Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, to je u stvari najbolji pristup. U tom pogledu reko bih da je RPG-32 Hašim na najboljem tragu, jer jednim sredstvom se objedinjuje bipolarnost. Lagani višekratni lanser, sa masom raznih BG, i to različitih kalibara. Istina nadkalibarci su možda još bolja opcija zbog mogućnosti ekstenzije kalibra.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa RRB bazirani na Pancerfaust-u daju mogucnost velike borbene glave a male mase na kracim rastojanjima sa slabijom preciznoscu. Ili ja tu negde gresim?
Osa bi trebala da radi posao za sve osim za tenkove i OT bazirane na tenkovima. Kako su tenkovi skupi sistemi za njih bi valjda bilo opravdano koristiti i skup(lje)e PO sisteme?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SVE što je preko kalibra 100 pogotovo sa istoka je glomazno naprimjer ovaj kineski pf 98 120mm na ovoj slici izgleda kao da si je vojnik stavio stup od struje na rame pa kak sti bježat po šumama I gorama.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TIGAR CAT :: SVE što je preko kalibra 100 pogotovo sa istoka je glomazno naprimjer ovaj kineski pf 98 120mm na ovoj slici izgleda kao da si je vojnik stavio stup od struje na rame pa kak sti bježat po šumama I gorama.

Pusti kineze, sem toga kad imaš 120mm na ramenu ne očekuje se da bežiš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve preko 100mm i to značajno preko 100mm što je zahtev mora biti teško i glomazno. To je sredstvo krajnje odbrane. Zato nije uvek uz vojnika, povlačiš po potrebi. I tu je upotreba dođi, ispali, baci i sklanjaj se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bar što se težine tiče mislimda rpg 29 tu prednjači ali zato i odrađuje svoj posao ima i tandem bg i termobarično a što se tiše pf 98 on je sličnog materijala ko osa tako da neverujem da i njegova težina prelazi 13-14kg u borbenom poožaju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vezi tenkova jedno *pobočno* razmatranje a opet vezano za njihvou oklopnu zaštitu, isitna kako na kom terenu.

U 30-tim godinama prošlog veka kada su oni definitvno zaokruženi kao borbeno sredstvo, jedan od TT zahteva je bila vršna težina i ona je često bila uslovljena nosivošću kako bi rekli *klasičnog provincijskog mosta preko reke ili jaruge ne baš malih dimenzija* u smislu da pontonjerija ima priličan posao da ih savlada ... ako ne može preko mosta. Tako su negde te vršne težinske norme bile do 20 negde do 25 tona i slično.

Ogromna urbanizacija odmah posle II sv. rata je uglavnom podigla tu normu na 50 do 60 tona.

Današnja urbanizacija je malo dalje odmakla ali ne mnogo i generalno teško da će brzo i masovno biti mostova sa preko 100 tona nosivosti ali ovih od 50-60 pa i 70 će biti dosta.

U tom smislu je tenk već *isterao* verovatno blizu gornjih težina, jer istočni su tu već oko 50-tak a zapadni više i dosta više.

Zašto ovo posmatram, zato što uz ostalih mali miion faktora (Merkava nije što i Abrams) mislim da će zadugo ostati na tim težinama a one u konačnici određuju na neki način i oklopnu zaštitu. Istina novi materijali to menjaju etc.

Ali opet tu je i slab trend tenogradnje itd.

ZNAČI prečnici bojevih glava kumulativnih, čak i kod tih najvećih moći će da ostanu od 105-120 do 135 mm čini se i za ručne bacače a za male rakete od 130 do 152 duže vremena.

Da ne pričamo da će svi ratovi nadalje (ili bar većina) biit vođeni u urbanizovanim zonama mnogo više nego ikada u istoriji pa bočni pogodak ima još važnost, čak mnogo veću nego u II sv. ratu a u kojem je imao važno mesto. A čak i u pustinji ima dina, u kamenitm brežuljaka itd.

Čisto kao mala opaska da jurenje prečnika bojeve glave verovatno *usporava trku* jednako kao i pasivna tenkovska zaštita ili oklop...

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, vrabac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško je predvideti šta će dalja budućnost doneti, ali sada se već vidi prvi izazov za PO oružije, a to je aktivna zaštita. Verujem da će u skorije vreme da doživi ekspanziju. Prve žrtve će biti spore rakete, IC vođene i visokoleteći topatak. Prve protivmere smo već videli - zasićenje mamcima kod RPG-30 i duplim dejstvom kod Korneta. Sledeće bi mogle ići na povećanju brzine projektila.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna poslastica iz mog ormara , kompozitni motor za STRŠLJENA , napravljeno u Donitu u Kamniku 88-89 godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::
U 30-tim godinama prošlog veka kada su oni definitvno zaokruženi kao borbeno sredstvo, jedan od TT zahteva je bila vršna težina i ona je često bila uslovljena nosivošću kako bi rekli *klasičnog provincijskog mosta preko reke ili jaruge ne baš malih dimenzija* u smislu da pontonjerija ima priličan posao da ih savlada ... ako ne može preko mosta. Tako su negde te vršne težinske norme bile do 20 negde do 25 tona i slično.



Negde pročitah da su Nemci pravili tenkove (dimenzije i težina) po železničkim normama. Valjda nosivost vagona, mostova, izdržljivost šina...