Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

101

Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

offline
  • elias 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 18 Jan 2010
  • Poruke: 394
  • Gde živiš: Bg

To se zove sistem upravljanja, koji obezbeđuje kretanje rakete po zadatom zakonu. Sistem za vođenje podrazumeva aktivnu promenu zakona kretanja.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Avg 2010
  • Poruke: 621

2.put za danas: I stand corrected Smile

Ova raketa ima upravljanje, a nema vodjenje jer nema na sebi izvor informacije o relativnom polozaju rakete i cilja... zar ne?



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4479

nenad81 ::@raketas
daj neke detalje oko toga sta si imao u ladici stola na temu Piketa....
kako smo mi razmisljali na tu temu tada


Moja je rečenica ispala malo nejasna , govorio sam o mrdalicama na mlaznici i to sam imao u ladici i znanstvene radove i mrdalice, ali ne i Piketa o njemu su bile vrlo šture i nejasne informacije .

Ne bih sad htio otići predaleko u vođene projektile , ipak smo ovdje na temi nevođenih i mislim da je Piket još podnošljiv za ovu temu, kao nevođena raketa sa autopilotom. Mi smo u to vrijeme imali u proizvodnji nekoliko vođenih raketa MALJUTKA, STRELA , i DRUGA u razvoju za potrebe KOV a imali smo raketu GROM i PRM-200 ( meta ) u okvirima Vazduhoplovstva , naravno da je u naoružanju bilo i drugih vođenih sustava , ali nismo ih proizvodili

Ove prve dvije rakete su išle kroz vojnu industriju kao potpune licence, s tim da se nije odmah uspjevalo proizvesti sve pozicije , nego se kupovalo od Rusa ili Čeha dijelove koji su falili i slagalo rakete, ali se uporno radilo na osvajanju kompletnih proizvoda .

Licencna dokumentacija ruskog tipa je vrlo specifična dobijete konstruktivni nacrt neke pozicije , nekog šarafa , sa svim mjerama , materijalom i toplinskom obradom , i u principu ga po tom nacrtu možete napraviti , ali na nacrtu u sastavnici piše izmjene 1, izmjena 2 izmjena3 , datum i potpis , ali ne kaže što je mijenjano . U potpunoj licenci se dobiju i sve izmjene i svi uslovi za prijem materijala , ili gotovih pozicija, dobijete i nacrte kontrolnika ili nekih specifičnih naprava , ali ste prisiljeni tehnologiju sami rješavati , ili kupiti strojeve koji su identični onima na kojima rusi rade neku poziciju za raketu.

U svim tim varijantama licenci vi ne dobijete znanje zašto je to tako napravljeno, ne dobijete matematičke modele , odnosno software s kojim je nešto proraćunato .

Kad je došla Maljutka onda se par godina sva znanost na nivou države angažirala da pronikne u bit stvari da se shvati zašto su ruski konstruktori napravili mlaznice baš takvog oblika od takvog materijala i zašto su išli na takvu regulaciju sa mrdalicama. A ta regulacija je bila neverovatno jednostavna , vrlo slab komandni signal koji se prenosio žicama od lansera se u samoj raketi pretvarao u komandu malim elektromagnetima koji su otvarali ili zatvarali " pneumatske " ventile. U samoj raketi nije bilo neke boce sa plinom koji bi bio radni medij već je korišten gas generator na barutne plinove koji su bili ohlađeni i profiltrirani.

Ta ruska "pneumatska" škola se učeno zvala Fluidika i na kongresima i simpozijima smo furali naučne radove koji su bili puni matematike i mehanike fluida. Imate ljudi koji su veći dio svoje stručne i znanstvene karijere posvetili fluidici i tim mrdalicama na raketama.

E sad dolazimo do onog što je bitno, naši su inženjeri i znanstvenici vlastitim snagama te ruske fluidičke sustave apsolvirali , shvatili kako rade , ali i usavršavali, modelirali na računalima , i vršili simulacije u realnim uvjetima letenja.

Da ne odem sad predaleko u teoriju automatske regulacije na jednom ču primjeru pokušati objasniti bit problema .

