Milan Nedić

6

Milan Nedić

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Vnf da li tebi dopire u mozag da ti opravdavaš veleizdaju. Kažeš da je između I i II svetskog rata razlika. U čemu to. Da smo prihvatili austrougarsku okupaciju 1914. godine ne bi poginulo minimum 250.000 srpskih mladića. Plus minimum 500.000 civila. Zašto će nam uopšte vojska. Po tvojoj logici ja zaista ne znam zašto će nam vojska. Ajd da pustimo Šiptare do Kruševca jer njih podržavaju Ameri.
Čovek klasični veleizdajnik. Primer za udžbenike. Ništa nije sporno - po svim zemaljskim i božjim zakonima VELEIZDAJNIK.
On je opoganio na grobove svih onih ratnika od srednjeg veka do 1999. godine koji su barnili otadžbinu jer koji su oni k...c ginuli ako je ono što je uradio Milan Nedić ispravno.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 4198
  • Gde živiš: Niš, Srbija

vnf ::
Šta je Nedić uradio za Srbiju:

Prvo, pomogao je u zbrinjavanju izbeglica!!!!
Drugo, okupirana Srbija je omogućila koliko-toliko podnošljiv život svojim građanima ( ne idealan da se razumemo, ali podnošljiv).
Treće, pacifikacija Srbije.
....

Nije uopšte sporno da bi u slučaju anglo-američke invazije na balkan, JVuO krenuo protiv nemaca a da bi se Nedićeve snage njemu priključile.


Ma jeste, dao je i ljudska prava, slobodu štampe, udruživanja. A to što nije imao nikakvog uticaja da spreči nemačke kaznene ekspedicije je viša sila. To samo ilustruje da je on ma koliko god činio na poboljšanju života "građanima" bio jedna karika u sistemu okupacije. Ništa više, ništa manje.

Samo ako možete da izbacite taj pacifistički termin "pacifikacija". U čemu se ogledala ta pacifikacija? Da li je tu bilo represije, likvidiranja, batinanja, ili su im delili hleb i so?

Četvrto: istrebljenje jednog dela srpskog naroda.
Peto: pomaganje u progonu i deportaciji Jevreja i Roma u skladu sa naređenjima nacističkih okupatora.


To šta bi bilo kad bi bilo možemo samo da nagađamo. Ko zna, možda je i Tito planirao da se pridruži Marsovcima ukoliko su komunisti Smile.



offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1938
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Ja ne mogu da verujem šta čitam. Saradnja sa okupatorom nije ono što su radili radnici u bolnicama, vatrogasci, električari ili majstori u vodovodu. Ono što su radili političari jeste. On je izbeglice primao jer je bio deo sistema koji ih je i proterivao iz njihovih domova. Da njegovi nalogodavci to nisu hteli on ne bi primio nikog. Prosto i logično, u takvim sistemima sve je to raspoređeno jer ako je do njegove volje mogao je po tebi onda organizuje i bolnice za borce otpora (namerno ne delim sad) koji se u NDH bore protiv ustaša. Svi znamo da nije jer nije smeo od onih kojima je služio sve i da je hteo a nekako mi izgleda da i nije. Kao što su oni verovali da slom nacizma dolazi tako je on verovao da će novi poredak trajati. Da pomenem kako ga je možda i simpatisao od pre. Koliko se sećam pominje se da je po tom pitanju imao i nekih sukoba još pre rata. Njegova uloga u Prvom i Drugom ratu nisu iste jer ni politike osvajača i ideologija nije ista. U ovoj drugoj se očigledno našao i pre rata i njegova uloga kasnije sigurno nije slučajna a ponajmanje je žrtva. Neću reći baš da je uživao ali je svesno prihvatio a ta priča o žrtvi je tipično političarsko pros...nje koje imamo i danas (ne poredim ali šou sa ležanjem i stalno to pominjanje je primer). Da završim sa ponavljanjem kako je on sebe u tom novom poretku prepoznao i postavio na mesto a kako su drugi koji se sa tim nisu slagali izabrali drugu poziciju. Ne govorim samo o onima koji su se oružjem borili već i onima koji nisu dozvolili da budu uvučeni u lažnu vlast i državu. Njihov rizik je isto bio velik i mnogi su to i platili. Danci nisu imali pokret otpora kao mi ali i pored toga imaju muzej i spomenike. Na ulazu je bista njihovog borca koji je bio u SAS. Ipak saradnju sa okupatorom nisu prihvatili kao novu realnost već kao privremeno stanje dok se ne izbore. Pominjem njih jer je neko pomenuo čini mi se baš Dansku. O odnosu okupatora prema Skandinavcima i Slovenima tek ne vredi govoriti. Mi nismo bili isto tj. mi smo im bili ništa sve negde do pred kraj kada su valjda popustili u očaju pa Srbe malo podigli u tom rasporedu naroda. Naravno onda je već sve bilo gotovo i to je bio potez očajnika koji je znao da je kraj blizu i da takvo popuštanje ne košta. Na početku smo im bili kao narod vredni nula. Taj kome je Nedić pomagao je gledao, pomagao i činio zločine širom Jugoslavije. Takva pozicija se ne može opravdati.

