Milan Nedić

7

Milan Nedić

offline
  • Pridružio: 31 Mar 2015
  • Poruke: 76

Александар Недић: СЛИЧНОСТИ ИЛИ СЛУЧАЈНОСТ

Citat

Концепт реферата од 1.11.1940.год.

РЕФЕРАТ Њ.В.КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1.НОВЕМБРА 1940.Г.

Мени је част, да у овим судбоносним данима (тренуцима) по опстанак Наше државе покренем извесна питања и дам потребне сугестије за даље нам и политичко и војно-политичко држање у данашњој ситуацији европској.

Очигледно је да ми живимо у предвечерје најкрупнијих политичких догађаја за који је везан даљи опстанак наше државе. Сматрам да је последња четврт до дванаестог часа. Ми треба да донесемо прецизне и судбоносне одлуке о путу којим треба да идемо даље. Данашња колебљива политика, која је била до сада отргнута, не може се и не сме у будућности продужити без катастрофалних последица по наш народ. Јер од ових одлука зависи и војничка политика, која, ако не добије сада дефинитивно решење, може се претворити у деморализацију. Јер четрнаест месеÑ
�и у сталној неизвесности војна снага народна и командног елемента и војника (кадровци и резервисти) на крају је моралне моћи и неће моћи даље да издржи без рђавих последица, и то далекосежних. Стално позивање и отпуштање војника и држање активних војних јединица почело је да буде широко поље за пропаганду комунистичку[1] и других субверзивних елемената, па је морал почео да попушта.

Више се не може и не сме говорити о нашој неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тј. са Немачком и Италијом или против њих?

Ако хоћемо са њима, онда морамо напустити дефинитивно, ма какав однос и контакте са Енглеском. Ако хоћемо, напротив, са Енглеском, онда морамо друге мере предузети, које ћу ниже навести.

Ми не можемо затворити очи или као ној метати главу у песак, а не видети стварност. Око нас се врши очито стратешко опкољавање које ће се у најкраће време свршити са тактичком стегом и нашом срамном капитулацијом.

Доласком Немаца у Румунију наш утврђени северни и западни фронт изманеврисан је. Али нама неће много користити. Пребацивање немачких моторизованих и оклопних дивизија у Бугарску[2], а то може да се деси сваког часа, довешће нас са истока у безизлазан положај.

Држање Бугарске је перфидно и командовано из Немачке. Спуштањем бугарских дивизија на грчко-бугарску границу на фронту Струма-………… јасно се одаје кооперација са италијанским снагама, које ће покорити Грчку у најкраће време. Грчка нема нити моторизованих јединица, нити ваздухопловства, а копнене снаге су релативно мале. Помоћ Енглеза не може бити ни ефикасна ни спасоносна за Грчку[3]. Догодиће се да ће Италијани узети северну Грчку и избити на Солун, где ће се спојити са Бугарима и довршити наше стратегијско опкољавање. Онда ће нам се командовати да положимо оружје.

Ми смо потпуно усамљени. Нико нам озбиљно нити може, нити хоће да помогне.

Дакле, уколико хоћемо да следимо досадашњу политику, и да се деси горе изложено, ми треба да мобилишемо целу нашу земљу и да пођемо у помоћ Грцима, да са њима спречимо наше стратегијско опкољавање и избијање Италијана на Солун. Шта ће онда бити са нама, ако то учинимо? Одговор је прост. Напашће нас: Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних непријатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

Да ли је наша војска спремљена тако морално и материјално и бројно да може овој навали да одоли? Одговор даћу на ово усмено.

Ако нећемо да дођемо у ову и овакву ситуацију, шта треба да радимо да је избегнемо? По мом мишљењу, морамо испитати које су још друге могућности. Једна од могућности је и закључивање одбрамбеног савеза са Русијом. Русијом оваквом каква је данас, са њеном данашњом политиком, њеним плановима за будућност. Њеним тешким стратешким положајем, Русија је у стратешким кљештима између Јапана и Немачке. Њен је положај још више погоршан доласком Немаца у Румунију где својим обухватним стратешким фронтом обухватају Русе чак до Буковине, за дејствa у срце Украјине и Белорусије. Данас Немци имају 100 дивизија прворазредних према Русији од Балтичког до Црног мора. Немачка је војска опробани инструмент ратни, потврђен победама са сјајним врховним вођством. Све ово нема Русија. Њена војска и њено вођство је инфериорније. Поред тога и кад би хтела да нам помогне војнички, далеко је и одвојена је од Балкана.

Хоћемо ли да тражимо ту помоћ? На то питање треба да одговори наша дипломација и унутрашња политика наша.

