Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

97

Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2013
  • Poruke: 6500

Nemam,nisam napisao da uglj.vlakna nisu otporna,vec pocetna sirovina/recimo polietilen/.Za proizvod 3-klase ne bih znao koliki procenat ne vezanog vodonika bi se toleriso./nikad se ne desava da se 100% necega veze,uvek ostane nesto nevezano,sto po pravilu biva nepozeljno/dALJE NIJE STRUKTURA SVIH POLIMERA ISTA,OVDE SE RADI O IZVLACENJU,A NE PREPAKIVANJU,TAKO DA NIJE JASNO DA LI SE SVE OSOBINE KOJE SI POMENUO MOGU MODIFIKOVATI/.Obzirom da se radi o makro lancima,tesko je kontrolisati lancanu reakciju./Recimo kod vulkanizacije gume-PARDON IZRADE SMESE, dodaje se oko 5% sumpora,a veze se negde oko 2zarez nesto,ostatak je ne vezan i negativno utice na starenje.../analogija/.Kvalitetna vlakna imaju veliku tvrdocu,tako da slojevi nisu veliki,te komotno ima mesta za sloj smole,sto je po meni neophodno.Bilo bi mi lakse kada bih imao uvid u kompletnu tehnologiju,nego li ovako NA PARCE.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 27060
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

elias ::
aramise, takva osa bi bez problema mogla da gađa do 1000m. Balistički domet ima + navođenje, ne vidim zašto samo 500m.


Kao oružje voda i ne treba da ima veći domet od 500-600m.



offline
  • Loes 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Jun 2013
  • Poruke: 1241

Kao oruzije voda nema razloga da nema domet veci od 500m mnoga imaju i veci maksimalni od 1000 metara na pr. RPO smelj M ima max domet od 1700 metara za 700 metara veci od prethodne verzije.

Ne moze se strogo definisati neka upotreba pa reci ne treba nam dalje tj. veci domet ako ga mozemo postici posebno u nekim taktickim situacijama veci domet je od kljucnog znacaja.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 27060
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Pričamo o maksimalnom efikasnomm dometu za top-atac, odnosno ubacnu putanju koja omogućuje udar pod povoljnim uglom, a ne o max dometima sa velikom verovatnoćom udara pod malim i neefikasnim uglovima za dejstvo po oklopu.

offline
  • 13892 
  • Super građanin
  • Pridružio: 15 Jun 2009
  • Poruke: 1380

Sa skoro svakim rucnim bacacem mozes da izvedes top atak ako opalis nagore a raketa pogodi tenk pod odgovarajucim uglom. Mr. Green

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 27060
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Možeš, ali sa kojom verovatnoćom po odokativnoj metodi Smile

offline
  • Pridružio: 06 Avg 2010
  • Poruke: 621

pogadja po balistickoj putanji?
Malo ko ce tako da gadja

offline
  • Loes 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Jun 2013
  • Poruke: 1241

Oklop o kome govoris je tenk tj. najaci oklop koji bi da napadnes odzgo gde ocekujes da je najslabiji, opet cemu 500-600 metara ef. dometa ako moze vise a imaces u svakom slucaju slozenu konstrukciju koju si i sam opisao, ako smelj sa svojom raketom od 90mm koja nije slozena niti kompleksna niti ima suv moze da ima maksimum od 1700 metara zasto ne raditi na dometu od 1000 metara kao efikasnom???

Zasto se i ne racuna sukob i sa manje oklopljenim vozilima od tenka(veca verovatnoca na bojistu) i zasto se na primer ne ide na onesposobljavanje tenka tj. nemoramo da ga obavezno skroz uniostimo dovoljno je da ga recimo termobarikom onesposobimo i izbacimo iz stroja.

Termobaricna iz novog smelja od 3kg pricinajva istu stetu kao i HE iz nekog 152mm topa sto bi mislim onesposbilo tenk za upotrebu a mnoga manje oklopljena vozila totalno unistilo.

Ako je smelj M (bumbar) bez suv-a i kompleksnosti efikasan na 600 metara protiv vozila i oklopnih sredstava(po nekima i na 800m) zasto nesto slozenije i sto tezimo da napravimo da bude ograniceno na 500-600 metara.

Ne bi postojao trend povecanje dometa i raznolikosti dejstava po ciljevima da je sve crno-belo na bojistu mislim da se tu razumemo.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4479

Ugljično vlakno se kupuje namotano na kalem kao konac ili deblja špaga . Vlakno može biti već impregnirano sa epoxidnom smolom ( prepreg ) i tada se samo lagano zagrije da smola omekša i tako omekšana polusuha traka se namotava na kalup. U drugom " mokrom " slučaju se suhi konac provlači kroz kadu sa valjcima u kojoj se nalazi zagrijana smola ( cca 60 C ) slična motornom ulju .

Da bi smola otvrdnula mora se dodati u nju odgovarajući katalizator, kod preprega je katalizator već umješan u smolu i zato se prepreg čuva i transportira na -30 C, i u tim uvjetima traje par mjeseci. U slučaju mokrog postupka umješaju se obje komponente prije naljevanja u samu kadicu. Takva ne zamješana smola može trajati cca godinu dana .

