Tenk M-84

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S.Palestinac ::FIRME KOJE SU UČESTVOVALE U PROIZVODNJI TENKA M-84:

• Bratstvo – Travnik (SR Bosna i Hercegovina): top 2A46 125 mm

• Slovenske Železarne – Ravni (SR Slovenija): kupola, pogonski točkovi, gusenice.


hvala za informacje.

Bratstvo Travnik je radilo top od A-Ž ili je dobijalo odkovke cijevi (osnovne kovane cijevi), od Železarne ravne?

Znam da su tamo bili strojevi za tu proizvodnju, a i željezara Ravne imala znanje, koje je kasnije koristila za TN-90 155 mm, ali to znanje i strojevi su odnekud došli.
A dokumenti postoje za cijevi 155 mm, dok za 125 mm su mogli napraviti (znanje /tehnologija) ali nisam još naišao na slike/dokumente koji bi to potvrdili.

I ako se ne varam, ti strojevi su završili u srbiji kasnije.

LpB

• 3Ovo se svidja korisnicima: Arhiv, Velibor Radoja, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog smanjenja troškova za osvajanje proizvodnje i kratkih rokova svi su morali da traže kooperante za izradu pojedinih sklopova.
Svi koji su radili složenije sklopove su se prvenstveno oslanjali na usluge drugih preduzeća koja su potpisala ugovor po projektu ,Kapela,,.
Izazov je bio veliki a vreme kratko pa nije bilo vremena za bilo kakve kalkulacije pa su vladali dosta korektni i prijateljski odnosi među učesnicima.

Sastavnica tenka je sadržala oko 90 ugradbenih crteža slošenih po sistemima koji su predstavljali određene celine.
Preduzeća koja su bila direkni učesnici na projektu dobila su određene grupe-sisteme pa su za sve ono što nisu mogli brzo osvojiti prepuštali deo posla onim koji to mogu.
Verovatno je zbog vrste materijala i slošenosti delova na topu deo posla odrađen u u Ž. Ravne, deo u PPT-Trstenik itd.
Ja sam sa kolegama u ĐĐ iz naših grupa odvajao: creva, zaptivke, crevovode i deo cevovoda kako bi se njihova proizvodnja prebacila u Fadip, M.Stanojlović, PPT Trstenik.

Kad sam prešao u 14 Oktobar već sredinom devedeseti kontaktirao nas je jedan ,,diler,, koji je iz Slovenije nudio alade za izradu delova za tenk.

• 16Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, Džekson, borya90, kalens021, Georgius, dac, W123, BSD, arsa, Gargantua, Arhiv, Great White, Velibor Radoja, ILGromovnik, tomigun, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MALO ISTORIJE
Prvi topovi na Balkanu napravljeni su 1853 u Topolivnici Kragujevac -Kneževina Srbija.
Zbog navodne pretnje od Sovjetskog Saveza 1950 godine Fabrika topova iz Kragujevca je sa mašinama opremo и stručnim radnicima prebačena u mesto Kasapović kod Travnika-Bosna i Hercegovina. VTI Beograd je napravio konstrkcionu dokumentaciju za prve brdske topove B-1 i B-2 čija proizvodnja je krenula 1951 godine.
Tako je nastalo vojno preduzeće ,,Bratstvo Novi Travnik -BiH,, koje je osamdesetih godina uz pomoć VTI -Beograd osvojilo proizvodnju topa kalibra 125mm za tenk M-84.

• 12Ovo se svidja korisnicima: dac, HrcAk47, bojank, Arhiv, ss10, gajasvi, Velibor Radoja, Dicus, ILGromovnik, dani.tomic, CraniumWhite, tomigun
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strana interesovanja za tenk - Libija
Prvi prikaz mogućnosti tenka M-84, jednoj stranoj delegaciji desio se u proleće 1985. godine na poligonu u Nikincima. U toku našeg završnog terenskog tenkova probne partije na poligonu Krivolak (SR. Makedonija), došao je zahtev da se jedan od tenkova pripremi za transport u Nikince. Tenkovi su bili u nadležnosti TOC-a pa je njihova ekipa tražila od mene da i mi pođemo kao tehnička podrška.
Prenoćili smo u hotelu u Rumi i u jutarnjim satima došli na poligon u Nikincima da pripremimo tenk. Posle nas na poligon je došao i potpukovnik V. Janković sa nekoliko majstora koji su radili na poligonskim ispitivanjima tenkova u Đ.Đaković.

Dilemu ko šta treba da radi rešio je član ekipe TOC-a T. Ružičić rečima: ,,Tenkovi su u nadležnosti TOC-a, pripremu i prikaz će obaviti majstori iz naša ekipa a svi ostali su publika,,.
Malo mi je bilo neprijatno ali smo mi uspešno završili posao a prikaz je bio efektan jer je tenk kroz prethodna dugotrajna ispitivanja dobro podešen.
p.s. Pišem i ja nešto o razvoju i osvajanju i proizvodnji tenka-setio sam se jednog detalja

• 6Ovo se svidja korisnicima: bozo13, Koridor, kybonacci, dac, Arhiv, Bo96
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Bratstvo Travnik je radilo top od A-Ž ili je dobijalo odkovke cijevi (osnovne kovane cijevi), od Železarne ravne?

