Kosovska bitka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene interesuje jedna legenda o materoubistvu iz perioda Srpske despotovine, odmah nakon Kosovske bitke. Pesma "Pecina na Rudniku" Vojislava Ilica obradjuje tu legendu. Srpski Despot Lazar Brankovic je navodno otrovao svoju majku despoticu Jerinu u gradu Ostrovici.




Pećina na Rudniku - Vojislav Ilić (1887)


Triput crni gavran zagrakta i prnu
nad mračnim kulama Ostrovice grada...
A despota Lazar podiže se tada,
mračan pogled baci u daljinu crnu.
Sumorno graktanje kao krik se hori
i gubi se naglo u neme daljine,
niti potok šumi, nit listak šumori,
počivaju mirno rudničke planine -
al' njegovu dušu crna slutnja para,
i Branković dozva sveštenika stara.

Kad sveštenik stari u odaju dođe,
a despot ogrnut crnim ogrtačem,
pa niti se diže, nit mu ruci pođe,
no nemirno zvecka mamuzom i mačem.
Voštanica tiho na stolu mu gori,
oboren mu pehar i vino prosuto...
Nalakćen na stolu on je mračno ćuto,
kao tajni užas da mu dušu mori -
no bezumno ruka poletela maču
kad se krik užasni još jedanput začu.

"Zvao sam te noćas, sedi svešteniče,
jer sodomski greh mi um i dušu mrači. -
Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče,
krik njegov užasni moj svršetak znači.
Neće mnogo proći, a ja ću umreti,
opusteće sjajni Brankovića dvori:
ali tajnu svoju ja ne smem poneti,
tajnu što me muči i dušu mi mori!
Ispovest mi treba, za to sam te zvao:
oče, - ja sam majku svoju otrovao...

Kad se Rudnik pređe i malena reka,
ima jedno divlje i sumorno mesto,
na koje sam nekad odlazio često,
a na tome mestu pećina je neka,
i u njoj jezero. Sa njenih visina
ne vije se bršljan, ne šumori cveće,
hladna pustoš bije iz njenih dubina,
a jezero mrtvo nikad se ne kreće. -
No kad kamen padne ili reč se rekne,
u hladnoj praznini stokratno odjekne.

Kada samrt stegne moje grudi bolne,
i potone duša u večnome mraku,
vi pođite tamo, razmaknite volne,
i na dnu jezera kopajte mi raku,
i tamo sahran'te. Preko moga groba
nek se metne teška krstača gvozdena,
da mi nema traga za poznije doba,
da mi grob ne kunu u seda vremena.
Sve sam sada kazo, sad umreti mogu,
a ti moju dušu preporuči bogu."

Tako despot svrši. A kad treće noći
počivaše Rudnik u krilu tišine,
gluv nekakav šum se razli po samoći,
kao val ogromni na sinjoj pučini -
i potonu u noć... Celo ovo veče
sanovnici srpski stojahu na dvoru;
mučio se despot do pred samu zoru,
a u zoru čelnik izađe i reče:
"Gospodo vitezi! Svršene su muke,
despot dade dušu u božije ruke."

Sa rudničkog visa, po sumornoj noći,
mrtvački se sprovod polagano slazi.
Tupo zvoni doboš u nemoj samoći,
dva i dva se kreću po uzanoj stazi.
Napred ide četa snažnih kopljanika,
a za njime sluge s rujnim buktinjama -
i mrtvački sanduk. I hor sveštenika
oglašava ponoć svetim molitvama.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni',
izgledaju oni ko duhovi tajni.

Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka!
Samo katkad sova krikne i poleti,
preplašena možda od rumena zraka,
od potmule lupe i pesama sveti'...
Kad stigoše mestu, blizu do obale,
hor otpeva onda sumorno opelo;
ustavama jakim razmakoše vale,
iskopaše raku i spustiše telo,
i krst preko njega. I nad mračnim grobom
zašumori voda i pokri ga sobom. -

I mir večni nasta... Mrki kopljanici
oboriše ćutke koplja naopako,
pogasiše sveće sedi sveštenici,
i krenuše natrag pogruženi jako,
a ostade pusta i prazna pećina...
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće:
hladna pustoš bije iz njenih dubina,
a jezero mrtvo nikad se ne kreće.
No kad kamen padne ili reč se rekne,
u hladnoj praznini stokratno odjekne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pazljivo sam ispratio ovu temu i to 2 puta. pa bih upitao rej bana, ako se nevaram dr. olga pjanovic je lingvista i svoju tvrdnju i knjigu bazira na jeziku i poreklu reci. ako gresim ispravite me. drugo nesto mi je cudno da su na sorboni dali doktorat samo zato sto nisu mogli da ospore navode doktoranta, uostalom, sve vreme se pise o istorijski podatcima, pa gospodo mislim da su jedini pravi podatci o kosovskom boju oni koji se nalaze u turskim arhivama. Ne bih da ulazim u polemiku sa rej banom, ali nevidm kako neko ko nije kako sam shvatio istoricar kritikuje deretica koji je jednu knjigu spremao 20 godina. izvinjavam se ali ipak mislim da su nam germanski istoricari lazirali istoriju i uspesno sakrili veliki deo nase istorije

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo je razlog toga sto je istorija na osnovu jezika izuzetno nepouzdana. Onda se istim principom mora priznati Hrvatima da su ustvari Asirskog porekla, kako tvrdi jedan njihov lingvista. Nezgodno je kada neko ko nije dovoljno strucan pocne da se bavi jednom naukom, kao sto je stari vek. Naime, svi jezici u Evropi, izuzev Madjarskog i Finskog su Indoevropski jezici i svi imaju manje, ili vise iste reci i njihove korene. S tim se nista narocito ne dokazuje. Ono sto je pokusala da dokaze doktorka je da Srbi nisu Sloveni, ili makar da nisu jedno slovensko pleme nego najstarije. Ono sto meni smeta kod svih kvaziistoricara je pokusaj da se nacionem predsetavi kao istorijska cinjenica kroz stari i srednji vek, ali takvo nesto nije postojalo nikada u tom periodu. Da pitate neke srcane Francuze, recice vam da su oni najstariji, ako pitate Hrvate i oni su najstariji, ako pitate bilo kog, a pogotovo na Balkana, uvek je onaj drugi narod dodjos, a samo su oni starosedeoci.
Vrlo pazljivo sam procitao sve knjige koje izlaze iz izdavacke kuce Deretic i pokusao da neke starije kolege istoricare nateram da se izjasne po pitanjima starine naroda. Nikada niti od jednog od njih nisam dobio pozitivan odgovor na to da smo mi bilo sta drugo do jednog plemena starih Slovena koje se naselelilo na obalama Dunava i Save. Moram da naglasim da sam pricao i sa onima koji su debelo opredeljini za nacionalizam kao jedinu opciju i koji su ogromni evroskeptici. Dakle ni nacionalisti ne tvrde da je Darvin pogresio u svojoj knjizi postanak vrsta i da su nastali prvo Srbi pa amebe. Uvek sam dobijao odgovor da nam nije malo to sto imamo skoro 1000 godina drzavne tradicije, sto smo imali uvek neku vrstu nezavisnosti (cak i pod Turcima).
Ovo sto samozvani i takvozvani istoricari je apsolutna glupost, a kako bi jedan akademik rekao, to je silovanje istorije. Na silu Boga da dokazemo da je nase pravo na luke na Atlantiku i na Kineski zid, pa na Saharu i Severni pol. Izuzetno je tuzno kada vidite te ljude koji su u svojim naukama sasvim dobri (poljoprivredi, lingvistici...) ali koji o istoriji znaju samo toliko da su Srbi narod najstariji.
Inace samo da pojasnim o kakvim ljudima govorim. U toku ludih devedesitih grupa tih "istoricara" i jos nekih alhemicara i drugih zamlata, formiralo je Grupu 69. Oni su tvrdili da su uz pomoc svojim mozdanih talasa i njihove natprirodne moci uspeli da obore neke avione, da ubiju Turskog predsednika Turguta Ozala i sina Leha Kacinskog....
Pa sami sudite o njihovoj uracunjljivosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