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13361
  • Gde živiš: Apsurdistan

vnf ::1389 Srbija je poražena na Kosovu. I tadašnji srpski vladara imali su dve mogućnosti: ili nastavak borbe, propast Srbije i njihov odlazak u progonstvo ili vazalstvo sa Turcima. Oni izabraše ovo drugo. E sad da li su knjeginja Milica i despot Stefan bili izdajnici jer su bili turski vazali ili ne?????

Da ne pričamo sad o knjazu Milošu i njegovim dilovima sa osmanlijama.

Na osnovu ono malo pisanih dokumenata znamo koje je vrednosti zastupao Stefan Lazarević. Vazalstvo je bila svakodnevna pojava.

Lično ne dovodim u pitanje i nije na teret što je Nedić bio premijer tokom okupacije. Zakon to drugačije vidi. Wink

***********************

Inače kad se govori o spasitelju Nediću, sudbina naroda tokom prvog svetskog rata i u NDH tokom drugog potpuno je zavisila od volje okupatora. Sve što je vlast u krnjoj Srbiji mogla da uradi je ublaži neke posledice i prihvati izbeglice.

offline
  • Pridružio: 31 Mar 2015
  • Poruke: 61

General Milan Nedić rođen je 2. septembra 1878. godine u Grockoj od oca Đorđa, sreskog načelnika i majke Pelagije, učiteljice. Familija Nedić vodi poreklo iz sela Zeoke kod Lazarevca od dvojice srpskih junaka iz bitke kod Čokešine u Prvom srpskom ustanku. Imao je rođenog brata Milutina Nedića, generala jugoslovenske vojske.
Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu 1895. godine, upisao je Nižu školu Vojne akademije koju je završio 1904. godine. Potom je završio i Generalštabnu pripremnu školu, kao i specijalizaciju u Francuskoj, pa je odmah stupio na dužnost u vojsci.

U balkanskim ratovima dobio je prva odlikovanja i medalje za hrabrost. Unapređen je u čin majora 1910. godine. U 38. godini bio je generalštabni pukovnik, jedan od najmlađih u srpskoj vojsci.

Nedić je imenovan za ordonans-oficira kralja Petra I 1916. godine. U septembru 1918. godine komandovao je Pešadijskom brigadom Timočke divizije, prilikom proboja Solunskog fronta.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, 1923. godine, postao je divizijski general u vojsci, a 1930. godine je konačno unapređen u čin armijskog generala Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Milan Nedić postavljen je za ministra vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije 1939. godine. Zbog otvorenog svrstavanja uz Nemačku i Adolfa Hitlera, ubrzo je smenjen.
Nedić je smenjen sa dužnosti 6. novembra 1940. godine i stavljen pod prismotru. Formalan razlog za smenu bio je nespremnost jugoslovenske vojske prilikom bitoljskog incidenta, a pravi razlog – veze sa Ljotićem. Povod za njegovo smenjivanje sa položaja ministra bio je memorandum koji je 1. novembra 1940. dostavio knezu Pavlu i premijeru Dragiši Cvetkoviću u kome su se našle spoljnopolitičke ideje Dimitrija Ljotića.

arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/27/srpski/A06012608.shtml

Pokusavam pronaci navedeni memorandum, ako neko ima bilo bi dobro da ga postavi ovdje. Hvala

offline
  • Pridružio: 30 Okt 2015
  • Poruke: 17

Можда је офтопик, али, ако су по оваквим критеријумима Милан Недић, Љотић, Ђуришић, издајници, јесу ли онда, по истим тим критеријумима издајници и тито, кардељ, ранковић, доланц, јово капа?
Мислим, јес да можда нису били марионетска квислиншка влада ( а можда и јесу, да није било црвеноармејаца, не би било ни комуњара у Србским земљама), али су по броју убијених Срба и осталих народа сфрј били прваци света.
Ипак, нико о њима не прича као о издајницима.. Издајници су само ови које је тадашњи званични комунистички правни поредак обележио и осудио.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Simo Ćirković,autor leksikona "Ko je ko u Nedićevoj Srbiji",izvodi iz intervjua Geopolitici.
Citat: . . .Господине Ћирковићу, шта Вас је мотивисало да напишете књигу, односно лексикон ''Ко је ко у Недићевој Србији'' која садржи готово три хиљаде биографија?

- Једна затомљена епоха заинтригирала ме је пре више од двадесет година, када сам у готово прокаженој периодици и у безбројним конволутима повесне грађе нашао оно што се дијаметрално разликовало од јеванђеља Титове историографије. Стрпљивим радом у архивима слагао сам нови историјски пазл да бих поглавито себи објаснио обртне тачке скривене историје, склапајући ново зрцало балканске историје, где се ђенерал Милан Ђ. Недић појављује као политичка фигура без моћи предикције, наслућивања нових обзорја, али која има моћи да спасава национ. Свима је знано да је политичко наслеђе које је Александар Карађорђевић оставио на плочнику Авеније Кан ебијер било је претешко и за кнеза Павла, и за све краљевске политичаре, као и за старомодни генералитет. Они су произвели Недића, Србију предали Хитлеровом „мачу правде“ и „новом нараштају у новој Европи“. Зато је Недић кредибилитет генерала и национално настројене личности ставио на вагу историје: није размишљао о „даровима“, мислио је на спас Сербије. Морао је да се загрцне „даровима“ наслеђеним од Комесарске управе Милана Аћимовића, да би направио нови мост, а време је цурило, одлазило у историјски неповрат. Немачки поглед на Балкан значио је извлачење економских и људских ресурса, сурову репресију, а привид живота у Београду није представљао – слободу српском човеку. На Тита и његов партизански покрет гледао је из предратне схематизоване перспктиве, као антитезу свему грађанском, србијанском погледу на свет. У томе је погрешио јер га није разумео ни „човек из шуме“, „герилац по духу“, ђенерал Дража Михаиловић, који је у ствари одржавао провизорно симболични континуитет државе Југославије. Тито је свој покрет просуо по целој територији бивше Краљевине, а ђенерал Недић је био „оклевало“ под немачком паском, сужањ “нове Европе”.

У прелиставању Ваше књиге, која ће, надамо се почетком 2009. изаћи из у издању „Просвете“, морамо поћи од ђенерала Милана Недића кога сте Ви назвали ''уморни пророк''. Како оцењујете историјску улогу ђенерала Недића?

- Већ првих дана окупације Немци су претили тоном који је изазивао језу. Србија је из дубине националног генома грозничаво тражила спаситеља? Снажну и скроз позитивну личност која делује као природа целом својом површином профилисала је једном Исидора Секулић као своје виђење личности од формата. Да ли је ђенерал Недић био таква личност, или је он био нагорео и пре но што је ступио на завршну сцену живота, свог политичко-војничког вјерују? Да ли је због судбине остарели генерал био та личност, човек за прекретницу, за бар привремени излаз из националног колапса? Или само уморни пророк! Имао је веру, али не и снагу, а историја га није уврстила у миљенике! Пропагирао је „будући самостални живот“ Србије, уз обавезу да постане „конструктивни члан“ нове Европе! Међутим, сувише се приближио нацистичком моделу новог поретка и није знао, мада је слутио, да је то плехана фуруна, којој не смеш прићи „ни сувише близу да се не опечеш, ни сувише далеко да се не прехладиш“.

