Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

70

Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4985

Vidite Godar to što ste *potegli* u zaključcima je sto posto tačno, mislim na tačku 3.

E sad a ja imam nešto iskustava sa tim modelom. I ono što na prvi pogled zabrinjava je *bipolarnost* funkcije odnosno situacije za koji se cilj RBR upotrebljava.
Dakle od momaka koji su dosta ispalili Osa je bila praktično primedba da je optički trebao biti na 800 a ne na 600. ALI oni su gađali otporne tačke, praktično svi.
Sa druge strane ono malo gađanja u pokretan cilj dakle klasičan oklop kao i posmatranje na drugim mestima (protivnika) su definitivno takvi (po mom iskustvu), da cilj u pokretu odlično se radi do 100 eventualno 150, maksimum maksimuma 200 preko toga je urbana legenda čak i u poluurbanim i urbanim zonama OSIM ako naravno tenk nije čista statika, i ako ste pomno ispratili sirijske snimke verovatno ne treba dalje ništa da objašnjavam, čini mi vse da se to može na njima dugim posmatranjem videti kao tačno.

I onda imamo tu *bipolarnost* :
- pokretan oklopni cilj se ne može efikasno pogoditi preko 200 m
- nepokretan cilj tipa otporne tačke može i na 500 pa čak i na 600 m vrlo uspešno (čak i na 800).
Ovde govorim dakle o Osama, RPG-7 (nekih verzija) i Vampirima ne o Vajper, Zolja klasi.

Kod onog prvog više je problem u preticanju i uglu pa tek onda u rastruranju, mada istina da se oseća naročito na 400-500 ...

Ne izvodim nikakav zaključak samo dajem jednu stvarnu borbenu sliku.

Ako bi pošao za nekim zaključkom , onda se dakle defintivno slažem da je sadašnji oblik RBR korektan u smilu cena/efikasnost sa tim što bi verovatno trebalo da ima 3 termobarika, kombinovane za dejstvo posle prepreke, i razorne *raketice* u kompletu, na jednu visokoprobojnu za tenkove.
Dakle da RBR može i treba da pokriva otporne tačke i slično do 500-600 pa možda i 800 m a da borbu protiv oklopnih ciljeva tipa tenka treba da drži samo do 200 m dokle mu je i tehnički i ljudski optimalno.

Sve iznad 200 m kada je čist tenk u pitanju treba da preuzme vođena raketa tipa Eriks, Metis i nadalje takve i slične itd. etc .....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4413

Goddard , ponovo kažem meni vanjska balistika nije struka i to što pišem znam iz kafane, ali sam siguran u to da je prof. Janković jašio na tom problemu . Koliko se sjećam diskusija s njim važno je da se sa busterom ne gura stvar preko 300 m , ili ako se gura nad zvučno onda daleko od brzine zvuka ( 500 m/s )

Marševski motor ne bi trebao imati potisak veći od otpora , znači ne ubrzavati nego samo održavati brzinu , tada raketa ne ide u vjetar. Ima tu neki trik sa dužinom rakete, omjer kalibra i dužine, kod OSE je to nepovoljno, RPG -7 koji je izuzetno vitak bi trebao biti izuzetno osjetljiv na bočni vjetar , ali ga izgleda marš motor drži na putanji.

Sjećam se da je tih godina kad je razvijana OSA bilo puno diskusija na temu da se od njenog lansera napravi" bestrzajac ", tako da njen motor ostaje spojen sa lanserom i poput gasgeneratora otvorenog na obje strane izbaci bojevu glavu .

Nešto od toga što pišem je napravljeno kod Češkog RPG-75 koji čak nema ni krilca koja bi se otvarala i mlatila.

Jedna od varijanti OSE sa marš motorom je bila sa ovakvim krilima , http://www.zeusnumerix.com/public/images/gallery/zn29747146232388621206img.png , nakon napuštanja te koncepcije mi smo od toga , od viška dijelova razvijali mali VBR , kao neki studentski rad , mislim da smo ga zvali diverzantska raketa.