joj, nebih da sudim o uracunljivosti ljudi koje ne poznajem, slazem se da nemogu svi sve da znaju i da se svi bave svime. ali, nasa istorijha je puna rupa. ne bih se slozio da u srednjem veku na balkanu nije bio poznat nacion, cak mislim da su sve u tro vreme kraljevine i carevine bile izrazito nacionalne. pogledajte nemanjice, bugare vizantince, madjare sve su bile nacionalne kraljevine ili carevine koje su se sirile macem i ognjem. sta odlikuje nacionalnu drzavu pa i u to vreme, zakoni, vera i jezik. svi velikasi u to vreme kolikosam uspeo da procitam su se predstavljali kao srpski, bugarski, madjarski, vlaski ili vec kome su narodu pripadali tako da mislim da je i u to vreme nacionalna odrednica bila veoma vazna narocito za pripadnika jakih kraljevina.poz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ako se pogleda malko pojednostavljeno onda se moze doci do zakljucka da je i tada medju Balkanskim narodima postojao pojam nacionalni ili nacionem. Ipak to nikada nisu bili pravi nacioni, kakve mi poznajemo danas.
Moderan pojam nacije nastaje sredinom sedamnaestg veka. Do tada je religija imala primaran uticaj. Mejutim ni to nije bilo pravo vezivno tkivo. Sto se jezika tice svi su tada govorili nekakve redakcije staroslovenskog i nije bilo podeljenosti, pogotovo izmedju Juznh Slovena. Oni su se tada delili na Srbe i Hrvate (prema plemenima) ili prema geografskim odrednicama (Bosnjaci, Slavonci, Dalmatinci). Neki od njih imaju i poreklo od neslovenskih naroda koji su se doselili pa bili asimilizovani od Slovena (Bugari - Tatarsko pleme). Da sada ne zalazim dublje u ovu tematiku, moram da napomenem da su se uvek vodile borbe izmedju velikasa, koji su vladali nad odredjenom teritorijom, narod nije bio bitan. Oni su tada bili samo suznji. Jedino vezivno tkivo kod svih Balkanaca bila je crkva. Kod zapadnih (Bosna i Hrvatska) Katoicka, a kod istocnih (Srba, Bugara i Dukljana) Pravoslavna. Ovo sto sam sada napisao (podela prema imenima koje postoje danas) ne znaci da ih smatram nacijama, vec se smatra stanovnistvo koje je boravilo na odrdjenom prostoru, duze od nekoliko decenija. To su uglavnom bile stocarske porodice, koje su se cesto selile i nisu se preterano bavile zemljoradnjom, pa cak ni u moravskom ili dunavskom regionu. Inace titule Nemanjica do Dusana nisu podrazumevale pojam Srbija, vec iskljucivo Raska (Rascia) i Dioklecia (Duklja - nesto kasnije Zeta). U odredjenim vremenima ta drzava se sirila ili skupljala.
Car Stefan Uros IV Dusan podpisivao se kao gospodar Srbije (Raska + Zeta), Grka i Arbanasa.
Knez Lazar Hrebeljanovic se podpisivao kao gospodin Knez Stefan Lazar, gospodar Moravse Srbije i Podunavlja. Kasnije je podpis izmenjen.
Kralj Tvrtko I Kotromanic se podpisivao kao kralj Bosne, Dalmacije, Srbije i Zapadnih strana.
Sve ovo sto sam naveo nije nacionalna, vec iskljucivo geografska odrdnica. Inace jezik kojim se govorilo na svim dvorovima je bio Staroslovenski (redakcija Cirila i Metodija). U prepisci sa Zapadom koriscen je Latinski (tzv. Romano - pokvareni latinski) a u prepisci sa Istokom Starogrcki.
Ako se uzme, dragi kolega, taj princip koji ste Vi postavili za nase vladare, isti se moze uzeti i za Zapadne kraljevine i Carevinu Svetog Rimskog Carstva. To nazalost nije moguce i to su svi odbacili kao neosnovanu.
Nije tu problem ni u jeziku niti u bilo cemu drgom vec jednostavno u obrazovanju i prosvecivanju. Srpski nacionalni identite je probudjen tek u 18. veku u veku prosvecenog apsolutizma i to u tada vec dvojnoj carevini Austrougarskoj. Najveci doprinos stvaranju naseg nacionalnog bica imali su ljudi koji su skolovani u Becu ili Minhenu (pre svih Dositej Obradovic). Osnivaju se liceji, nasi ljudi pocinju da pisu, pocnju da izucavaju sve i svasta i bivaju izuzetno uspesni.
Ono sto je meni jako simpaticno, kada se povede ovakva rasprava, to je da su mnogi nasi ljudi, koji su odgajani u rusofilskom a germanofobijskom stilu isticu upravo ljude koji su bili najveci germanofili, kao primer svetog slavjanstva. Ono sto cesto koriste kao argument je korscenje slavjenosrebskog jezika, kao primera nase tradicije koji je los jer su navodno, takvi uticaji dosli sa Zapada. A takav uticaj je dosao upravo sa druge strane, i taj mutant od jezika je nastao kao mesavina starog slovenksog (moravske redakcije) i ruskog. Mnogi popovi danas, u 21. veku citaju slavjanoserbski i na njemu se mole, a ne znaju da beknu na jeziku osnivaca svoje crkve. E to je dragi moj kolega silovanje istorije. Ovakvih primera imate koliko vam dusa iste, i to u svim narodima, ali nemojte me pogresno shvatiti da Vam nesto zameram, vec jednostavno pokusavam vec duze vreme da ispravim, i kod sebe najvise, greske koje su nam servirane kao cinjenice, od losih ucitelja istorije.
Veliki pozdrav i izvinjavam se na ovolikom prostoru koji sam oduzeo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rado bih nastavio prepisku, ali mislim da cemo da zamorimo druge ucesnike, slazem se da su ucitelji istorije bili veoma losi, a o ostali stvarima mozemo na nekoj drugoj temi dase ne udaljimo previse od zadate teme odnosno od kosovskog boja. pozdrav javascript:emoticon('')
Laughing