Da bi Maljutka u letu digla nos prema gore , i samim tim se podigla sa visine 1m na visinu 1,5 m trebalo je čekati da se mlaznice dovedu u poziciju da im je osa horizontalna i tada gurnuti rep rakete prema dolje . Raketa se rotirala desetak puta u sekundi , i možemo smatrati da je u jednoj sekundi bilo moguće izvršiti dvadeset korekcija putanje u smislu idi malo gore ili leti ravno. E sad to idi "malo gore" nije bilo baš tako jednostavno, mlaznice su mlatile iz jednog položaja u drugi neprekidno , nije bilo srednjieg položaja. Iako je teoretski i praktično postojao srednji položaj pod uvjetom da je isti broj milisekundi bila komanda idi gore i idi dolje, pri tome bi mlaznice bile isti broj mili sekundi u jednom ili u drugom krajnjem položaju.

Kontra toga naši su fluidičari pošli od toga da se raketa ne rotira u letu , već da se valjanje rakete zaustavi nečim nalik na rollerone sa Sidewindera ( imali smo ih u naoružanju kao rusku kopiju ). Valjanje rakete se može zaustaviti i malim mlaznicama koje direktno pušu plin iz gas generatora , a kad se jednom zaustavi valjanje rakete , vrlo se lako direktno upuhivanjem mlaza plinova iz gas generatora utiče na granični sloj i podiže nos raketi i održava zadana visina letenja.

To upuhivanje plina u granični slij nije isto što i vektoriranje potiskom , to je nešto profinjenije , a jako efikasno , jer se može sa vrlo malim energijama poremetiti sliku opstrujavanja oko projektila i imati s gornje strane projektila potpuno laminaran sloj , a s donje strane totalnu turbulenciju.

Poanta je da se takav fluidički sustav da ugurati u volumen kutije šibica , da ne traži puno elektro energije jer se sve odvija na bazi barutnih plinova kojih ima dovoljno . Takav sustav nije predviđen za manevar sa 25-30 g kojeg mora imati neka normalna PA vođena raketa, već su to sve sitne male korekcije putanje projektila koji leti skoro pravocrtno.

Nažalost takve vrlo napredne ideje nisu realizirane , i nije se maklo od matematičkih modela i nešto eksperimenata.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 27060
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Nenade ja to vidim ovako: dobija već na startu podatke o preticanju koje ostvaruje vektorisanjem nakon lansiranja. Takođe koriguje eventualne anomalije koje nastaju pri ubrzanju marš motorom i tu je kraj. Nekih daljih eventualnih popravki zbog kočenja ili skretanja OD nema. Možda grešim, ali to se recimo kod raketa V-V zove inercijalna faza leta i tek nakon toga dolazi vođena ili samonavođena terminalna faza. Možda nam je samo frazologija zastarela, pa nikako da usaglasimo termine.

offline
  • elias 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 18 Jan 2010
  • Poruke: 394
  • Gde živiš: Bg

Reko bi da je to.

offline
  • Pridružio: 06 Avg 2010
  • Poruke: 621

@aramis
sustinski se slazemo, svo "vodjenje" je zavrseno u trenutku lansiranja, kada si bloku elektronike (najverovatnije autopilotu skretanja) saopstio referentni signal- a to je ugaona brzina kojom je pratio cilj. I piket ide po tom signalu, sa pulsevima iz vektorisanja potiska kao korektivnim organima. I to je to. Vetar ga malo gurne, on se vrati (banalan primer). I tako citavih 1.5s !
Zato sam se i ispravio u vezi sa postom prema elijasu, covek je 100% u pravu. Kod vodjenja bi bila situacija da i dalje moze da koriguje referentni signal u skladu sa promenom kretanja cilja....
Zato je ovde vazno da cilj nastavi da se krece kako se kretao... (bez kocenja, cik-cak...)

@raketas
Otprilike sam na to i mislio...Neki malo ambiciozniji inzenjer, koga je zanimalo kako radi Maljutka ili Strela-2 (mada je to totalno druga oblast, sa drugom dinamikom) koji u fabrici eksperimentise sa "mrdalicama" (malo pezorativan naziv) za veoma kompleksnu stvar. Jasno mi je ko dan da smo u domenu vodjenja i upravljanja mi bili na nivou CTRL-C, CTRL-V bez nekih originalnih autohtonih resenja. I da su ljudi uglavnom produkovali radove, a ne resenja.
Mada je lako biti pametan sa ove distance... i deliti drugima lekcije....

offline
  • elias 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 18 Jan 2010
  • Poruke: 394
  • Gde živiš: Bg

Napisano: 25 Apr 2014 21:36

raketaš ::
Ove prve dvije rakete su išle kroz vojnu industriju kao potpune licence, s tim da se nije odmah uspjevalo proizvesti sve pozicije , nego se kupovalo od Rusa ili Čeha dijelove koji su falili i slagalo rakete, ali se uporno radilo na osvajanju kompletnih proizvoda .