Као што је Едмунд Феземмајер одиграо „валс“ у Загребу са Славком Кватерником и оставио га у „ранијем њемачко-талијанском договору“, такву ролу играо је у лето 1941. и у Београду с ђенералом Недићем, док је још трајао провизоријум зван Комесарска управа. Као вешт обавештајац у одори дипломате, Фезенмајер је користио канале фирме „Шенкер“ а.д. у припремању терена за нову политичку гарнитуру. Недићева администрација спасла је спржену земљу и остатке економског капацитета окупиране Србије и хиљаде и хиљаде избеглица са простора НДХ, али је била воленс-ноленс присилни саучесник решења јеврејског питања, силних одмазди над недужним народом и свакодневних апокалиптичних слика на Бањици, где су се силом репресије нашли противници немачког поретка.

Недић је био отац Србије и веровао је да Србију води у нови цивилизацијски круг. Формално, он се одрекао Запада јер је у њему видео кривца за срамотни експеримент звани Југославија. Његова појава била је делом израз опште депресије и утучености. Зато је Београд био једно острво заборава усред ратом захукталог Балкана: постојао је привид живота у непривиду драме хиљаде талаца у сабирним логорима на Бањици и Сајмишту (формално територија НДХ, где су се гладни сужњи, ако нису били стрељани, „хрвали за лист, травку или корен“) и у затвору у Александровој 5. Немци су били господари, а Недић је имао улогу коју било ко други тешко прихватио, јер није имао ни власт, а ни моћ, а у његов политички багаж трпан је свакојаки пакет историјске одговорности.

. . . i dalje
Citat: . . .- После мартовског пркоса 1941. дошао је априлски суноврат, те је Србија плутала у драми и поразу. Србија је личила на окупирани серхат, дотучену државу. Зато је разумљиво што су партизани као победници потпуно девастирали и нескривено демонизовали на тасу повести сваку корисну намеру Недићевог апарата, сваку жудњу да се помогне напаћеном народу. Из мемоара, периодике и сведочења многих малих-великих људи види се да је вера, данас се чини пренаглашено Светосавље, било онај духовни катализатор који срцу даје снагу под балдахином историје, у земљи где је и сунце било црно. Јерарси су Србију кадили надом у неподношљиво кобно време нетрпељивих, када су су сукобили нафора српских домаћина и петокрака Брозових проповедника. Поузданици тајних служби писали су да се у кафанама наздрављало Карађорђевићима, да се позивало у битку за спас Српства, те саучествовало у патњи реке без краја која је стизала из Павелићеве Хрватске. Историја грађанске Србије, тврда линија накалемљеног народњаштва, пробуђене идеологије сељаштва, умрла је Недићевим бекством пре почетка битке за београдски мостобран септембра 1944. Он није отишао как’ тихотапец (човек у плишаним папучама), он је био изгубљена карта у немачком шпилу, јер је на руским тенковима стигао човек који је псеудоним претворио у морални капитал. И отете златне виљушке Карађорђевића постале су сигнум његовог „новог живота“.
isto . . .
Citat: . . о свом физикусу Недић је био уморни пророк, човек једног разореног света идеја, али је хтео да помогне народу и спасе част српског национа, што најбоље осликавају речи Милана Антића, некадашњег министра Двора: „Кад је генерал Милан Недић говорио да је отац Србије, кад је говорио о мајци Србији, кад је грлио и љубио сељаке, све су то били искрени знаци његове вере и уобразиље. Недић је заиста био велико дете!“ . . ..
Simo Ćirković . . .
Citat: . . .Још под окупацијом Теодор Балабанов је говорио да „постоје три разна мњења о Недићу“: „Једни виде у њему спасиоца српског народа, други виде у њему нужну потребу као посредника између окупатора и народа, а трећи у генералу Недићу издајника, који је био заједно с Љотићем купљен“. “Уморни пророк” није био немачки слуга, није био ни хармонични партнер, али није имао велика овлашћења, његова власт је била мехур од сапунице, јер то је била окупирана територија, а не самостална држава. Он је био роб идеје о једној пробуђеној светосавској Србији, која је воленс-ноленс била под контролом немачких тајних служби које су се међусобно сударале. Абвер (обавештајна служба немачког Вермахта), ма колико моћан, био је у сенци БдС-а (Гестапоа), партијске политичке полиције, али су обе имале рафинирану мрежу сарадника, те је Србија била претворена у обавештајни лавиринт. Удба је у девет књига, које су још под ембаргом, реконструисала целу немачку тајну службу, свих шест њених канала што је задивило и Рајнхарда Гелена, бившег Хитлеровог генерала и првог шефа БНД-а. . . .
nastavak
Citat: . . .- Недићу су нуђене разне ствари, али су то били закулисни дипломатски мамци немачких повереника, поглавито Бенцлера, Фајнеа, донекле и Фезенмајера. Нојбахер, као мека линија тврдих потеза, био је лепо упаковани генерал Глез фон Хорстенау. Није лажно обећавао као Фезенмајер, он је био практичар, те он у свом багажу политичких потеза није имао много времена за Недића. Ђенерал Недић није имао статус маршала Петена, он је био затворен у једну окупирану територију, где је могао да говори, али не и да одлучује. То је била његова лична политичка драма. Део Босне је хтео, као и јасне ингеренције над Банатом, али Берлин није имао разумевања, јер су фронтови били прече играчке. У разговору с командантом Другог добровољачког корпуса Марисавом Петровићем 30. јануара 1944. рекао је: „Ни ја нисам пријатељ Немаца, али прилике и интереси српског народа захтевају овај садашњи став“. . . .
Citat:- Недић није никоме ништа дуговао, јер је у лето 1941. био човек разорен двоструком драмом: породица му је страдала у великој експлозији у Смедеревској тврђави, која је по наративима комунистичке тајне историје дело конспиратора Мате Видаковића, алијас Митра Добановића, те болним војничким поразом у Априлском рату. Био је у кућном притвору, где га је походио Рудолф Трој, поузданик Љотићев, па Роберт Кронхолц, поверљиви човек дипломате-обавештајца Едмунда Фезенмајера. Трој је Недића упознао са страхотама којима је изложен српски живаљ у Хрватској, где је „воља за убијањем ...већа него ли у совјетском рају“. Недић је, када је“дошао на власт, оперативни војни апарат образовао, с немачком дозволом, од официра који нису одведени заробљеништво, али су неки, као Константин А. Плавшић, одбили да се сврстају под његов стег.