Da li negdje u arhivama ima koja fotka OSE tih faza modela ??



offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 24915

Napisano: 19 Mar 2014 20:00

a šta bi sao osm 2 dali neko ima informacije o njoj dalio postoji razlika između sadašnje ose i ose 2???

Dopuna: 19 Mar 2014 20:00


evo končanica on sa ose

offline
  • Pridružio: 24 Feb 2012
  • Poruke: 86

raketaš ::...1)koliko se sjećam diskusija s njim važno je da se sa busterom ne gura stvar preko 300 m/s , ili ako se gura nad zvučno onda daleko od brzine zvuka ( 500 m/s ) .

Marševski motor ne bi trebao imati potisak veći od otpora , znači ne ubrzavati nego samo održavati brzinu , tada raketa ne ide u vjetar. Ima tu neki trik sa dužinom rakete, omjer kalibra i dužine, kod OSE je to nepovoljno, RPG -7 koji je izuzetno vitak bi trebao biti izuzetno osjetljiv na bočni vjetar , ali ga izgleda marš motor drži na putanji.

Jedna od varijanti OSE sa marš motorom je bila sa ovakvim krilima , zeusnumerix.com/public/images/gallery/zn29747146232388621206img.png , nakon napuštanja te koncepcije mi smo od toga , od viška dijelova razvijali mali VBR , kao neki studentski rad , mislim da smo ga zvali diverzantska raketa...


Ma, ne, nisam mislio ništa loše, čisto diskutujemo...ajde sad generalno i logično:
1) za ovo prvo se slažem - ako pogledaš bilo koji dijagram otpora u funkciji Mahovog broj, videćeš da je za okolozvučne brzine (0,8<M<1,2), koeficijent otpora 2-3 puta veći nego za podzvučnu ili nadzvučnu oblast...
2) ako se sećaš priče o dvorežimskom motoru na Orkanu, naveo sam problem ubrzavanja rakete (ubrzavanje rakete direktno je proporcionalno gasodinamičkom perturbacionom momentu), ondosno potrebu za smanjivanjem ubrzanja nevođene rakete po napustanju cevi, da bi se smanjili poremećaji nastali kao posledica ekscentriciteta potiska...to isto važi za sve nevođene rakete. Uticaj vetra na let u aktivnoj fazi, odnosno otklona u vetar zavisi od statičke stabilnosti rakete i od intenziteta zbira vektora - bočni vetar+bočna reaktivna sila. Nije dobro da raketa bude suviše stabilna (tada imaš veći krak oko centra mase jer ti vetar deluje u centru pritiska). Zato su ona peraja umesto krila iz ove varijante što si pokazao povoljnija (pored cene naravno), ali sa druge strane negativno mogu da utiču na povećanje otpora...ali opet i to je sad igranka i ne važi uvek...e sad to što kažeš za tu vitku rusku raketu, ona bi ovako generalno (iz glave pričam bez da je vidim), trebala da ima manji otpor pritiska ali veći otpor trenja (koji je manji deo otpora), ali i da njeno telo bez krila ima centar pritiska skroz napred...a kad dodaš krila, mada ne znam kolika su, ali verovatno ga je ruja namestio tako da ona samo malo "povuku" centar pritiska iza centra mase, da bi imao što manji krak na kom deluje poremećaj, ali opet mora da ima neku rezervu stabilnosti...
Sad ti možeš sve to da napraviš i da uteraš tolerancije, platonizirano pogonsko punjenje, kvalitetni materijali ali postavlja se pitanje da li je to isplativo za ovakvu raketu...kažem ne znam koliko se treba maltretirti oko svega toga za ono što dobiješ...više sam za varijantu, gađaj ti na 300m ali probij barem 700mm, i da raketa sa lanserom bude lakša od 8 kg...čini mi se da svak od nas može da ima svoj stav po ovom pitanju pa je uvek teško polemisati zašto za i zašto protiv...
3) znam taj diplomski sa VTA u Zagrebu, čini mi se iz sredine osamdesetih...
4) raketas zamplio bih te da mi napišeš nešto o ruskoj NC, video sam da mi je elias odgovorio da jeste ta sibirska breza, ali sam 100% siguran da se to radi od iglica drveta (tj. da je u pitanju zimzeleno drvo)...

