U zdravlje
Sokole, prva ljubav zaborava nema, tako da bi se ja usvakom trenutku odlucio za onu curu na gornjoj slici (prava lepotica). Da dodam i ovo, kad posmatram donju sliku, prosto ne mogu da verujem da do ukrstanja dolazi tek oko 14m? Ovako gledano deluje kao da se seku na 3m, najdalje do 5m.
To znaci da se necemo svadjati oko toga cija je koja devojka
Salu na stranu, ja sam uzeo za proracun da je razmak izmedju motora oko 120cm i da je sirina mlaznice isto negde oko 120cm. Ugao pod kojim se seku pri maksimalnom otklonu je ~10°, odnosno otklon jednog motora je priblizno 5°. Dobio sam rezultat od priblizno 14 metara za tacku gde se seku centrovi mlazova, a ne obod mlaza, jer na forsazu mlaz ide u spic.
To znaci da za proracun dobijamo trougao sa osnovnom stranicom od 120cm (polovina sirine razmaka izmedju motora je 60cm i razmak od oboda mlaznice do njenog centra 60cm) sa jednim uglom od 90° i drugim od 85°.
Mozda sam i pogresio, jer je davno bilo kada sam koristio matematiku, a i nije mi u opisu radnog mesta
Ali u svakom slucaju ne vidim nista negativno u cinjenici da se seku, cak sta vise to moze da bude pozitivna stvar za potisak po nekoj logici.
Kristian_KG ::U kojoj ce se situaciji korictiti dodatno sagorevanje goriva i maksimalni otklon mlaznica?
Koliko je bitno da li se seku mlazovi?
Pa u svakoj situaciji gde se primenjuju POST STALL manevri uglavnom se koristi forsaz, jer se kretanje aviona zasniva daleko vise na cistom potisku, a znatno manje na aerodinamickom uzgonu, jer on skoro da i ne postoji.
Efikasnost otklona mlaznice je proporcionalna snazi motora i uglu otklona.
Evo klipa na kome moze jasno da se vidi da su motori stalno na forsazu u POST STALL oblasti.
Mozda je interesantno da se napomene da su se kod americke 3D mlaznice najbolje karakteristike otklona mlaza dobijale na maksimalu, a ne na forsazu, sto je u principu hendikep u odnosu na rusku mlaznicu.
Sto se tice secenja mlazova, ubedjen sam da to nema nikakvih negativnih posledica po avion, pogotovo sto se ukrstanje mlaza desava samo u jednoj poziciji, tj. kada su obe mlaznice istovremeno otklonjene na dole.
Cak mislim da dolazi do blagog povecanja pritiska, jer se mlazovi sudaraju, odnosno odbijaju jedan od drugoga, slicno onom efektu kada se podigne rampa iza aviona na nosacu kako bi se povecao pritisak motora za skraceno poletanje.
Doduse, u ovom slucaju efekti su daleko manji, jer se mlazovi ukrtsaju pod uglom od nekih 10°, ali princip je slican.
sivisoko ::Kristian_KG ::U kojoj ce se situaciji korictiti dodatno sagorevanje goriva i maksimalni otklon mlaznica?
Koliko je bitno da li se seku mlazovi?
Pa u svakoj situaciji gde se primenjuju POST STALL manevri uglavnom se koristi forsaz, jer se kretanje aviona zasniva daleko vise na cistom potisku, a znatno manje na aerodinamickom uzgonu, jer on skoro da i ne postoji.
Efikasnost otklona mlaznice je proporcionalna snazi motora i uglu otklona.
Evo klipa na kome moze jasno da se vidi da su motori stalno na forsazu u POST STALL oblasti.
Mozda je interesantno da se napomene da su se kod americke 3D mlaznice najbolje karakteristike otklona mlaza dobijale na maksimalu, a ne na forsazu, sto je u principu hendikep u odnosu na rusku mlaznicu.
Sto se tice secenja mlazova, ubedjen sam da to nema nikakvih negativnih posledica po avion, pogotovo sto se ukrstanje mlaza desava samo u jednoj poziciji, tj. kada su obe mlaznice istovremeno otklonjene na dole.