Pirotehniku nikada nismo dobijali sa licencom. Svi motrori su kupovani ili osvajani kod nas.

raketaš ::
regulaciju sa mrdalicama.
U samoj raketi nije bilo neke boce sa plinom koji bi bio radni medij već je korišten gas generator na barutne plinove koji su bili ohlađeni i profiltrirani.

Da te podsetim, Maljutka koristi poyajmicu gasova iz marš motora.

raketaš ::
To upuhivanje plina u granični slij nije isto što i vektoriranje potiskom , to je nešto profinjenije , a jako efikasno , jer se može sa vrlo malim energijama poremetiti sliku opstrujavanja oko projektila i imati s gornje strane projektila potpuno laminaran sloj , a s donje strane totalnu turbulenciju.

Poanta je da se takav fluidički sustav da ugurati u volumen kutije šibica , da ne traži puno elektro energije jer se sve odvija na bazi barutnih plinova kojih ima dovoljno . Takav sustav nije predviđen za manevar sa 25-30 g kojeg mora imati neka normalna PA vođena raketa, već su to sve sitne male korekcije putanje projektila koji leti skoro pravocrtno.

Nažalost takve vrlo napredne ideje nisu realizirane , i nije se maklo od matematičkih modela i nešto eksperimenata.

U poslednje vreme su ponovo intezivirana istraživanja na tu temu. Razmatra se primena kod mlaznih aviona na krilnim površinama. Inače se taj sistem ipak smatra sistemom upravljanja vektorom potiska, jer je najefikasniji kada se gasovi dovode iz pogonske grupe. Jel imaš informacija na čemu su naši planirali da probaju ovaj sistem?

Dopuna: 25 Apr 2014 21:45

nenad81 ::
Jasno mi je ko dan da smo u domenu vodjenja i upravljanja mi bili na nivou CTRL-C, CTRL-V bez nekih originalnih autohtonih resenja. I da su ljudi uglavnom produkovali radove, a ne resenja.
Mada je lako biti pametan sa ove distance... i deliti drugima lekcije....

Mnogo si strog, punih 15 godina je aktivno rađeno na UVPu kod nas. Rezultat je (smejaćeš se) Bumbarov UVP koji radi besprekorno, i znanje o još nekim tipovima UVP. To je užasna tehnologija, u drugim zemljama razvoji su trajali decenijama. Evo ti primer, ameri rade sa UVPovima od 48 na ovamo, a Javelin im pada zbog najstarijeg tipa na svetu - krilca u mlazu.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4479

Nenad kaže.... Otprilike sam na to i mislio...Neki malo ambiciozniji inzenjer, koga je zanimalo kako radi Maljutka ili Strela-2 (mada je to totalno druga oblast, sa drugom dinamikom) koji u fabrici eksperimentise sa "mrdalicama" (malo pezorativan naziv) za veoma kompleksnu stvar. Jasno mi je ko dan da smo u domenu vodjenja i upravljanja mi bili na nivou CTRL-C, CTRL-V bez nekih originalnih autohtonih resenja. I da su ljudi uglavnom produkovali radove, a ne resenja.
Mada je lako biti pametan sa ove distance... i deliti drugima lekcije....

Mrdalice su nam bile naziv od milja , ili od jada kako uzmeš , a da smo se ispatili s njima jesmo.