Добровољци су била чврста војна формација, скроз фанатизована, прави преторијанци. Њих је носио наглашени антикомунизам. Коста Мушицки је био официр из школе аустроугарске империје, потом занесени Александров пуковник, а Немци су га хапсили јер је помагао Равногорски покрет, те га је Недић спасао стрељања. Марисав Петровић био је учесник у драми крагујевачких ђака, јер су, како је рекао Недић, комунисти својим акцијама “Србију изложили стрељању”. Та контроверзна фигура чека свог биографа. Пупинов сестрић Михаило Олћан, по духу националист, одрекао се велепоседничког бонвиванства зарад Србије, и био је по много чему сигнификантна личност. Када је водио ресор народне привреде револвером је претио онима који су шићарили на рачун народа усред ратног колапса. Много је допринео да окупирана Србија, коју су Немци систематски пљачкали, издржи привредне тешкоће и не доживи глад. Обилазио је градове и села, те био у сталном контакту са народом. После рата емигрирао је у Аустралију, где је и умро крајем 1961. Због антикомунизма и припадности „Збору“ проглашен је ратним злочинцем.

i dalje
Citat:Како данашња Србија треба да се односи према личностима из Недићеве Србије, од којих су многи неправедно били прокажени и осуђени, а тиме и њихово дело? Како изградити и дефинисати историјску меру, с којом би се могло објективно вредновати то историјско време и личности које су га обележиле?

