Често се за Миг 29 дају ове упрошћене и поједностављене шеме процеса катапултирања:
Приказани процес за једноседа:
а-за висину изнад 4,5 км(барометарска висина)
б-за висину испод 4,5 км
в-на земљи
или код "спарке":
а-за висину изнад 4,5 км
б- за висину испод 4,5 км
в-на земљи
Ограничење по брзини лета, за катапултирање је инструментална брзина од 1350 км/час.
На цртежу за двоседа,наведена деобена граница 3 км, но то је променљива величина у зависности од рељефа земљишта где се авион експлоатише(подешава се и код једноседа и код двоседа).
Често се јаве логична питања:
-шта се дешава, ако кров кабине не отпадне?
-како пилот издржи страховит динамички удар ваздуха при катапултирању при високој безини лета?
-на коју висину седиште избаци пилота при катапултирању, када је авион на земљи?
-због чега је процес раздвојен-по барометарској висини при којој је извршено катапултирање?
За форумаше који не знају одговор или нису баш сигурни, поједностављено ћу одговорити, на напред наведена питања:
- уколико кров кабине не отпадне и "траком" не деблокира седиште за наставак процеса катапултирања, седиште ће се после задршке од око 1,5 секунде уколико га трака не деблокира, само деблокирати-и са пилотом иде кроз сталклени део крова кабине. Дакле конструисано је да разбије стаклени део крова кабине и безбедно "изнесе" пилота по својој програмираној путањи и процесу катапултирања.
- пилота од динамичког удара ваудуха штити телескопски дефлектор који излази из седишта и позиционира се у висини главе пилота и мрежице испод дефлектора која штити тело пилота.
- избаци га на висину од око 75 метара, што је довољно за отварање основног падобрана и безбедно приземљење
-на великим висинама,по изласку седишта из кабине- пилот борави у седишту све до барометарске висине од 4,5 км, када барометарски аутомат стартује наставак процеса катапултирања, кроз одвајање седишта од пилота и извлачење пилотског падобрана. Пилот на великим висинама, користи кисеоник из резервоара кисеоника из седишта. "Дуг је пут" са висине од например 18 км до 4,5 км, а пилоту треба обазбедити минимум услова за живорне функције, где на првом месту је потребна количина кисеоника, која на великим висинама не постоји у атмосвери.На малим висинама, све ово није неопходно и одмах иде процес одвајања пилота од седишта, кад је већ седиште на крају излазне путање..
МиГ 29 има једно од најбољих седишта од данас познатих у свету..које се доказало и потврдило као посебно успешно и у НАТО агресији на нашу земљу..
У катапултирајућем седишту авиона, поред чамца, налази се комплет за преживљавање или како га Руси скраћено називају НАЗ. У основи његов садржај је следећи:
Ту треба додати и енергетске бомбоне-карамеле, радиостаницу-дозивач, боју за бојење водене површине, димно-светлеће "патроне".
У основи ту је опрема најнужнија за преживљавање.
НАЗ се не налази у наслону главе, већ испод места седења пилота(доња када седишта). Поред НАЗ-а на том месту је упакован и чамац са боцом за надувавање.
Катапултирање кроз стаклени кров иде по аутоматизму, ако претходно аутоматски се не деси одбацивање крова кабине. О томе сам раније већ писао и на сликом показао траку која по одбацивању кова кабине, деблокира механизам седишта који стартује фазу избацивања седишта из кабине.
Поред тога, у аутоматици седишта постоји и редундиран систем, који деблокира рад аутоматике седишта и ако трака крова кабине "не одради свој посао". Па у тим условима седиште наслоном главе разбија стакло крова кабине и седиште излази напоље. На путањи седишта непостоји нити једам метални део који би нарушио рад катапултирања или повредио пилота.
У нашем ваздухопловству није решено наоружање за пилоте и то је још нерешено питање.
90-тих година су носили аутоматски пиштољ -шкорпион, а сад колико видимо ЦЗ 99.
Мислим да су све ово прелазна решења, која не дају ни приближно- право решење. Аутоматски пиштољ је био прегомазан, а ЦЗ 99 је пре свега полицијски пиштољ, који не решава евентуалне потребе пилота у непосредној одбрани, кад се после катапултирања нађе на непријатељској територији.
Много ствати око опремања пилота у српском ваздухопловству није решено и стално се чекају нека боља времена.
Па није решена ни батеријска лама, коју би сваки пилот увек морао имати при руци? Шта рећи више.
Постоји и једно "скривено" питање, нерешено у опремању пилота код нас или стредстава за преживљавање које се пакују у седишту(НАЗ-у)?!
И Американци и Руси, пакују у седиште у комплету средстава за преживљавање, сирету-инјекцију са морфијумом, а ми не. Одговор је, неслаже се са српском медицинском доктрином ?
Шта мислите, ко је у праву?
Један приказ К-36ДМ седишта:
Мислим да је разумљиво,јер је ипак на словенском језику.
Zna li neko na koji vremenski period se menjaju/pregledaju ove namirnice/lekovi/oprema u kompletu za preživljavanje?
Ko je inače zadužen za takve stvari? Mehaničari ili neko drugi?
Za skidanje i postavljanje sedišta na avion zasebno odelenje u II stepenu održavanja mešovitog sastava (mehaničari, oružari, specisti). Svaka specijalnost ima svoj deo posla.
Za pakete i padobran je zadužena padobranska sekcija, takođe u sklopu II stepena održavanja.
