Borbeni avioni kolekcija (časopis i model)

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A nakon 2 japanska da predstavim kao sledeći novitet i jedan model britanskog hidroaviona - letećeg broda, patrolnog bombardera. To je Short S.25 Sunderland Mk.III koji je ostao zapamćen po svojoj borbi protiv podmornica, misijama spašavanja posada potopljenih brodova i dugom periodu upotrebe.
Napravljen je u britanskoj firmi Short Brothers 1937. na osnovu putničkog letećeg broda S.23 Empire. Kad sam već pomenuo ovu kompaniju, da kažem da su inženjeri Kawanishija posećivali Short Brothers kao jednog od vodećih prozvođača ove vrste aviona i da su preko licencne proizvodnje Short Rangoona (Kawanishi H3K) stekli znanja za proizvodnju njihovih kasnijih modela Mavis i Emily.
Sunderland je uveden u upotrebu 1938. Proizvodio se od 1938 do 1946. i napravljeno je 777 komada svih verzija. Pored RAF-a, koristile su ga i snage Australije, Novog Zelanda, Kanade, Francuske, Norveške, Portugala i Južne Afrike.
Prva verzija S.25 nazvana Sunderland Mark I je imala 4 motora Bristol Pegasus XXII snage po 1.010 KS i 10 članova posade. Maksimalna brzina je bila 338 km/h. Dužina je bila 26, 11 m, raspon krila 34,37m, visina 10,02 m. Naoružan je bio mitraljezima 7,7 mm Vickers u nosnoj, repnoj i bočnim kupolama i oko 1000 kg bombi. Napravljeno je 75 kom te verzije.
Kasnije izlaze sledeće verzije - Mk.II sa jačim naoružanjem- 43 kom, a zatim Mk. III proizveden u 461 kom sa brojnim unapređenjime (radar, više oružja). On je mogao imati do 16 mitraljeza 7,7 mm Browning i 2 od 12,7 mm Browning, uz bombe i protivpodmorničke mine unutar trupa i ispod krila, ukupne težine do 2.250 kg. Prazan je težio 15.663 kg, napunjen 26.322 kg. Dolet mu je bio 2.848 km. Kod Mk IV se javljaju i mitraljezi 12,7 mm i top 20 mm Hispano, kao i motori Bristol Hercules od 1.700 KS.
Finalna verzija Mark V imala je 4 motora Pratt & Whitney R-1830 Twin Wasp, 14-cilindrične radijalne američke motore snage po 1.200 KS. Maksimalna brzina mu je bila 343 km/h. Dolet 4.795 km. Naoružanje: 12 Browninga 7,7 mm i 2 od 12,7 mm, 2252 kg bombi. Napravljeno je 155 modela ovog tipa.
Avioni Short Sunderland su potopili 26 nemačkih podmornica, spasili su brojne posade potopljenih savezničkih brodova. U borbi protiv nemačkih aviona su se dobro pokazali zahvaljujući velikom broju mitraljeza, a uprkos manjoj brzini su obično uspevali da se odbrane. Nemci su ih zato zvali "Fligendes Stachelschwein" (" leteće bodljikavo prase").
RAF je Sunderlande koristio do 1959. a poslednji ih je penzionisao Novi Zeland 1967.
Postoji više očuvanih primeraka izloženih u Velikoj Britaniji i Novom Zelandu.
Model Altaya IXO je u srazmeri 1:144 i težak je 123 gr.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sledeći novitet u mojoj kolekciji je model nemačkog hidroaviona, torpednog bombardera Heinkel He 115 B-2.
Firma Heinkel je napravila dosta dobrih aviona koje je Luftwaffe koristila tokom drugog svetskog rata, a među najboljim su bombarder He-111, noćni lovac He-219 pa i He-115 bi mogao da bude u toj grupi jer se dobro pokazao u praksi. Pored torpeda je nosio mine i bombe, obavljao izviđačke i druge zadatke.
Prvi let je obavljen 1937, u upotrebu je uveden 1939. godine. Do 1940. je napravljeno 138 kom, a onda se zbog prioritetne potrebe za drugim tipovima aviona napravila pauza u proizvodnji, da bi 1943. napravljeno još 141 kom unapređene verzije He-115 E-1.
Posada je bila tročlana. Avion je bio dug 17,30 m, raspon krila 22,28 m, visina 6,60 m. Težina praznog aviona je bila 5.300 kg, punog 10.400 kg (verzija B-1). Pokretala su ga dva 9-cilindrična radijalna motora BMW 132K snage po 960 KS. Maksimalna brzina je bila 327 km/h, maksimalni dolet 2.800 km.
Postojalo je više verzija. Početne verzije, pa i B-2 su bile naoružane sa samo 2 mitraljeza 7,92 mm MG 15, jedan napred i jedan u zadnjem delu, a nosili su i jedan torpedo LTF 5 ili LTF 6 ili do 1250 kg bombi ili mina. Kasnije verzije su znatno ojačane dodavanjem topa i dodatnih mitraljeza.
Tako verzija He-115 C-1 ispod nosne kupole ima top 20 mm MG 151/20, i još 4 mitraljeza 7,92 mm ( po 2 MG 15 i MG 17) i naravno, torpedo LT , mina 920 kg LMB III ili 2 LMA III od po 500 kg. Verzija E-1 je bazirana na seriji C ali sa unapređenim defanzivnim naoružanjem.
Sem Luftwaffea ove avione su koristili i Bugarska, Finska, Norveška, Švedska pa i RAF koji je došao do 4 komada He-115 A-2 izbegla iz Norveške.
Što se tiče preživelih primeraka, jedan He 115 A-2 iz Rusije je kupio kolekcionar iz Francuske. Jedan He 115 B-1 je izvađen 2. juna 2012. iz Hafrsfjorda u Norveškoj i sada se renovira, a locirana je još jedna olupina u norveškom jezeru Limingen 2013.
Model Altaya IXO je u srazmeri 1:144 i težak je 115 gr.