- Та епоха припада музеју заборављених људи и биће тешко успоставити праву меру, јер су многа акта и факта још недоступна, а и сам Недић није имао организаторске и канцеларске способности једног Гарашанина („лично веома аутономан да би се могао свести на једну струју, један програм, једно раздобље, један режим“), нити ледену умешност једног Ристића, ни преглед војне ситуације као Живојин Мишић, он је био чедо епохе која је тражила спасиоца у оквиру немачког окупационог механизма. Спасао је део националне вертикале, реку избеглица из НДХ, али није био државни чинилац, био је тек човек једне дириговане власти. Државу није имао, али се борио за национ, из угла војника-антикомунисте. И у таквим оквирима, кад су немачки лагери били пуни заробљеника, појавили су се људи од дигнитета који нису хтели да буду међу „обновитељима“ (заговорницима Недићевог програма нове Србије), већ су ишли путем части (пуковник Гавриловић, глумац Никачевић, генерал Варјачић). Потребно је, дакле, учинити дубински искорак у повест „живих и ненашминканих људи“ да би се знало какве су вредности проповедали, какву су историјску судбину носили и шта су на крају донели победници, јер су „многи људи у Србији партизане очекивали као стварне ослободиоце, а они су дошли као осветници“.

Kada mi budu pri ruci "Moje uspomene" od Živojina Mišića citiraću vam Žućino mišljenje o njemu i njegovom bratu a do tada mogu samo jedan njegov . . . uzdah koji mi je ostao u sećanju:
"Ehh,da nam je više Nedića "
P.S.
Da li Živojin Mišić "ima dovoljno znanja" ? Very Happy
P.P.S.
Nedić NIJE osuđen !
P.P.P.S.
Nedić je uvršten među "100 najznamenitijih Srba" prema mišljenju:dr Sava Vuković, episkop šumadijski; dr Pavle Ivić, akademik; dr Dragoslav Srejović, akademik; dr Dejan Medaković, akademik, predsednik odbora; dr Dragomir Vitorović, akademik; dr Vasilije Krestić, akademik; dr Miroslav Pantić, akademik; dr Danica Petrović.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11798

Rusijan ::Можда је офтопик, али, ако су по оваквим критеријумима Милан Недић, Љотић, Ђуришић, издајници, јесу ли онда, по истим тим критеријумима издајници и тито, кардељ, ранковић, доланц, јово капа?
Нису.

Rusijan ::Мислим, јес да можда нису били марионетска квислиншка влада ( а можда и јесу, да није било црвеноармејаца, не би било ни комуњара у Србским земљама), али су по броју убијених Срба и осталих народа сфрј били прваци света. .
Нетачно, погледај процене и пописе страдалих у Југославији.

Rusijan ::Ипак, нико о њима не прича као о издајницима.. Издајници су само ови које је тадашњи званични комунистички правни поредак обележио и осудио.
Недића и остале би сваки суд осудио као издајнике.

-----

Даље, подсетио бих те на правилник што се тиче писања, посебно на део да је забрањено прављење дуплих налога.

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13361
  • Gde živiš: Apsurdistan

Lucije Kvint ::Rehabilitacija Nedica i Draze sa jedne strane i propagiranje NATO meni nikako ne idu zajedno.
Mnogi tako razmišljaju, ali:

offline
  • vnf  Male
  • Građanin
  • Pridružio: 06 Sep 2014
  • Poruke: 232

ltcolonel ::Vnf da li tebi dopire u mozag da ti opravdavaš veleizdaju. Kažeš da je između I i II svetskog rata razlika. U čemu to. Da smo prihvatili austrougarsku okupaciju 1914. godine ne bi poginulo minimum 250.000 srpskih mladića. Plus minimum 500.000 civila. Zašto će nam uopšte vojska. Po tvojoj logici ja zaista ne znam zašto će nam vojska. Ajd da pustimo Šiptare do Kruševca jer njih podržavaju Ameri.
Čovek klasični veleizdajnik. Primer za udžbenike. Ništa nije sporno - po svim zemaljskim i božjim zakonima VELEIZDAJNIK.
On je opoganio na grobove svih onih ratnika od srednjeg veka do 1999. godine koji su barnili otadžbinu jer koji su oni k...c ginuli ako je ono što je uradio Milan Nedić ispravno.


Prvo, pogledaj moju predhodnu poruku (njen zadnji deo) i videćeš da sam objasnio šta je Nedić uradio za srbiju (da se sad ne ponavljam).