Уз осовину[4] мислим да још има времена. Ствари и код осовине не иду глатко, зато је велики моменат ако се хоће то решење.

Немачка је заузела европски континент и неограничени је господар. Са својих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њој, она ће бити дуго и дуго њен господар. Поред тога Немачка је била и биће наш силан сусед. Па је природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добијамо: прво продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и треће, иако на крају крајева ипак изгубимо извесне делове земље за компензацију суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били непријатељи и си
лом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославије највише платити(подвукао АН).

Према овакоме решењу, ако би га узели, морамо подесити све остало а нарочито, спољну и унутрашњу и војничку политику.

ЗАКЉУЧАК:

Било коју одлуку да донесемо од ових три, морамо је донети што пре. За мене је важно као министра војске и морнарице, да то знам и да ми се писмено саопшти. Зима иде, људи се више не могу држати под оружјем и без видљивих циљева. Нема моћи да се активирана војска стави под кров. Незадовољство расте и код обвезника и код њихових породица, а тако исто попушта моћ и код подофицира и официра. Из болесног стања и неодговорности какво је данас код нас, може наступити слом и катастрофа војске, доцније и државе. Из овог разлога ово пишем и износим у ови
м тешким историјским часовима за наш историјски опстанак.

Милан Ђ.Недић

Свака сличност са стањем у коме се наша земља налази последњих година је намерна.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14764

Gall :: Milan Nedić postavljen je za ministra vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije 1939. godine. Zbog otvorenog svrstavanja uz Nemačku i Adolfa Hitlera, ubrzo je smenjen.
Nedić je smenjen sa dužnosti 6. novembra 1940. godine i stavljen pod prismotru. Formalan razlog za smenu bio je nespremnost jugoslovenske vojske prilikom bitoljskog incidenta, a pravi razlog – veze sa Ljotićem. Povod za njegovo smenjivanje sa položaja ministra bio je memorandum koji je 1. novembra 1940. dostavio knezu Pavlu i premijeru Dragiši Cvetkoviću u kome su se našle spoljnopolitičke ideje Dimitrija Ljotića.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/27/srpski/A06012608.shtml

Pokusavam pronaci navedeni memorandum, ako neko ima bilo bi dobro da ga postavi ovdje. Hvala

Погледај текст из ове поруке на првој страни, мислим да говори и о овоме:
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/R.....l#p1759898



offline
  • Sim.a 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 2973
  • Gde živiš: Zemlja čuda

vnf:
"Možemo da volimo ili mrzimo Nedića ali je nesporno:
Nedićev režim je umanjio stradanja naroda."