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako mi je zhao shto ima mnogo Srba koji ne razumeju pouku bitke koja se odigrala na Kosovu polju.
Vidim , da mrzhnja izjeda mnoge , da govore kako se zaklinju u kneza Lazara i junake koji su poginuli u toj bitci , da ce ubijati , i da treba ubijati , da u tome trazhe chast , u osveti.
A utome nema chasti , to nije razlog pogibije toliko Srba u tom odluchujucem sudaru nas i Turaka .
Treba otvoriti ochi shirom , da se ljudi ne drzhe za rech onih koji su pali za slobodu , dok pozivaju svoj narod na obmazdu .
To nije ono zashta su se generacije borile , zashta je mladost ginula , zashta smo sve rizikovali , za slobodu .
Za slobodu su izginuli na Kosovu , nizashta drugo , samo za slatku slobodu za kojom svako zhudi i koja svakom pripada , za ono shto jeste nashe i shto nam niko ne sme oduzeti a shto nam niko nije dao vec je po rodjenju nashe .
A nerazumeju nas , govore da smo ludi shto slavimo poraz umesto pobede , shto slavimo propast umesto radjanja . A mi smo se rodili u propasti , ceo ideal nashe zemlje je rodjen u propasti na tom bojnom polju , jer nas nije bio strah da stanemo na svoje noge i branimo ono shto volimo , da Srbi svesno daju zhrtvu za svoja ognjishta , za jedini smisao svoga zhivota koji su toliko zhudeli da prozhive slobodni kao i svaki drugi narod .
Zbog toga treba da smo ponosni na svoje predke , na svoju istoriju , na poreklo . Ne na poreklo plemica , vec na poreklo obichnih ljudi , ljudi koji su znali za shta daju svoj zhivot . Jer u smrti su svi jednaki , nema grofova , barona i lordova , postoje samo ljudi , i u toj smrti su se svi zblizhili , postali jedno , pokazali da su jedan narod koji nece bezhati pred nepravdom , koji ce stati i zavrshiti svoj zhivot onako kako su se i rodili , a rodili su se slobodni .

