|
Poslao: 29 Jan 2013 18:33
|
offline
- Pridružio: 18 Jan 2010
- Poruke: 394
- Gde živiš: Bg
|
13892, čekaj malo, šta znači efikasan domet, koliko mu je rasturanje.
Ozbiljne vojske insistiraju na preciznosti RBRa jer nije baš jednostavno svakom vojniku da pogodi metu, a ako još sam po sebi rastura, bolje je ne čačkati tenk.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2013 15:28
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19192
|
Napisano: 30 Jan 2013 15:25
elias ::...бојанк, ако сам разумео, у другом случају тандемпа која пробија 600мм челика са ЕРО, пробија ... композита са ЕРО?
Ne, bez ERO-a. Sa ERO prica se dodatno usloznjava, jer prekursor ne eliminise ERO u potpunosti, samo mu smanjuje drasticno efikasnost, kao sto ERO ne eliminise kumulativni mlaz u potpunosti vec mu znatno smanjuje efikasnost.
Recimo u gornnjem primeru, dodas ERO:
Samo kumulativno punjenje vs celik + ERO - 200mm, sto znaci 2/3 smanjenja efikasnosti umulativnog mlaza sto je prilicno standardno za ERO prve generacije.
Samo kumulativno punjnje + kompozit + ERO - 133mm, opet je redukcija probojnosti 2/3.
Kumulativno + prekursor vs celik + ERO - 500mm. Prekursor dobrim delom eliminise ERO, probojnost ocuvna na 83%, sto je OK.
Kumulativno + prekursor vs kompozit + ERO - 300mm. Prekursor eliminise ERO, ali sada posto prekursor ne moze da utice na kompozit probojnost drasticno opada. Posto je glavni mlaz "ostecen" ostacima ERO-a, probojnost je manja nego cisto punjnje vs kompozit.
Naravno ovo je sve teorijski slucaj, a brojeve shvati veoma uslovno. Ima tu mnogo matematike i fizike koje ovo sve objasnjavaju, ali previse bi bilo za forum, poenta je da se nesto nauci, ne da zaboli glava...
Dopuna: 30 Jan 2013 15:28
aramis s ::Švedi tvrde da je precizna do 600m, a HEAT 551 do 700m.
Ne zaboravimo da je Karl Gustav zapravo BsT, ne klasican RB i da izmedju ostalog ima i zljebljenu cev sto znatno (pozitivno) utice na preciznost.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2013 22:34
|
offline
- Pridružio: 18 Jan 2010
- Poruke: 394
- Gde živiš: Bg
|
E hvala na iscrpnoj analizi. Ok, da se ne hvatamo za cifre, ja sam mislio da se kvalitetan tandem efekat postiže kada osnovna BG postigne probojnost iza ERO kao da ga nije bilo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2013 01:09
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19192
|
elias ::...ja sam mislio da se kvalitetan tandem efekat postiže kada osnovna BG postigne probojnost iza ERO kao da ga nije bilo.
To jeste idealni laboratorijski slucaj, ali bi tada rastojanje izmedju prekusrsora i glavnog punjenja kao i razmak izmedju njihovog paljenja morao biti mnogo veci nego sto je to prakticno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2013 16:05
|
offline
- Pridružio: 18 Jan 2010
- Poruke: 394
- Gde živiš: Bg
|
Zašto je problem postaviti optimalan stand off i kašnjenje upaljača?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2013 17:05
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28518
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
bojank ::
Ne zaboravimo da je Karl Gustav zapravo BsT, ne klasican RB i da izmedju ostalog ima i zljebljenu cev sto znatno (pozitivno) utice na preciznost.
Prema dužini ožljebljrnog dela cevi i početnoj brzini više liči na bestrzajni bacač granata.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2013 17:35
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19192
|
elias ::Zašto je problem postaviti optimalan stand off i kašnjenje upaljača?
Da glavno kumulativno punjenje ne bi bilo afektovano prekursorom potrebno je da prekursor bude ili
- dovoljno daleko, sto je nemoguce zbog dimenzija samog projektila i zbog optimalnog odstojanja za kumulativno punjnje
- da se inicijacija obavi sa dovoljnom zadrskom sto je nemoguce, pogotovo kod projektila koji ima vecu brzinu, doci ce ili do nedopustivog smanjenja rastojanja od optimalnog ili i do ostecenja samog levka glavnog punjnja zbog udara u cilj ako je zadrska prevelika.
Zbog svega ovoga "zivi se" sa neoptimalnim odstojanjem/zadrskom, i mlaz od glavnog kumulativnog punjenje biva delimicno ostecen prekursorom. Naravno ovo je u granicama podnosljivog i koliko mi je poznato vecina modernih tandema "radi" sa 90+% efikasnosti glavnog punjenja.
Sada zasto je protiv celika bitnije nego protiv kompozita, razlog je u tome sto je za kompozit znatno bitniji inicijalni proboj, gde ceo kompozitni sendvic biva "kompromitovan" prekursorom toliko da se probojnost glavnog punjnja poveca u odnosu na projektil bez prekursora. Ista je prica i sa ERO, najbitnniji je inicijalni proboj.
Protiv celika zbog njegove homogene strukture ta pojava nije ni priblizno izrazena, te prekursor nema znacajnog udela u proboju takvog oklopa.
Sve ovo ima veze sa samom strukturom kumulativnog mlaza gde se njegov vrh (jako, jako osetljiv na ometanja) se krece drastio brze od ostatka (stoga izduzivanja levk i uopste ceo proces stvaranja kumulativnog mlaza), i ima drasticno najveci efekat na probojnost iako ima relatvo malu masu u odnosu na ostatak mlaza (par %). Zbog svoje osetljivosti u slucaju postojanja prekursora produkti ekspozije punjnja prekursora ce dovesti do izvesnog ometanja. Pa se vracamo na pocetak price.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