Mislim da je sporno. Bilo koji saradnik okupatora bi imao takav rezultat jer jednostavno sprovodi naloge gazdi i "uspešan" je u tome. Potamaniš pokret otpora ili ga skoro potpuno uništiš. Čistiš što je preostalo i kupiš one koji su ti promakli pre toga. "Idila" za život svima kojima Nemački rajh nije tako prirastao srcu kao njemu.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Nedićeva uloga za vreme DSR-a će biti još zadugo predmet sporenja a ni smrt nije manje diskutabilna.
članak iz Večernjih Novosti
[quote][Nedić sahranjen na Centralnom groblju
Ekipa "Novosti" | 23. jun 2009. 18:58 | Komentara: 71
Otkopavanje istine (16) - Miodrag Mladenović, kapetan Ozne, tvrdi da je prisustvovao pokopu Milana Nedića na Centralnom groblju 1946. godine
DOVEZAO sam mrtvo telo Milana Nedića na Centralno groblje u Beogradu. Stajao sam pored duboke jame i gledao kako ga dvojica grobara sahranjuju.
Miodrag Mladenović (84), bivši kapetan Ozne, prvi put u životu, otkriva veliku tajnu koju je od 4. februara 1946. godine, čuvao zakopanu duboko u sebi.
On tvrdi da je sa kolegom i drugom iz Ozne Stojanom u sumrak tog hladnog dana, prebacio mrtvog predsednika ratne Vlade narodnog spasa malim kombijem (koji je nekad bio radio-stanica nemačkih vojnika) iz zatvora u centru grada do zakopane rake.
- Samo sam dobio naređenje: dođite odmah u centralu policije u Zmaj Jovinoj ulici! Čovek je ispao kroz prozor. Preuzmite leš iz dvorišta i vozite na Centralno groblje. Javite se grobaru. Vratite se da saopštite da je naređenje izvršeno. Ne govorite nikom ništa! - seća se nekadašnji oznaš, danas penzioner u Beogradu.
Hitno su upalili auto, stigli u dvorište policije (danas je to Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5). Dvorište unutar zgrade je zaklonjeno sa svih strana visokim zidovima:
- Odmah smo došli. Ispod prozora je ležalo mrtvo telo. Nizak čovek. Umotan u braon ćebe sa grbom Jugoslavije. Samo se video kratak kaput. Bio je već ukrućen, kao da je dugo mrtav. Nije imao nikakve prelome. Nije izgledao kao čovek koji je pao sa više od deset metara visine. Stavili su leš u automobil i krenuli ka Centralnom groblju:
- Ispred nas je čekao grobar. Samo je pitao: „Kako se zoveš?“ Rekao sam prezime. Uputio nas je da prođemo.
Ušli su na glavni ulaz, krenuli stazom blago uzbrdo, pa levo do žičane ograde (preko puta sadašnje ulice Ignjata Joba). Tu je, na jednoj čistini, već bila raka.
- Dva grobara, Stojan i ja, jedini smo bili. Grobari su još prokopavali neobično duboku humku. Pitao sam ih uzgred: „Zašto mora da bude toliko duboko?“ Odgovorili su mi: „Tako je naređeno.“
Kapetan u penziji priča da su leš zakopali bez sanduka. Samo su ga spustili konopcima u duboku jamu.
- Kad su počeli da zakopavaju humku, Stojan i ja smo otišli. Javio sam u centralu da je naređenje izvršeno. Ujutru sam ustao i pročitao u novinama: „Izdajnik Milan Nedić izvršio samoubistvo plašeći se narodnog suda. Skočio je kroz prozor zatvora dok ga čuvari nisu čuvali.“
Nedić je tih dana bio u zatvoru u Zmaj Jovinoj (Kneginje Ljubice):
- Grobar je bio u vezi sa saveznom Oznom. Više narodnih neprijatelja je sahranjeno na Centralnom groblju. Među njima i Milan Nedić - kaže Mladenović. - Nisam nikada smeo o tome da pričam. Takvo je bilo pravilo službe.
Kapetan se seća i od koga je dobio naređenje, ali ne želi da otkrije. Zna da je linija komandovanja bila - savezna Ozna - republička Ozna - beogradska Ozna.
- Odmah posle oslobođenja mnogo ljudi je streljano. Nisam učestvovao u tim stvarima jer sam imao druge zadatke. Prenosio sam poverljive informacije u svim kvartovima beogradske Ozne. Nije se glasno ni među nama pričalo o pogubljenjima. Znam da su bili krcati beogradski zatvori, a da su se osuđenici odvodili na streljanje u mnoge delove grada.
Pored žice na Centralnom groblju ima oko pet metara zasađene trave gde nema grobova. Miodrag sumnjičavo gleda baš na to mesto. Mnogo toga se promenilo. Spomenici su drugačiji. Nikle su okolo zgrade....
/quote]
Nemoguće je ovom prilikom ne postaviti pitanje:
Zašto protivnici komunizma u Srbiji nemaju pravo na život,pravo na iole fer suđenje(većina ni na bilo kakvo suđenje) a očigledno nemaju pravo ni na grob ?

offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 664
  • Gde živiš: Bačka Topola

Vidim da se poteže često Nedić je HTEO da spase narod. Mislim da u istoriji treba izbegavati termine hteo, mogao, trebao, već gledati čisto šta je KONKRETNO uradio. Nedić je mogao imati dva motiva za saradnju sa Nemcima ili jedan od njih.

1. Uverenje da će dodvoravanjem Nemcima poboljšati položaj Srba
2. Ličnu korist

Ja lično verujem da je on pristao na nagovor, ali da je i sam bio lično ubeđen da je njegov postupak opravdan jer on time doprinosi boljem položaju Srbije u novom poretku Evrope. Ono što je tužna činjenica je da je on prihvatio Hitlerova osvajanja kao svršenu stvar, nepromenjljivu, dok je čak i Mihailović smatrao da će Hitler kad-tad izgubiti rat. Nedić je svoju politiku vodio prema tome a najgore je što njegova Srbija nije ni smatrana državom, već okupacionom zonom.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14764

Gall ::Концепт реферата од 1.11.1940.год.

РЕФЕРАТ Њ.В.КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1.НОВЕМБРА 1940.Г.


Недићев реферат је стратешки погрешан - Немци нису планирали напад на Југославију.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13939

Ovo je detinjasto do koske:
Citat:Simo Ćirković,autor leksikona "Ko je ko u Nedićevoj Srbiji",izvodi iz intervjua Geopolitici.
Citat: . . о свом физикусу Недић је био уморни пророк, човек једног разореног света идеја, али је хтео да помогне народу и спасе част српског национа, што најбоље осликавају речи Милана Антића, некадашњег министра Двора: „Кад је генерал Милан Недић говорио да је отац Србије, кад је говорио о мајци Србији, кад је грлио и љубио сељаке, све су то били искрени знаци његове вере и уобразиље. Недић је заиста био велико дете!“ . . ..