offline
  • Pridružio: 05 Avg 2012
  • Poruke: 999

ante mpt ::Ljudi šta je ovo???????????
Neki protuoklopni bacač je 100%.Nema nikakvih natpisa na njemu.
Nije puno ni velik možda nekih 70cm.
Pa ako neko zna.
Nisam ovo viđao (doduše ne na Hrvatskoj strani) pa ne znam.



Super bazooka.
Može li netko reći kako je ona došla u Srbiju ili Jugoslaviju?
Ovo je slika iz Temerina.

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 24915

viđao sam neke slike na internetu sa tog otpada možda je izvađena iz skladišta tokom ratova
http://www.ebay.com/itm/21-M20-Super-Bazooka-USA-W.....1287693057

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 14311

ante mpt ::
...
Super bazooka.
Može li netko reći kako je ona došla u Srbiju ili Jugoslaviju?
Ovo je slika iz Temerina.


Poslali Ameri '50ih u sklopu pomoci.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4985

*Sad ti možeš sve to da napraviš i da uteraš tolerancije, platonizirano pogonsko punjenje, kvalitetni materijali ali postavlja se pitanje da li je to isplativo za ovakvu raketu...kažem ne znam koliko se treba maltretirti oko svega toga za ono što dobiješ...više sam za varijantu, gađaj ti na 300m ali probij barem 700mm, i da raketa sa lanserom bude lakša od 8 kg*

Amin.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4413

pein ::Napisano: 19 Mar 2014 20:00

a šta bi sao osm 2 dali neko ima informacije o njoj dalio postoji razlika između sadašnje ose i ose 2???

Dopuna: 19 Mar 2014 20:00


evo končanica on sa ose


Pa mislim da si već dobio parcijalni odgovor. Uvođenjem u naoružanje OSA kao model 79 krenula je serijska proizvodnja, u desetak godina je urađeno cca 250000 komada. Ekipa iz razvoja OSE se rasturila , dio ekipe oficiri -inženjeri su prebačeni u Prilep koji je političkom odlukom i podjelom posla dobio lanser i kontejner , iako je u PRETIS u bila razvijena tehnologija izrade lensera namatanjem niti.

Pukovnik Velibor Jovanović i njegov tim iz VTI su se još neko vrijeme šlepali na OSI 2, ali je već svima bilo jasno da u tom kalibru nema šanse razvalti prednji oklop suvremenog tenka i vrlo brzo se došlo do kalibra 120 mm koji je poznat kao projekat STRŠLJEN. U kalibru oko 120 smo mi već imali nekoliko dobrih bojevih glava, da samo podsjetim kumulativna munja 128 mm kumulativka za top 125 mm , kumulativka za top 122 mm , znači moglo se usavršavanjem tih glava i tehnologija doći do željenog cilja .

Izvjesne dileme koje ovdje ja i Goddarad tabirimo ostale su prisutne i na STRŠLJENU , i tamo su rađene simulacije za i protiv marševskog motora ( JKEM -90 sekcija BII Kašiković Branka VTI . Analiza verovatnih odstupanja protivoklopnih aktivno reaktivnih nevođenih projektila ).

Nekako paralelno sa projektom OSA kroz razvoj je išla i aktivno rekativna granata za bestrzajac 82 mm , a razvijan je i novi bestrzajac , ne znam da li ima na forumu nešto o tome , ali koliko se sjećam bio je težak 17 kilograma.

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 24915

Ima dosta fotki na temi o bst m60 na forumu stim da je taj novi lakši bio m79

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 537 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 0 sakrivenih i 533 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: dekir, dragoljub11987, kolateralnasteta, S2M