• 1Ovo se svidja korisniku: Branko GM
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U iscekivanju "vazduhoplova" malo drugih noviteta.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sledeći novitet u mojoj kolekciji je model nemačkog bombardera Messerschmitt Me 264.
To je bio teški strateški bombarder dugog dometa koji je bio deo projekta "Amerika bombarder" koji je trebao da isporuči avione koji bi bili u stanju da iz Nemačke polete i bombarduju Njujork i druge američke gradove udaljene preko 5.800 km. Pored Messerschmitta, svoje dizajne su podneli i Focke-Wulf, Heinkel, Junkers, braća Horten, tako da su se pojavili projekti za Fw 300, Ta 400, He 277, Ju 390, Ho XVIII...
Projektanti Meserschmitta 264 su Wolfgang Degel, Paul Konrad i Woldemar Voigt, a interesantna je sličnost sa američkim Boingom B-29. Avion je bio aerodinamičan, trup ovalnog poprečnog preseka, velikog raspona krila, sa zastakljenom nosnom sekcijom. Posadu je činilo osam članova. Dužina aviona je bila 21,3 m, raspon krila 43 m, visina 4,3 m. Težina praznog aviona je bila 21.150 kg, maksimalno opterećenog 56.000 kg.
Prvi let obavljen 23. decembra 1942. U početku su korišćena 4 motora Junkers Jumo 211J-1 snage po 1340 KS, ali su oni kasnije zamenjeni sa 4 radijalna motora BMW 801 G/H snage po 1750 KS. Maksimalna brzina je bila 560 km/h, maksimalni domet 15.000 km. Od naoružanja je imao 2 topa 20 mm MG 151/20 i 4 mitraljeza 13 mm MG 131. Mogao je da ponese 3000 kg bombi na maksimalnu daljinu ili 13.200 kg na upola manju daljinu. Ukupno je napravljeno samo 3 prototipa a sva tri su teško oštećena ili potpuno uništena u savezničkim bombardovanjima krajem 1943. i 18. jula 1944. tako da je 23. septembra 1944. rad na projektu Me 264 zvanično otkazan.
Model Altaya IXO je u srazmeri 1: 144 i težak je 96 gr.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sledeći novitet u mojoj kolekciji je model italijanskog bombardera i transportnog aviona Savoia-Marchetti SM.81 "Pipistrello" (na ital. "slepi miš").
Ovaj avion je razvijen od civilnog aviona Savoia-Marchetti SM.73 koji je isto imao tri motora i fiksni stajni trap. Kada je uveden u upotrebu 1935. bio je to napredak u italijanskoj vojnoj avijaciji jer je za to vreme bio brz, dobro naoružan, sa dugim radijusom leta. U periodu od 1934-1938. proizvedeno je 535 kom. Avion je imao 6 članova posade od kojih su pilot i kopilot sedeli jedan do drugoga, a bombarder u podtrupnoj gondoli ispod njih. Postojale su i gornja i donja uvlačiva kupola sa mitraljezima kao i 2 bočne pozicije. Ukupno je bilo 6 mitraljeza 7,7 mm Breda-SAFAT, a mogao je normalno poneti 1200 kg bombi ili maksimalno 2000 kg.
Dužina aviona je bila 18,36 m, raspon krila 24 m, visina 4,37 m. Prazan je težio 6.800 kg a maksimalno opterećen 10.500 kg. Maksimalna brzina je bila oko 340 km/h dolet 2000 km. SM.81 je proizvođen uz ugradnju mnogo raznih motora ( 3 motora Alfa Romeo 125 RC.35 od po 680 KS ili Alfa Romeo 126 RC.34 sa po 900 KS ili Gnome-Rhone 14K sa po 650 KS ili Piaggio P.X R.C.15 sa po 700 KS). Napravljen je samo jedan primerak SM.81 B sa 2 motora Isotta- Fraschini Asso XI snage po 840 KS i zastakljenim nosem, ali on je imao inferiorne performanse u odnosu na verziju sa tri motora tako da nije dalje proizvođen.
