa Mac Arthura i u januaru 1945. je poslat u Ameriku. Rat je bio završen za vodećeg američkog vazdušnog asa. Bong se oženio 10. februara 1945. Postao je probni pilot u Lockheedu u Burbanku, California gde je leteo na novom mlaznom avionu P-80 Shooting Star (“zvezda padalica”). Ipak, sudbina mu je odredila surov kraj. 6. avgusta 1945. istog dana kad je posada B-29 Enola Gay bacila atomsku bombu na Hirošimu, major Richard Ira Bong je poginuo kad je nakon poletanja zbog kvara na pumpi za gorivo pokušao da iskoči iz aviona ali zbog male visine padobran se nije aktivirao. Tako je sledećeg dana na naslovnim stranama američkih novina vest o njegovoj smrti delila prostor sa onom o bombardovanju Hirošime.
Model Atlas je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 300 gr. Model Altaya Ixo P-38J Lightning u bojama D-Day Normandia 1944. je težak 307 gr.

• 2Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Branko GM
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

novitet u mojoj kolekciji
IAI Kfir C7 Israeli Air Force 144 Sq. Arava Guardian Harzerim Air Base
treba da stigne i kineski J-10 pa da to kompletiramo

• 2Ovo se svidja korisnicima: cvrle312, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Sledeći model koji želim da predstavim je Kawasaki Ki-45 Toryu (“Ubica zmajeva”), japanski dvomotorni lovački avion iz Drugog svetskog rata. Japanska armija ga je nazivala ”Dvosedi lovac tip 2”, a saveznici - “Nick”.
Nastao je kao pokušaj da se napravi dvomotorni teški lovac po ugledu na nemački Messerschmitt Bf 110. Prvi let je obavljen u maju 1941, u upotrebu je uveden u avgustu 1942, a u oktobru 1942. je prvi put učestvovao u borbama. Napravljeno je 1701 kom svih verzija. Kao brz i dobro naoružan avion dobro se pokazao u ulogama dnevnog lovca, jurišnika, a naročito noćnog lovca, iako nije imao radar. Najznačajnija uloga mu je bila u borbi protiv B-29 “Superfortress”. Tako su u noći 15. juna 1944. avioni Ki-45 oborili 7 B-29.
Ki-45 je bio dug 11 m, raspona krila 15,07 m, visine 3,70 m. Prazan je težio 4000 kg, a napunjen 5270 kg. 2 radijalna 14-cilindrična motora Mitsubishi Ha-102, svaki snage po 1080 KS su davali maksimalnu brzinu od 547 km/h na visini od 6000 m. Operativni plafon leta je bio 10000 m, dolet 1500 km.
Bio je naoružan (kod verzije Ki-45 KAIa) jednom topom 20 mm tip HO-3, 2 mitraljeza 12,7 mm HO-103 u nosnoj sekciji i 1 od 7,92 mm na zadnjoj poziciji. Kod verzije Ki-45 KAIc koja je bila noćni lovac (aktivna 1944. napravljeno 477 kom) naoružanje je bilo pojačano: 1 top 37 mm Tip 98 u nosu, 2 topa 20 mm Ho-5 postavljena između dva kokpita sa paljbom nagore (“Schräge Musik”) i 1 mitraljez 7,92 mm na zadnjoj poziciji. Postojale su i jurišne verzije (Ki-45 KAIb) naoružane sa 1 topom 37 mm, 1 od 20 mm u nosu i 1 mitraljezom 7,92 mm na zadnjoj poziciji. Mogli su da nose i 2 bombe od 250 kg ispod krila. Neki su imali i top od 75 mm za dejstvo protiv brodova.
Pri kraju rata ovi avioni su korišćeni i za napade kamikaza. Tako su 2. aprila 1945. pored Okinawe na brodu USS Dickerson poginuli komandant i 54 člana posade kada se jedan Toryu zabio u komandni most a drugi u palubu napravivši rupu od 7 m. Kina se dočepala 3 kom Ki-45 nakon rata i koristila ih je u borbenim misijama 1949. a penzionisala 1950.
Nakon rata, 145 Japanskih aviona je odneto u USA radi ispitivanja. Jedan od njih je bio i Ki-45 KAIc koji je danas jedini preživeli primerak u svetu. Zapravo kao i dosta drugih aviona Japana i Nemačke nisu još rekonstruisani već se izlažu samo njihovi delovi, dok preostali čekaju bolja vremena u depoima.
Danas su delovi trupa ovog aviona izloženi u National Air & Space Museum, Steven F. Udvar-Hazy Center, Washington DC.
Model De Agostini je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 312 gr, a uz model se dobija i časopis (na japanskom).

• 2Ovo se svidja korisnicima: doktor1964, Dukelander
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod mene su sleteli kao pojačanje :
Caproni ca.3
Fiat G50bis
Reggiane Re.2005
Macchi M5
Il-38 "May"
Za ovu godinu je naručivanje završeno.Verovatno i do proleća dok se ne reši problem prostora.Ako nešto iskrsne ...