I to je poenta jednog poraza , jednog naroda i jedne drzhave , da bude slobodna i jedinstvena , za sva vremena bila ona dobra ili losha .

To je shto se tiche tezhine ove bitke koju ona nosi sa sobom , nadam se da je i ovo dobrodoshlo u temi .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lucky_One
Kad se govori o porazu na Kosovu niko ne govori o samoj bitci. Vec o padu knjeginje Milice, odnosno Stefana Lazarevica, u vazalski odnos. Kao i rasulo koje je usledilo medju preostalim Sprskim vodjama.

Situacija je dosta slozena i nikako nije lako doneti sud o nekoj bitci. Ukoliko je na Kosovu cilj bio potisnuti Turke sa Balaka onda nismo uspeli. Ukoliko je bio odrzati celovito i nezavisno kraljevstvo/carstvo. Opet nismo uspeli. Rizik je bio prevelik, a na kraju je ostao izbor izmedju katolicke i muslimanske papuce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucku One:
Pošto sam jedan od onih koji veruju da su Srbi (na žalost) bili poražena strana na Kosovu na Vidovdan 1389. evo i da pokušam da obrazložim:
- sam tok bitke jeste predmet rasprava ali još nisam čuo ili pročitao sa smo MI ostali na poprištu posle boja ( ili neko veruje kako su naši vitezovi velikodušno prepustili polje neprijatelju da bi sakupio svoje mnogobrojne ranjene i poginule)
- nisu Srbi okupirali Tursku već je bilo obrnuto (prvi komandant garnizona u Kruševcu, dakle prestonici zvao se Firus bej)
- nijedna Sultanova ćerka ili bliža rođaka nije se udala za Stefana Visokog već je on morao rođenu sestru da odvede u harem
- pomenuti Stefan nije naredio turskim snagama da se bore za srpske interese npr. protiv Ugara (koji su u to vreme isto predstavljali opasnost za Srbiju) već je svoje snage morao da vodi i protiv hrišćana (npr. Vlaha) i protiv Tatara (Angora).
Kako ono reče, čekam sa zadovoljstvom argumente za tvrdnju o pobedi naše vojske.

P.S. Predložio bih ti da pažljivije pročitaš komentar o srpskim nosačima aviona, da pogledaš datum kada je to rečeno pa da se podsetiš raspoloženja u narodu tog trenutka i verujem da će ti biti jasnije šta sam hteo reći.

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::leonard ::@Lucky_One
Kad se govori o porazu na Kosovu niko ne govori o samoj bitci. Vec o padu knjeginje Milice, odnosno Stefana Lazarevica, u vazalski odnos. Kao i rasulo koje je usledilo medju preostalim Sprskim vodjama.

Eh,Leo....objasni ti to nasem narodu....Mozda bi i mi mogli da doprinesemo da se ova zabluda oko bitke na Kosovu vec jednom resi....ja licno,kada god imam prilike da sa strancima pocnem temu o bitci na Kosovu,uvek insistiram na Srpskoj vojnoj pobedi i kada dam svoje objasnje ja budem upitan "pa kako je onda moguce da su Srbi izgubili bitku kad nisu??"...Eh...kako da im objasnim da su za sve krive nase pesme i reforma srpskog jezika...??
Po meni ovde je rec o propagandi iliti zloupotrebi istorije. Dotakli smo se toga ovde. Sta smo mi ucili o Branckovicu, njegovim potpomcima i Stefanu Lazarevicu u skolskim klupama. Nista !

