offline
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 1274
|
Kada se pogleda ova slika u oci najvise upada razlika u velicini vertikalaca, pa me je to zaintrigiralo da sagledam neke prednosti i mane sto se tice njihovih dimenzija.
Velicina vertikalaca u principu zavisi od potrebne kolicine bocne-direkcione stabilnosti tako da se njegove dimenzije moraju pazljivo odrediti.
Kada recimo na vecim napadnim uglovima dodje do "zasencenja" vertikalaca od strane trupa, na scenu mogu da stupe potrupni vertikalci ili "peraja" koja imaju istu ulogu , s tom razlikom sto se ona pod tim okolnostima nalaze u polju neporemecene vazdusne struje. Klasicni primeri za takvo resenje su J-20, SU-27, F-16 itd.
Ono sto je negativno u tom slucaju je ukupno povecanje ceonog otpora aviona, povecanje RCS (pogotvo sa boka) i povecanje tezine.
Na osnovu istrazivanja se doslo do zakljucka da vertikalci kod recimo F-15 doprinose povecanju otpora celokupnog aviona za oko 10% (Friction drag 11,3%), a zajedno sa horizontalnim repom oko 16%.
Smanjenje dimanzija bi u tom slucaju doprinelo ne malom smanjenu otpora vazduha , pogotovo u transonicnoj oblasti.
Jedno od mogucih resenja smanjenja vertikalaca, horizontalnog repa i otklanjanja podtrupnih peraja je TVC.
Ono sto pada u oci je da F-22 i pored TVC ima ogromn vertikalni rep, pa se dolazi do pretpostavke da je izmedjuostalog neophodno imati otklon vektora i po pravcu.
Ako pogledamo SU-30MKI videcemo da kod njega takodje nije primenjeno smanjenje vertikalaca pored toga sto ima mogucnost otklona vektora po pravcu.
Jedan od razloga je i taj sto SU-27 kao platforma nije od pocetka bio zamisljen sa TVC, jer je neophodno pazljivo proracunati efekte koje ima smanjenje vertikalaca i efekte TVC, kao i opsti balans aviona da bi se uopste primenila takva redukcija i ostvarila optimalna efikasnost svih kontrolnih povrsina.
Ono sto je interesantno, a sto ova slika jasno pokazuje, je redukcija dimenzija vertikalnog repa i podtrupnih peraja kod SU-35BM.
Razlog za to bi trebala da bude promena dimenzija krila, upotreba kompozitnih materijala, ojacanje strukture i smanjenje delova koji su prouzrokovali promenu balansa aviona smanjenjem tezine, novi FCS koji je takodje omogucio odsustno aerodinamicke kocnice, novi motori sa FADEC-om itd.
Dakle jedan dublji redizajn aviona, kako spoljasnjih, tako i unutrasnjih komponenti.
U tom slucaju se doslo do smanjenja ceonog otpora, smanjenja tezine i smanjenja RCS.
Ako svemu tome dodamo smanjenje otpora vazduha od 13% zbog upotrebe TVC pri krstarecim rezimima (smanjenje trim drag-a), dolazimo do zakljucka da se ostvaruju ne tako male prednosti pri ubrzanju, manevru i smanjenju potrosnje goriva, kao i mozda nesto veca max brzina (koja je uglavnom kod novijih lovaca limitirana termickim svojstvima kupole kokpita)
Sve ovo jos drasticnije vazi za PAK FA, jer je od pocetka bio zamisljen kao avion sa TVC, tako da su se pazljivo mogli prostudirati svi efekti TVC na aerodinamiku aviona, a izmedjuostalog i na smanjenje vertikalaca kako bi se sve to sklopilo u jednu harmonicnu celinu.
Ono sto je interesantno je da je jos pri prvim letovima PAK FA bio u stanju da izadje na napadne uglove (koji su recimo "radni" za SU-27) , od preko 25* pri zaokretu , a siguran sam da tada jos nisu testirali TVC, kao sto mislim da je i sada obim testiranja pokretne mlaznice minimalan , ako je uopste prisutan, jer smo imali primer SU-35BM, kod koga je testiranje TVC pocelo tek pri kraju letnih ispitivanja.
To pokazuje izuzetnu paznju poklonjenu finom balansu i samoj aerodinamici aviona bez obzira na prisutnost TVC i drasticno smanjenje vertikalaca, koji su istini za volju celo-pokretni.
Jedan od razloga za to bi trebao da bude i pokretni LERX (LEVCON), koji svojim negativnim otklonom odlaze odvajanje vazdusne struje koja ide preko trupa aviona i time dozvoljava vertikalcima da duze i pri vecim vrednostima napadnog ugla budu efikasni, cak i bez upotrebe TVC.
Jos jedna uloga LEVCON-a za koju mislim da je vazna je mogucnost promene polozaja centra uzgona sto je vrlo bitno za transonicne i supersonicne rezime leta, kao i fino trimovanje za smanjenje vazdusnog otpora pri velikim brzinama slicno onom koje se ostavaruje obarajucom napadnom ivicom kod krila.
Jos jedna interesantna stvar kod V postavljenih celo-pokretnih vertikalaca je i ta sto doprinose u odredjenoj meri generisanju uzgona, pa se tako mogu koristiti pri odredjenim rezimima leta kao sto je recimo poletanje, sletanje itd.
Mislim da ce uz sva moguca primenjena resenja kao sto su LEVCON, veliki ugao strele napadne ivice krila, horizontalni rep koji je u istoj liniji sa krilom i jednim delom utopljen u njega, smanjene dimenzija vertikalnih kontrolnih povrsina, mogucnost trimovanja aviona preko TVC, fantastican odnos potiska i mase, PAK FA biti izuzetno agilan avion sa fenomenalnim ubrzanjima, respektivnom max brzinom i odlicnim penjanjem. . .naravno sve to pored super-manevribilnosti 
Interesantno je recimo da i J-20 ima relativno male celo-pokretne vertikalce, ali za razliku od PAK FA, kod njega su primenjena i podtrupna peraja, sto pokazuje da su mu ipak neophodne dodatne kontrolne povrsine kako bi avion bio stabilan pri razlicitim rezimima leta.
|