Moram da ubacim korekciju.

Zbog potrebe namjenske industrije 1949god, doslovno na livadi, nedaleko od Kasapovića (kako reče kolega) nastaje novi grad, udaljen 13km od Travnika. Grad se gradi za buduće radnike BNT koji dolaze iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije.

Vremenom, gradić postaje jedan od modernijih u državi sa velikom ekspanzijom u periodu od 1980-90god. Grad sa 10.000 stanovnika je 1990god imao sve službe, stadion, sportsku dvoranu (tada među 6 najvećih u BiH), veliki bazen, kino, streljanu (dvoranska i otvorena), dva doma zdravlja, veliki dom kulture, četiri gradska vrtića, četiri osnovne škole u krugu od 10km za grad i prigradska naselja, veliki srednjoškolski centar sa halama za praksu... U tom periodu grad po sadržajima i mogućnostima gotovo da pretiće Travnik koji je 3 puta veći.

BNT je bio veliki kompleks sa jednom od najmodernijih tvornica Jugoslavije. Pored namjenske koja je radila u tri smjene: top za M-84, nore 152mm, d-30 122mm, ognja, orkana, bestrzajnih topova, minobacača 60, 82 i 120mm (1990god deveta tvornica u svijetu po broju proizvedenih minobacača 60mm), topa za orla itd itd... Bratstvo je imalo tvornicu hidraulike, dvije kovačnice, livnicu, tvornicu gusjeničnih traktora, laboratorij, alatnicu i još mnogo toga. Radio je sa mercedesom, boschom i mnogim drugim svjetskim proizvođačima. Fapova radilica se otkivala sa pet udaraca na Beche čekiću od 50t.

Grad se od 1980. zove Pucarevo. Pred nesretne godine, referendumom, gradu se vraća ime Novi Travnik.

Raspisa se, dakle nije Travnik (tamo je Borac - tvornica konfekcije, koja je usput propala), nego Novi Travnik.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Great White, ahhahh, SamostalniReferent, dani.tomic, amstel, Jaxupa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve si napiso samo nisi da su radnici i tehnologija većinom došli iz Kragujevca i to ne svojom voljom.

• 1Ovo se svidja korisniku: novator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novator zaboravio si traktore.

Inace sam se radio i zivio u Prvomajskoj pa u Partizanki.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Valter071, EXIT78, dac, K a s p e r, Arhiv, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^off

Novi Travnik je relativno mali grad i mnogi se znamo ili smo se znali. Radnici su došli iz cijele tadašnje države. 1991god sa mnom u razredu prijatelji koji su danas sa svojim porodicama u Beogradu, Karlovcu, Bijelom Polju, Gackom, Nišu, Novom Sadu, Herceg Novom itd. I danas sam prijatelj sa mnogima.

Kragujevac. Možda prvih dana o kojima malo znam, kasnije, većina ni pod razno.

Što se pak volje tiče, to je relativno:
Moj je dido uvijek govorio: vidiš sine, na mjestu kovačnice i livnice su bile naše njive sa žitom, uzeli su ih za tvornicu... To je priča za narodne mase.

Kasnije dido ode u mirovinu (bio upravnik u livnici), dobije pištolj i sat, a ja 1990-te saznam da je lik davno dobio šume iznad sela od države za kompenzaciju. To mi recimo nikad nije pričao.

Ljudi su možda dolazili protiv volje, ili nevoljko, ali sve ih je čekao stan, vrtić, škola, divovski parkovi, nov grad i mnogo mogućnosti, izletišta, Vlašić i ski centri, Zenica i Sarajevo blizu, itd itd

^Koridor

Upisao sam traktore, nisi vidio. Usput i ja sam 15 godina odgulio u prvomajskoj (donja, prve zgrade iznad vila preko puta tadašnje milicije, blizu Štefka i golubova😀), kasnije Bare, do rijeke.

Kraj Off.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Vlada1389, Arhiv, novator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa Bratstvom Pucarevo (ovako piše u mom starom imeniku) je sarađivao naš radni kolega iz tehnologije montaže kap Kozličić Fikret. Fiki je za magistarski rad projektovao ljuljajuću platformu kaja simulira terensko kretanje tenka a slui za provere i testiranje tenkovskog topa i njegovih sistema. Ova platforma je napravljena možda u BNT ili RČ, sećam se da je sarđivao sa Mandžukom Abazom iz BNT.

Zbog mojih terenskih aktivnosti ja sam imao kontakte BNT na 072-792-022 sa: Radić, Šikanić, Krivdić i Mandžukić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Abaz Manđuka, također nekadašnji mi susjed, doktor tehničkih nauka i sadašnji profesor na mašinskom fakultetu u Zenici. Trenutno je direktor bugojanskog "Binasa", koji je nastao od dijelova još jednog nekadašnjeg giganta - tvornice "Slavko Rodić" Bugojno.