Ahhhh, nije to bio neki ambiciozni inženjer , već zadatak na nivou JNA , na teme tih mrdalica su rađeni doktorati i dobivani pukovnički činovi. Bilo je tu jako puno dilema u matamatičkom opisu servo sustava , svi smo mi kroz školovanje prošli klasičnu teoriju automatske regulacije, u to su vrijeme bile dvije jake katedre automatićara jedna u Beogradu kod profesora Sekulića i druga kod profesora Šurine u Zagrebu ,obje te katedre su usko surađivale sa VTI Beograd ili sa VTA Zagreb. Svi su se oni našli u čudu kad se u naoružanju pojavila maljutka ili strela, klasične teorije servo sustava na tenkovima koje je na akademiji držao Dr Ramiz Abduli se nisu mogle primijeniti na Maljutku i Strelu. Mislim da je u svojim radovima Dr Beriša prvi opisao rad mlaznica na maljutki , mislim dao matematičku teoriju koja pije vode, a da je prof Janković dugo jahao na krilcima od strele.


Davno to beše , ali mislim da je u to doba( 1975-77) glavni čovjek za fluidiku na VTI u ili u Pupinu ( dođe mu na isto ) bio je Dr. Dragutin Knežević i on je ganjao fluidičke žiroskope i slične senzore. . Na Brodarskom Instituitu se u to doba u Zagrebu time bavio mr. Stušek, neko kormilo na podmornici ili na torpedu ne sjećam se više.

Upravljanjem graničnim slojem ( Coanda efektom ) se bavilo društvo na VTI u još dok je prof Janković bio šef aerodinamike ( 1971 -2 g.) . Zapravo Dr. Knežević i ekipa su se po mom više bavili fluidičkom logikom , pojačalima , da ne kažem računalima koja su uzimala podatke iz aerodinamike projektila , to obradili u pneumatskom računalu i onda kao izvršnu komandu davali na granični sloj. To je išlo paralelno ili možda malo prije projekta DRUG.

Mi smo to sve iz prikrajka promatrali i skupljali informacije i vrtili svoj film OSA sa nekim autopilotom. Kad se stvar ogoli do kraja ispada da je dovoljno držati nos OSE dignut par stupnjeva i ostvariti uzgon tako da ona postaje sporohodni raketoplan.

Kod Piketa su drugi problemi on ipak probija zvučni zid u toku rada marš motora i kod njega je sasvim druga dinamika upravljanja aktuatorima za vektoriranje mlaza. Tada kad se to razvijalo nije bilo neodimijskih magneta , i FET tranzistora koji su danas sastavni dio bilo kojeg stabilizatora običnog fotoaparata ili mobitela, tako da sam i danas zadivljen nekim rješenjima koja su oni tada ganjali i izganjali .

offline
  • Pridružio: 06 Avg 2010
  • Poruke: 621

Nije losa ni ta ideja o upravljanju Osom, preko napadnog ugla... sigurno ce se povecati domet (kao sto kazes na racun povecanog uzgona), ali i dalje ostaje ranjiva na bocne udare, sto je reseno na Piketu.

Sa danasnjom pameti, prvo sto bih uradio na Piketu je da mu oborim brzinu, na nekih 100-150 m/s i da obezbedim radio vezu sa lanserom u ciju korigovanja podatka o kretanju cilja, ali bi to bila sasvim druga stvar

Ispada da ima neceg u onom kad sam rekao da su se uglavnom produkovali radovi, a ne resenja... (bez ikakve negativne kritike). Dovoljno je da otvoris knjige iz te oblasti (VUR) i kad se barem malo zagrebe u neki detalj dobices uvek neku grubu semu, gotovo nikad neki detaljniji prikaz koji bi ukazivao na prakticnu realizaciju.

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 27060
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

@raketaš
Citat:to obradili u pneumatskom računalu i onda kao izvršnu komandu davali na granični sloj.
Da li to znači da se iz spremnika uduvavao fluid u granični sloj na određenom delu rakete i u određenom položaju rotacije radi povećanja uzgona,nešto poput ovoga?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 728 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 0 sakrivenih i 689 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Atenjanin89, b_z_b, Bane san, Boter, ccoogg123, darkstar101, Denaya, Djokislav, Dorcolac, Džordžino, esx66, eulereix, goran.vvv, hyla, ikan, ivicasimo, Joja, kokodakalo, maiden6657, mačković, mercedesamg, mihajlot2013, milos.cbr, misa1xx, Mixelotti, mnn2, Profica, robert1979, Rocker, Srky Boy, stagezin, trikomso, virked, Vlad000, VojvodaMisic, wexy, Zeks, Šraf