Pokazao se efikasnim u ratu u Etiopiji i u španskom građanskom ratu gde je Aviazione Legionaria poslata da pomogne snagama fašiste Francisca Franca. Sa ulaskom Italije u drugi svetski rat oko 300 SM.81, iako već zastareli učestvuju kao noćni bombarderi naročito u severnoafričkom ratištu i u transportnim misijama. Neki su ostali u upotrebi i posle kapitulacije Italije 1943. pa čak i posle rata do 1950. kada su poslednji avioni ovog tipa penzionisani.
Model Leo Models je u srazmeri 1:144 i težak je 71 gr.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Idemo dalje sa modelima italijanskih aviona - na redu je Fiat G.50 "Freccia" (ital. "strela").
To je lovački avion nastao u firmi Fiat, dizajnirao ga je konstruktor Giuseppe Gabrielli (otuda oznaka G). U upotrebu je uveden 1938. godine, a pored 2 prototipa ukupno je napravljeno 778 kom.
Bio je dugačak 7,79 m, raspona krila 10,96 m, visine 2,96 m. Radijalni motor Fiat A.74 R.C.38 sa 14 cilindara snage 840 KS je davao maksimalnu brzinu 472 km/h. Naoružan je bio sa 2 mitraljeza 12,7 mm Breda-SAFAT. Postojala je poboljšana verzija G.50 bis adaptirana za upotrebu u pustinjskim uslovima Afrike kao i verzija G.50B, dvoseda trenažna verzija koje je napravljeno 100 kom. Rađeni su i prototipovi sa Fiatovim motorom A.76 od 1000 KS koji je dostizao 530 km/h i sa rednim motorom Daimler Benz DB 601 koji je razvijao brzinu od 580 km/h. Prvi put je borbeno upotrebljen krajem građanskog rata u Španiji.
Regia Aeronautica ga je koristila u napadima na Francusku, Veliku Britaniju, Grčku, Jugoslaviju i u Libiji. Sem Italijana, koristili su ga Finci u borbi protiv SSSR-a (35 kom) i oborili su oko 100 aviona. Najuspešniji finski pilot na G.50 bio je Oiva Tuominen (23 pobede). NDH je raspolagala sa 15 G.50, a sa jednim je pilot Andrija Arapović 2.septembra 1944. prebegao na Vis pa su ga posle koristili partizani. Avion je 16. novembra 1944. preleteo u oslobođeni Beograd na aerodrom u Zemunu.
Intereresantno je da su prve serije imale zatvorenu kabinu, ali je na zahtev pilota to promenjeno.
Zaključak o G.50 - kada se pojavio bio je napredak - monokrilac, sav od metala, sa uvlačivim stajnim trapom, ali slabo naoružan (samo 2 x 12,7 mm). Poslužio je kao osnova za nastanak mnogo boljeg G.55 Centaura.
Danas ne postoje očuvani primerci G.50 u svetu izuzev jednog u našem Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu (to je onaj pomenuti Arapovićev) ali koji nije rekonstruisan zbog nedostatka sredstava već stoji u depou u veoma lošem stanju. Nedavno su izložena samo krila što je izazvalo buru polemika o stanju u toj instituciji.
Model Leo Models je u srazmeri 1:100 i težak je 34 gr.