Drugo, razlika između 1. i 2. sv. rata je ogromna. U prvom sv. ratu 1914 tukli smo AU u mnogim bitkama pa samim tim otpor je imao smisla. U 2 sv. ratu švabe su nas pregazile za 12 dana. Nije ista snaga švaba u 1. i 2. ratu!

Treće, u vezi kosova. Kosovo je srpsko, albanci su protivpravno proglasili nezavisnost. Zašto danas vojska srbije i žandamerija ne intervenišu na kosovu (na to imamo pravo)?

Četvrto, spašavanje Srba je važnije od pohvala iz Čerčilovog kabineta iz Londona. Zašto mi Srbi moramo da žrtvujemo svoj narod da bi neki centri moći bili srećni.


Gama ::vnf ::
Šta je Nedić uradio za Srbiju:

Prvo, pomogao je u zbrinjavanju izbeglica!!!!
Drugo, okupirana Srbija je omogućila koliko-toliko podnošljiv život svojim građanima ( ne idealan da se razumemo, ali podnošljiv).
Treće, pacifikacija Srbije.
....

Nije uopšte sporno da bi u slučaju anglo-američke invazije na balkan, JVuO krenuo protiv nemaca a da bi se Nedićeve snage njemu priključile.


Ma jeste, dao je i ljudska prava, slobodu štampe, udruživanja. A to što nije imao nikakvog uticaja da spreči nemačke kaznene ekspedicije je viša sila. To samo ilustruje da je on ma koliko god činio na poboljšanju života "građanima" bio jedna karika u sistemu okupacije. Ništa više, ništa manje.

Samo ako možete da izbacite taj pacifistički termin "pacifikacija". U čemu se ogledala ta pacifikacija? Da li je tu bilo represije, likvidiranja, batinanja, ili su im delili hleb i so?

Četvrto: istrebljenje jednog dela srpskog naroda.
Peto: pomaganje u progonu i deportaciji Jevreja i Roma u skladu sa naređenjima nacističkih okupatora.


To šta bi bilo kad bi bilo možemo samo da nagađamo. Ko zna, možda je i Tito planirao da se pridruži Marsovcima ukoliko su komunisti Smile.


Prvo, kad je postojala sloboda štampe? U predratnoj YU? Ili u Titovoj Yugi? Ili danas u "slobodnoj EU" gde se piše o srpskim zločinima i UČK-borcima za ljudska prava?

Drugo, od mira u Srbiji korist su imali Nemci ali Srpski narod mnogo više. Zar je u interesu naroda masovna streljana i odmazde? Svako ko je doprineo miru ima i smanjenju civilnih žrtava ima moju podršku.

Treće, u vezi Jevreja i Roma. oni bi stradali i da nije bilo Nedića. Glavnu ulogu u progonu Jevreja igrali su Nemci tu je Nedić bio marginalan. Uostalom, čitao sam da je upravo Nedićev režim prebacio neke Jevreje u italijansku okupacionu zonu. A i kad su Romi u pitanju uspeo je da spase deo Roma pravoslavne vere.

Da ne bude zabune ne kažem da je Nedićev režim bio idealan. Nedić nije imao snage da zaustavi zlo ali je uspeo da ga umanji!!!!!

@Sim.a

U vezi priče o Danskoj. Ja svo vreme govorim jedno a to je da su prilike u Srbiji bile mnogo teže nego i u jednoj okupiranoj zemlji u zapadnoj evropi.

Možemo da volimo ili mrzimo Nedića ali je nesporno:

Nedićev režim je umanjio stradanja naroda.

i

Nedić je kupovao vreme Srbima!

19 Dec 2015 13:20 vathra Zaključavanje topica Razlog: Topic nema smisao  
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 680 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 4 sakrivenih i 644 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, Apok, d bos, darkangel, Drug pukovnik, eulereix, Faki-Valjevo, Georgius, helen1, indja, Insan, ivance95, Kinkou, komkom, Lucije Kvint, Marko Marković, Metanoja, miodrag, Mirage 2000N, moldway, radenka, raketaš, ruseskij, Sr.Stat., stalker, stegonosa, stug, suton, VP3987, vukdra, Vzor50, Zmaj 99