Namotana struktura se mora polimerizirati u komori na temperaturi od cca 90 C recimo 12 sati , a onda se nakon skidanja sa kalupa mora još stabilizirati na temperaturi oko 160 C cca 24 sata.

Kalup za namatanje može biti inhibirani blok raketnog baruta koji se natakne na neku šipku zajedno sa mlaznicom i dancetom motora , i onda se preko svega namota više slojeva vlakna , i sve zajedno polimerizira . Tako su rađene protugradne u Tivtu i Titogradu

Kalup može biti sastavljen iz više dijelova , sekcija tako da se na njega namota prvo sloj termozaštitne mase , a onda preko toga vlakna , nakon polimerizacije se kalup rastavi i izvuče iz ljušture u koju se nalije kompozitno raketno gorivo. Tako su u Kamniku rađeni motori za VERU .

OSA je u Kamniku rađena u nekoliko varijanti , motanjem na kalup od policarbonata ili tanku aluminijsku ljusku , u nekim su varijantama barutne cjevčice već bile u toj ljuski , a u nekim varijantama su se naknadno jedna po jedna ubacivale kroz mlaznicu i ljepile za dno motora.

Ono što sam pokazao na VIPERU odnosno na LARS 110 motoru, je rađeno na čeličnom ili duralnom trnu sa pinovima , nakon polimerizacije pinovi se vade , a trn se na preši izbije iz kompozitne ljuske.

U vrijeme razvoja OGNJA to nam je bila najbliža i najdraža varijanta, dalo se sve odraditi u sigurnosti bez petljanja sa barutom , dalo se sve dobro zagrijati, polimerizirati i najvažnije provjeriti tlačnom probom da li je sve ok.

Na Ognju smo zaglavili sa licencom za termoizolaciju , Dinamit Nobel je nije htio prodati , a bez toga je ta cijev obični sulunar. Kod OSA motora ili lansera nije bilo problema sa termozaštitom jer je sve radilo jako kratko.

Problem je sa epoxidnim smolama zagrijavanje, na temperaturama većim od temperature stabilizacije ona gubi svojstva , razmekša se. Nije tu problem dok radi motor sekundu dvije , već nakon gašenja motora toplina prodire kroz termozaštitnu oblogu i komora motora gubi čvrstoću i raketa se raspadne u letu.

Kod STRELE 2 je kao termozaštita bio sloj motanog staklenog vlakna sa fenolnom smolom koja je izdržavala 14 sekundi rada motora u direktnom dodiru sa vatrom , ali je sve bilo stavljeno u tanku čeličnu komoru koja se dobro hladila tokom leta kroz atmosferu.

Lanser za OSU je rađen mokrim postupkom namatanja sa više konaca ( rovinga ) od stakla , traka širine cca 20 mm , a lanser za ZOLJU je rađen iz platnene trake preprega širine cca 60 mm , slično kao što bi zavojem zamotali ruku.

Primjer motanja preko pinova koji se kasnije vade
https://www.google.hr/search?q=filament+winding&am.....Bhttp%253A

Primjer motanja raketnog motora poput onog kod VERA

https://www.google.hr/search?q=filament+winding&am.....B464%3B261

motanje lansera
https://www.youtube.com/watch?v=lAPGKB09ciY

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6602

Pa Loes meni na pamet pada nekoliko razloga:
-Premala preciznost;
-Prevelika tezina;
-Previsoka cena;
-Isuvise vremena i resursa utroseno za proizvodnju.

Mi ovde pricamo o rucnim bacacima raketa. Dakle o necemu sto je jeftino i sto treba da se masovno proizvede. Na nekim sredstvima je opravdano dodati ON+laserski daljinomer. Rade se razne tehno-ekonomske analize i gledaju i druga sredstva. Na vecim daljinama zbog rasturanja vrlo lako moze da ispadne da je isplatljivije koristiti vodjenu raketu (a one nisu predmet ove teme).
Dakle 600 m daljine je neki efikasan domet za snajpersku pusku kalibra 7,6 ili 7,9 (ako se meta krece), domet PM, kranji domet AP (kada puca vise strelaca...). Tako da nije toliko neophodno da PO sredstva isto tako imaju veci domet.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 696 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 5 sakrivenih i 643 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Atenjanin89, awathorn, Bane san, Boter, ccoogg123, cvrle312, Denaya, doom83, Džordžino, eulereix, FOX, helen1, hyla, ikan, joca83, Još malo pa deda, kokodakalo, madza, mb1213, menges, mihajlot2013, Miki01, miodrag, misa1xx, Mixelotti, Miškić, mnn2, mustangkg, oldtimer, paja69, plavii, promajauglavi, raskoljnikov, Ripanjac, Sale.S, segax1, srbijaiznadsvega, Stoorbak, Toni, trikomso, Vlad000, vobo, Wrangler, yrraf, Zimbabwe, Šraf, 187