Komotno možemo tako da ubacimo mnoga imena umesto Nedića, čak iz naše nedavne prošlosti.

Spasitelji izbeglih ... Kao da se reka ljudi može kontrolisati. Ko će sve u EU postati spasitelj pred novim talasom izbeglih, doduše potpuno stranih duša?

Treba se kolektivno izvinuti što ima odraslih ličnosti. Ziveli

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Citat:Komotno možemo tako da ubacimo mnoga imena umesto Nedića, čak iz naše nedavne prošlosti.
Koja su to imena koja "možemo komotno da ubacimo" ? Možemo li na primer ime Josipa Broza,da li je on "nazivao Srbiju majkom i grlio srpskog seljaka " ?
Ne znam na koja imena misliš Question

offline
  • Sim.a 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 2973
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Ovaj referat je širok ali vrlo jasan. Posle uvoda prva ozbiljna rečenica je i presuda.
"Више се не може и не сме говорити о нашој неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тј. са Немачком и Италијом или против њих? "
Posle sve što dolazi je lepo umotano predlog za saradnju sa Nemačkom. Predložiš nešto što znaš da niko ne sme (Grčka epizoda), svi su u savezu sa Nemačkom i njenim "sjajnim vrhovnim vođstvom" a kao opcija i savez sa Rusijom je samo u svrsi veličanja Nemačke i da navede na zaključak šta raditi koji je u prvom navodu. Ovo je zapravo predlog koji je umotan u sugestivnu formu neutralne analize. Pokušao sam da gledam samo tekst a izbacim ono što znam da se kasnije desilo. Prosto analiza pisanja i načina slaganja.

offline
  • Pridružio: 31 Mar 2015
  • Poruke: 76

Pokusavam pronaci navedeni memorandum, ako neko ima bilo bi dobro da ga postavi ovdje. Hvala[/quote]
Погледај текст из ове поруке на првој страни, мислим да говори и о овоме:
mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/R.....98[/quote]

Pazljivo sam procitao tekst i izdvojio bih par citata koji su na mene ostavili utisak;

Професор Бранко Петрановић трудио се да сагледа улогу и положај Ми-
лана Недића из великог броја углова. Он је сасвим правилно оценио да је Не-
дић био дубоко уверен у ратни тријумф Немачке, као и да „немачком народу
припада будућност“, али да „није био човек фашистичких схватања“.17 Премда
је осуђивао колаборацију са окупатором и Недићеву мржњу према комунизму
и народно-ослободилачком покрету, проф. Петрановић је указивао на „утицај
егзистенцијалне стране српског питања“, те је истицао да се, и поред јасне
пронемачке функције Недића у рату, „његова колаборација не може изједнача-
вати са квислиншком позицијом других снага у Југославији које су је свесно
смишљено остваривале, иако народ из којега су потицале није био угрожен“.18
Тиме је учињена преко потребна научна диференцијација Недића од Павелића,
као и тзв. „Недићеве Србије“ од усташке НДХ.


У неколицини радова детаљно је разматран
однос окупатора према домаћим сарадницима. Сумарно посматрано, закључак
ових радова је да се, полазећи од крајње неповољне позиције Србије у систему
окупираних и сателитских држава, окупатор односио према српским сарадни-
цима оштро и са великим степеном неповерења, што је резултирало фактичком
лишеношћу домаће управе било каквих озбиљнијих политичких ингеренција
и потпуном зависношћу од односа са појединцима унутар окупационог систе-
ма.20 Потчињеност окупатору посебно се добро уочава у привреди окупиране
Србије: као што су нова истраживања утврдила, интереси окупатора увек су
ишли испред жеља српске владе или потреба становништва.21

Однос владе Милана Недића према покретима отпора у Србији привлачи
пажњу истраживача већ деценијама. На основу старије литературе, историјских
извора и нових истраживања може се са сигурношћу закључити да је однос
према партизанском покрету (НОП) био прожет идеолошком острашћеношћу
и дубоким личним презиром. Недић и његова влада немилосрдно су прогонили
комунисте и њихове симпатизере, и на том послу остваривали пуну сарадњу са
окупатором. Међутим, неопходно је истаћи да су та осећања била обострана:
знатно више него сам окупатор, на мети удара акција комунистичких илегала-
ца налазили су се истакнутији представници колаборационистичког режима.23
Однос са четничким покретом (ЈВуО) и његовим вођом генералом Михаило-
вићем био је знатно сложеније природе и оптерећен прошлошћу. До пуне сарадње која би подразумевала неку врсту и војног и политичког савеза никада
није дошло, по свој прилици, услед личног конфликта који је постојао између
Недића и Михаиловића, као и жеље четничког вође да сачува међународни
антифашистички углед свог покрета



Пропаганда Недићеве владе била је тема већег броја објављених научних
расправа:25 утврђено је да је она имала снажан националистички, антикомунистич-
ки и антисемитски тон, али и да се налазила под контролом окупатора.