I onda imamo situaciju da se prenaduvava tragedija Kosova i to oznacava kao pad Srpskih zemalja i pored toga sto nekakva nezavisnost postoji skoro do 1480. Znaci od 1389 do 1813 za nas postoji samo mrak.

Takodje nije dovoljno jasno objasnjen odnos izmedju Srba i Turaka od veka do veka. Te ispada kao da smo tokom citave vladavine Osmanlija na Balkanu bili samo mucenici. Kao da nije bilo uticajnih Srba i Srpkinja u Osmanlijskom carstvu. Te da nasa naginjanje ka Austriji nije bio kljucni faktor seoba i stradanja naroda pred kraj XVII.

Stekao sam takav osecaj kao da se hvatao zamajac u borbi protiv Turaka tokom XVIII i XIX veka i da je trebalo jednu "tragediju" na Kosovu koristiti kao motiv za osvetu u potrazi za slobodom.

Sve je to ok, ali kad je posao zavrsen u XX veku niko nije "demontirao" pricu. Vec je ostao taj antiturski naboj. I kod nas se o tome prica kao da se juce desilo. Sto je po meni van pameti.

Takodje sam primetio pricu koja se stalno protura kako smo "ostavljeni sami". Pa jeste u bitci kod Nikopolja, gde su Srpski konjanici doneli prevagu i pobedu Turcima, verovatno su se borili neki tamo krstasi sa Marsa. Niposto iz Nemacke, Francuske, Engleske... Kao sto se ni Vlasi nisu borili protiv Turaka. Zasto bi smo spominjali njihovog kneza i njihovu zemlju. Niti su Madjari poveli krstaski pohod. Nista od toga se nije desilo i mi nismo ni na koji nacin ucestvovali u svemu tome.

Niti je bilo drugog Kosovskog boja 1448...

--------------------

Kosovo je tragedija, ali su za pad Srbije najogovornije pohlepne glave iz Istambula (i ne zasluzuju da taj grad zovemo Carigrad). Kao i poraz na Marici. Sve posle toga je bio samo pokusaj krpljenja najvecih gresaka. Da su Grci bili mocniji pitanje je da li bi Dusan izgradio toliko carstvo ili samo nesto vecu kraljevinu.

Dopuna: 07 Sep 2009 21:06

Delta99 ::protiv Ugara (koji su u to vreme isto predstavljali opasnost za Srbiju)
Ugari su uvek predstavljali opasnost po Srbe. Samo sto ih kroz istoriju krajnje licemerno predstavljamo cas kao partnere, a cas kao neprijatelje kojeg se trebamo bojati. Mada vidim da takve price pricaju istoricari u svim zemljama u okruzenju. Kao sto smo bili Turski vazali tako smo mogli postati i Madjarski. Samo je pitanje koju cenu placamo i sta ko nudi za uzvrat. Zato kazem licemerno.

Zli katolici. Zato smo dobri sa muslimanima. Onda su bili zli Turci pa su Austrijanci postali dobri. Posle Austrijanaca, kad su oni postali losi, novi prijatelji su Francuzi. Kako koga volimo ili mrzimo tako se prica prilagodjava. E da tog ljudskog fakotra (emocija) nema ucili bi pravu istoriju. Zasto ne pricamo o kraljevicu Marku ili Stefanu Lazarevicu ili Brankovicima. Kako se obicno kaze istorija tog perioda je "maglovita". Sta, Srpska deca ne trebaju citati ono sto je Stefan Lazarevic ostavio u pisanom obliku kao zaostavstinu ? Kao da nesto vise znamo o zivotu cara Dusana ili kneza Lazara...

Jedina konstanta su Rusi. Valjda zato sto su toliko daleko. Pa im ne mozemo zameriti sto se ne odazovu bas uvek kad smo u problemu.