Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pein ::Nema b300 al ima smaw ovakve metkiće sam videoda ameri koriste prilikom obuke na at4

To niko ne osporava, ali u varjanti E_SMAW ima SUV zbog koga je izbačen traser.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puškomitraljezac

Slažem se s tobom da bi tenk trebao da se kreće , ali gledajući ove snimke iz Iraka ili Sirije vidim da su to statične mete ha ha.

Metkić može dobro doći za obuku , nakon što opališ 50 metkića i jednu pravu raketu imaš već takvu rutinu u određivanju daljine do cilja da možeš i bez njega pogoditi tenk koji stoji, a na pokretnu metu je bolje ići bar sa metkićem nego odoka, naravno da bi bole bilo imati laser ali ?????

Naša ZOLJA je nastala kopiranjem Muhe sa par godina razmaka, aluminijska komora je sigurno bitan napredak u odnosu na čeličnu Muhinu komoru, a ostalo je sve isto i upaljć i koncepcija BG , čak smo iz češke kupovali stakloplastični pepereg za motanje cijevi za lanser, a imali smo već osvojenu tehnologiju lansera za OSU , a Divac je u to vrijeme već pucao plastične OSE.

Dolaze neki novi klinci u tvornice i umjesto da nastave tamo gdi smo mi stali zadovoljavaju se time da slijepo kopiraju naše proizvode i tehnologije i još se okite nekim kolajnama za velike zasluge.

Oprosti možda nisam primjetio da je na nekoj novoj OSI dodan laser ili bar metkić , ili da su joj nakalemili bojevu glavu od tandem Maljutke, primjetio sam samo aerosolnu BG za OSU , a to je radio moj kolega magistarski prije cca 30 godina.

Samo kao stari iskusni raketaš sugeriram tim nekim novim klincima da se okanu ćorava posla i da se prime lasera , senzora i kompjutera , željezo i barut smo mi stari davno riješili i sve im ostavili u amanet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dzaba senzori i elektronika ako ne izguras balistiku. Treba spona i jednih i drugih...

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@raketaš
znaš li možda kako Englezi dobiše 340m/s sa 1,5m lansera na LAW-80?

Lakša BG, jači motor.

@raketaš, ako kompozitna komora dilatira, smanji se njen kalibar za dilatataciju, i nema zaglavljivanja. Kevlar je idealan za motane komore i lansere zbog dobrog odnosa cena / čvrstoća u odnosu na staklena i ugljenična vlakna. Ugljenična vlakna su bolja po pitanju čvrstoće i odlično se pokazao u probnim komadima Stršljena. Nema šanse da bi popustila na minusu, krtost bi mogla imati uticaja na smolu, ali iste smole se koriste za sve ove kompozite. Problem sa ugljeničnim vlaknima je cena i nabavka, jako je teško dobiti ih od boljih proizvođača.

Ako je platno debljine 2mm, motor bi radio preko 60ms, što je neprihvatljivo za impulsni motor. Sem toga teško bi spiralno punjenje moglo imati bolju ispunjenost komore zbog nosećeg materijala.

Kompozitne Ose su namotavane preko pripremljenog punjenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Ugljenična vlakna su bolja po pitanju čvrstoće i odlično se pokazao u probnim komadima Stršljena
To bi bilo ovo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je, desno gore, a pored njega je prvi Jugo karbon-karbon.
Istraživanje karbon-karbona je prekinuto jer je mašina, koju je projektovao VTI a napravila Vinča završila u Sloveniji. Tako bi sad možda mogli da ga uvozimo . Slično je sudbina i sa kompozitima i grafitima.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Citat: Ugljenična vlakna su bolja po pitanju čvrstoće i odlično se pokazao u probnim komadima Stršljena
To bi bilo ovo?



Ako malo pažljivije pogledamo desni kraj crne kompozitne komore vidimo neke rupice , ovakve kao na slici sa VIPERA, motanog od kevlara.

Ne treba puno truda pa da se vidi koji su moduli elestičnosti duraluminija ,stakla, karbona ili kevlara , ovaj zadnji je zaista lagan i čvrst , ali se razvlači ko žvakaća i stvara probleme sa spojevima na metal ili neki drugi materijal , i to je jedan od razloga što se tako idealan materijal baš i ne koristi za komore raketnih motora.

Namotavanje komora raketnih motora na raketno gorivo , pa naravno , to smo radili deset godina prije pojave OSE , ali ima to svojih i za i protiv. Pa sa tom se tehnologijom sve i pokrenulo u Kamniku 1968-9 godine za potrebe protugradnih raketa. Kasnije je ta tehnologija otišla u remontni zavod u Tivtu i prije OSE je napravljeno na desetke tisuća protugradnih raketa sa kompozitnim motorima , ali je to jedna suluda tehnologija u pogledu sigurnosti u radu i kontrole konačnog proizvoda .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::aramis s ::Još ako bi se odradila i varjanta sa jednostavnim nestabilisanim laserskim prijemnikom za top-atac...

Ja sam ipak za laserbimrajding.

Ovako nešto na vrh rakete Ose i smanjena početna brzina i dobija se putanja poput Hašimove, kao i terminalna korekcija pomoću laserskog ozračivanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kvalitetno,podvlacim kvalitetno ugljenicno vlakno sa kvalitetnim slojem smole trebalo bi da resava slucaj.Da to nije ni malo jednostavno,vec je napomenuo Elijas,jer izrada kvalitetnog ugljenicnog vlakana/sto je ustvari izveden izraz/zavisi od milion finesa i po komplikovanosti zalazi gotovo u domen mikrohirurgije,Te je stoga vrlo komplikovano naci pouzdanog dobavljaca ,koji je opet tehnoloski na zavidnom nivou ostvarivanja tehnologije.
Ja prakticno nisam radio na takvim projektima,ali teoretski gledano,kevlar ima smisla takodje,s tim sto bi bio neophodan sloj vezivnog sredstva,i plus sloj izolacije,jer je vezivno sredstvo sklono trenutnoj razgradnji na postojecim temperaturama/Nedostatak-krace vreme lagerovanja/Jako je tesko davati predloge bez prethodnih nekoliko pokusaja u praksi,te su tu tehnolozi koji su to radili u praksi u velikoj prednosti.Problem mi izgleda resiv,mada nimalo jednostavan...

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vrijeme kad su motane kompozitne komore za OSU u Kamniku je bilo problema s nabavkom vlakna, i to je bio vjerojatno glavni razlog odluke da se raketa radi od PD -33 legure, a lanser od stakloplastike. Danas to više nije problem carbon je već davno ušao u komercijalnu uporabu.Kvalitetne smole su se već tada lako nabavljale iz švicarske firme CIBA .

Wiperova fotka koju sam gore dao je iz jednog javno objavljenog znanstvenog rada ekipe iz Brunswic co. iz 1977 godine, znači imali smo uzor ne vezano na Francuze ili Ruse . Par godina prije toga smo se mi već bavili tim problemima , pisao sam o tome negdje na forumu o VBR ima, da smo 1974-5 godine ganjali švabe da kupimo licencu za izradu kompozitne komore motora za LARS 110.

Prva ugljična vlakna koja sam vidio su bila napravljena u Vinči par godina prije , znači postojalo je znanje, postojao je interes industrije da uloži novac u ljude i opremu, i to je sve defakto i urađeno, ali je gore u vrhu armije preovladao jedan partizanski mentalitet i želja da se u slučaju rata proizvodi municija u partizanskim uvjetima, znači u uvjetima blokade i embarga.

Volio bih da se jednog dana otvore arhive i da virnem u njih da vidim tko nam ga je zabiberio .