• 1Ovo se svidja korisniku: cvrle312
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sledeći novitet je model italijanskog lovca iz drugog svetskog rata Reggiane Re.2000 "Falco I" (ital."jastreb").
Konstruisan je u kompaniji Reggiane iz grada Reggio Emilia koja je bila u vlasništvu Đanija Kapronija. Dizajneri su bili Roberto Longhi i Antonio Alessio, a avion je skoro analogan američkom avionu Seversky P-35 sa čijom se razradom Longhi upoznao u SAD-u. Prvi let je obavljen 24. maja 1939. godine.
Dugačak 7,99 m, raspona krila 11 m, visine 3,20 m. Sa 14-cilindričnim radijalnim motorom Piaggio P.XI RC.45 od 985 KS imao je maksimalnu brzinu od 530 km/h. Naoružan je bio sa 2 mitraljeza 12,7 mm Breda-SAFAT, a mogao je poneti i do 100 kg bombi. Avion je bio aerodinamičan, veoma okretan, potpuno metalne konstrukcije sa uvlačećim stajnim trapom. Ipak nedostaci kao što su odsustvo samozaptivajućih rezervoara i nedovoljna pouzdanost motora su presudili da se Regia Aeronautica opredeli za nabavku aviona Fiat G.50 i Macchi C.200. Zbog toga su glavni korisnici ovog aviona postali Švedska kojoj je prodato 60 kom (Šveđani su ga označavali kao J-20) i Mađarska koja je kupila 70 kom i licencu po kojoj je proizvela još oko 200 kom poznatih kao MÁVAG Héja ( mađ. "jastreb"). Mađari su koristili ove avione na istočnom frontu protiv SSSR-a gde su se solidno pokazali. Šveđani su ih koristili do 1945. godine, a interesantno je da su 1940. kupili i 60 kom pomenutog američkog lovca Seversky P-35 kojeg je dizajnirao Alexander Kartveli i koji je kasnije napravio P-47 Thunderbolt.
U Italiji je napravljeno ukupno 186 komada (+ oni po licenci u Mađarskoj).
Ipak neke verzije Re. 2000 koristila je i italijanska vojska, i to Re.2000 GA ( sa povećanim doletom) za patroliranje iznad Mediterana i verziju za katapultiranje sa brodova ali to je sve bilo u vrlo skromnom broju.
Naravno Re.2000 je bio osnova za modele koji su usledili a posebno Re.2001, Re.2002 i Re.2005.
Od preživelih primeraka ističe se onaj u švedskom muzeju u Linköpingu.
Model Leo Models je u srazmeri 1:100 i težak je 46 gr.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Amerkom sprema nove modele za ovu jesen se najavljuje prodaja Meseršmita Bf 109F2 generala Galanda a na aliexpresu su se pojavili Bf 109 F4 i P-51 sa sklopljenim stajnim trapom.
Evo stranice gde se reklamira prodaja Galandovog meseršmita

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Jun 2017 14:19


Da li su se sreli na istocnom frontu.Panzer IV Wirbelwind i cuveni Il-2 Sturmovik.
Noviteti.

Dopuna: 26 Jun 2017 14:21

Aslani Samir ::Amerkom sprema nove modele za ovu jesen se najavljuje prodaja Meseršmita Bf 109F2 generala Galanda a na aliexpresu su se pojavili Bf 109 F4 i P-51 sa sklopljenim stajnim trapom.
Evo stranice gde se reklamira prodaja Galandovog meseršmita

Interesantno je da general Galand nije voleo ovu verziju 109-ke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

verovatno je odabran zbog kalupa jer su trebale male izmene izmedju F4 koji su već radili i sada ovaj F2 a jednako je interesantno da se na aliekspresu prodaju Me 109 i P-51 sa uvučenim stajnim trapom, možda su sve polomljene modele prepakovali u avione sa uvucenim tockovima. u svakom slucaju amercom se ne predaje i jos dugo cemo po svemu sudeci skupljati ove makete, meni je ostalo jos da negde navatam australijski F-18 a malezijski MiG 29 rešen uz pomoć Black Hawka - moja iskrena zahvalnost