И у радовима старије југословенске историографије било је истицано да се Недић окретао Србији и оживљавању
патријархално-конзервативних националних традиција насупрот свакој врсти
интернационализма, што је обично поједностављено тумачено као „фашизација
Србије“. Нова истраживања потврдила су да је природа културне и националне
политике српске колаборационистичке владе била изразито антијугословенска и
антиинтернационалистичка уопште, што се јасно уочавало у просветној политици,
уметничком стваралаштву и перцепцији српске историје.28 Озбиљност са којом је
Недићева влада, а посебно Министарство просвете и вера, приступала овим вред-
ностима најбоље се увиђа на примеру детаљно разрађиваних друштвено-поли-
тичких пројеката какви су били Српски цивилни/културни план, Српска сељачка
задружна држава и „Нови Србин“ – концепт интегралног васпитања у „национал-
ном духу“.29 Насупрот ономе што се мислило у старијој, а делом и у новијој срп-
ској историографији, овим пројектима, чији је крајњи циљ био коренит преображај
српског друштва, била је посвећена велика пажња у самом врху колаборационис-
тичког режима. На њиховом развоју били су ангажовани лични Недићеви сарад-
ници, као и читав Универзитет у Београду, док је политичка подршка долазила из
самог председништва владе и са највиших места у министарству просвете и вера.
У циљу друштвене трансформације и промене система вредности под идеолош-
ки надзор колаборационистичке владе биле су стављене и неке од најугледнијих
независних или аутономних установа у земљи: Универзитет у Београду, Народ-
но позориште, Српска књижевна задруга и Задужбина Илије М. Коларца

6. Закључак
Милан Недић и његова влада били су, и још су увек, извор бројних кон-
троверзи у југословенској и српској историографији. Иако су многа питања
везана за рад ове колаборационистичке владе још увек отворена и далеко од
решења, значајни помаци у њеном проучавању учињени су у последњих два-
десетак година. На основу релевантних новијих истраживања као и новооткри-
вених историјских извора може се закључити да се Милан Недић прихватио
образовања колаборационистичке владе у једном веома незахвалном и тешком
тренутку за српски народ. Стављајући се на страну окупатора у устанку који је
захватио Србију у лето и јесен 1941. године Недић је запечатио своју судбину
код готово свих антифашистичких снага у земљи, владе у емиграцији и краља
Петра II Карађорђевића. Када је устанак угушен у крви приступило се процесу
националног преображаја српског друштва, а Недић је постао „отац нације“,
што је била улога у којој је уживао и које није желео да се одрекне. Његов
режим био је по својој природи тоталитаран, а таквој клими у земљи значајно
је доприносило и опхођење окупатора. Помагањем немачке ратне индустрије
и великим ратним контрибуцијама „купован“ је релативни мир у земљи и по-
магано очување српских живота. Примљен је и спасен велики број избеглица
које су из НДХ, пред усташким злочинима, пребегли на територију окупиране
Србије. Недић је пружао пропагандну подршку немачкој кампањи уништења
Јевреја у Србији али су холокауст и њихово страдање организовале окупаторо-
ве обавештајне и војне службе.

19 Dec 2015 13:20 vathra Zaključavanje topica Razlog: Topic nema smisao  
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1064 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 8 sakrivenih i 1008 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Asparagus, babaroga, bankulen, bojanM84, bokisha253, BORUTUS, BraneS, brundo65, CrazyDiablo, Dannyboy, djboj, doklevise, Duh sa sekirom, GandorCC, GenZee, Georgius, havoc995, ikan, Ivan Campo, Karla, kunktator, kybonacci, ljuba, ljubacv, LUDI, Luka Blažević, Metanoja, mgolub, misa1xx, mrav pesadinac, naki011, Nemanja.M, nenad81, operniki, Panter, Parker, raptorsi, sap, sasakrajina, savaskytec, slonic_tonic, solic, Stija zmija, vladulns, voja64, Wrangler, zlaya011