Cak mislim da dolazi do blagog povecanja pritiska, jer se mlazovi sudaraju, odnosno odbijaju jedan od drugoga, slicno onom efektu kada se podigne rampa iza aviona na nosacu kako bi se povecao pritisak motora za skraceno poletanje.
Doduse, u ovom slucaju efekti su daleko manji, jer se mlazovi ukrtsaju pod uglom od nekih 10°, ali princip je slican.
Поштовани колега, превиђате један феномен!
Када су на авиону два турбомлазна мотора релативно близу један другог, због интеференције или сметања једног млаза другом у ширењу гасова после краја млазника, на оба мотора се добијају умањени потисци. Што је посебно осетно на максималу или форсажу.
Тако и укрштањем млаза, долази до пада потиска. Неки пут то може бити и осетно.
Нема идеалног решења, нешто се мора "жртвовати"!
Verovatno ste upravu kolega, jer nisam u obzir uzeo pritisak gasova (koji se sa povecanjem brzine smanjuje) i atmosverski pritisak u tom trenutku.
Po toj logici bi mlaz bukvalno "proklizavao" u kontaktu sa drugim mlazom i doslo bi do manje "trakcije", ako se ne varam?
Ne bi bilo lose da postavite (ako imate) neki tekst vezan za tu problematiku smanjenja potiska vezanog za blisko postavljene motore, kako bi to malo podrobnije proucio.
U svakom slucaju, ako je to tacno, mislim da je pad potiska kod MKI manji od recimo onog kod F-22, F-15, EF2000, Rafala itd. kod kojih su motori blisko postavljeni, jer se ukrstanje mlaza (kod motora koji su kod suhoja poprilicno razmaknuti) desava na udaljenosti koja po mom misljenju nije toliko opasna za gubitak potiska.
Verovatno ste upravu kolega, jer nisam u obzir uzeo pritisak gasova (koji se sa povecanjem brzine smanjuju) i atmosverski pritisak u tom trenutku.
Po toj logici bi mlaz bukvalno "proklizavao" u kontaktu sa drugim mlazom i doslo bi do manje "trakcije", ako se ne varam?
Ne bi bilo lose da postavite (ako imate) neki tekst vezan za tu problematiku smanjenja potiska vezanog za blisko postavljene motore, kako bi to malo podrobnije proucio.
U svakom slucaju, ako je to tacno, mislim da je pad potiska kod MKI manji od recimo onog kod F-22, F-15, EF2000, Rafala itd. kod kojih su motori blisko postavljeni, jer se ukrstanje mlaza (kod motora koji su kod suhoja poprilicno razmaknuti) desava na udaljenosti koja po mom misljenju nije toliko opasna za gubitak potiska.
Да колега, величина потиска је пропорционална степену ширења. Што је степен ширења већи, већа је излазна брзина гасова. Маса гасова и брзина истих, дају инпулс силе, односно потисак.
Уколико се две струје гасова сусрећу-додирују, обема ће бити мањи степен ширења, па тиме и мања излазна брзина. Потисак се умањује.
И механизми управљања вектором потиска, утичу на степен ширења, но идеалног решења нема.
Потражићу неки пригодан материјал око ове области и упутити вам.
Иначе морам да вас похвалим за постове везане за векторисање потиска.
Ono sto je u stvari najbitinije i sto pokazuje da nema bitnijeg pada potiska, ako ga uopste i ima je sledeca situacija.
U 1 : 07 sekundi klipa SU-35S prelazi u penjanje koje se zavrsava lebdenjem na velikim napadnim uglovima pri minimalnoj brzini. U 1 : 32 sekundi klipa, avion koristi taj otklon mlaznice kod koga dolazi do ukrstanja mlazova na odredjenoj udaljenosti od aviona, pri cemu letelica bez ikakvih problema obara nos, sto je ustvari i poenta pri takvom otklonu mlaznica.
Dakle u praksi se sve odradjuje bez ikakvih problema i gubitaka.
Dopuna: 03 Sep 2011 19:52
Hvala za komplimentu kolega!
Ja nista manju pohvalu mogu da uputim vama za vase tekstove.
U zdravlje i unapred hvala za materijal vezan za doticnu problematiku
