Treća najvažnija komponenta motora pored komore izgaranja i turbo pumpe svakako je spomenuti gasgenerator
Piropatrona za startanje turbine, pumpe, otvaranje raznih klapni itd
Ranije dok nisam ništa čitao o motorima na tekuće gorivo mislio sam da bi zrak u tlačnom spremniku mogao biti sa ciljem ovog startanja turbine. Očito skroz u krivu...zrak služi za ''pripomoć'' pumpi sa tiskanjem goriva, zrak iz balona se pušta u spremnike goriva i pretlak odrađuje svoje.
Što se tiče rakete 5V28M (V-880M) sistema Dubna S-200D, čini se da nije rađena neka drastična izmjena motora u odnosu na 5V28. Gorivo je isto, ista količina, isti Isp, poboljšali su vođenje i otpornost na ometanje, bojevu glavu i posebno navode izmjene u termozaštiti rakete.
Ali u svakom slučaju je izmjena u mogućnostima programiranog leta, nisam uspio naći direktnu potvrdu da se režim može korigirati u toku leta, osim ako to indirektno ne piše u opisu.
U odnosu na 5V21 sa dva osnovna režima, 5V28M ima tri osnovna režima (za 5V28 ne znam).
1. režim: maksimalni potisak od 10 tona i ubrzano skidanje na 3,2 tone sa gradijenton 2,2 t/s što hoće reći u tri sekunde
2. režim: maksimalni potisak od 10 tona i postepeno skidanje na 3,2 tone sa gradijentom 97 kg/s znači 70 sekundi
3. režim: postepeno skidanje potiska sa 8200 kila na 3200 kila i u nastavku kontinuirani rad motora sa tim potiskom
Ovaj treći režim odgovara drugom režimu kod 5V21. E sad, i 5V21 ima podrežime svoja dva osnovna, ali indirektno čitam da ih je samo dva (dva podrežima). Kod 5V28M čitam da je regulator potiska izveden tako da se snižavanje potiska može podešavati u više gradijenata, znači režim I (2000kg/s) i režim II (97kg/s) su krajnji slučajevi, a između se može podešavati kako se želi odnosno kako cilj nalaže. Isto tako se može tekst prevesti da podrežim može biti takav da snižavanje potiska nije sa kontinuiranim gradijentom, a to onda svakako znači da se to sve određuje i podešava u letu rakete.
Ispričavam se ako sam zapetljao do granice nečitljivosti
U biti sve sa marševskim motorom počinje od ove piro patrone .
Kad busteri prorade tlak koji nastane izgaranjem baruta se preko jedne cijevi dovede na poziciju 1. preko klipa 2 nastane sila koja lomi osigurač i žuto ofarbana rupa se poklopi sa zeleno ofarbanom rupom , time je osiguran paljbeni lanac .
Elektro kapisla kroz tako nastali kanal šalje barutne plinove na pripalu piropatrone. U biti je to mali raketni motor koji radi pola sekunde i oni zalete plinsku turbinu koja dalje pokrene pumpe , a one daju gorivo i oksidans u komoru izgaranja gas generatora.
Gas generator je jedan vrlo jednostavan raketni motor sastoji se od duplog plašta kroz koji struji gorivo , ono hladi metal , i usput se predgrijava radi boljeg izgaranja. Gorivo dolazi u brizgaljke , po crvenoj liniji i na njima se raspršava u konusne mlazeve . Raspored brizgaljki je takav da se uz plašt formira bogata smješa kako bi se lim hladio . Slično se dovodi i oksidans , ali su njegove brizgaljke raspoređene više prema centru,
Oksidans i gorivo su u relativno lošem odnosu komponenti kako bi se namjerno osiguralo izgaranje ugljika samo do faze ogljićnog monoksida što daje relativno hladne dimne plinove ( cca 900 C ) ti plinovi služe za pogon turbine.
Gorivo i oksidans su samozapaljivi , dovoljno je kap jednog na kap drugog da stvar grune , i to curkanje komponenti je najveći problem kod ovakvih konstrukcija. Po današnjim mjerilima ovdje se radi o malim tlakovima u gas generator cca pedesetak bara , za ono vrijeme kad je taj generator nastao to je bio vrlo veliki tlak.
Sama činjenica da se u to vrijeme Gluško još nije usudio u motoru za raketu R 7 dići tlakove preko 50 bara i da nije koristio komponente goriva za gas generator već je imao generator na vodikov peroksid , naslijeđen od V 2 rakete, govori koliko su ekipa iz OKB Isajev i glavni konstruktor motora Mevius imali napredne ideje.
U prethodnom postu sam u grubim crtama pokazao što se događa u generatoru plina za pogon agregata TNA plinske turbine- pumpi.
Na ovoj principijelnoj shemi idemo korak dalje , stvar je vrlo kompleksna i zato to moramo podijeliti u desetak faza koje sve skupa traju desetinku- dvije od pripale piro patrone do izlaska TNA na režim.
Jasno je da ta piropatrona zaletava turbinu TNA , ali plinovi iz piro patrone obave još nekoliko zadataka , a najvažniji je zadatak da pokrenu noževe koji probiju membrane ( zeleno ofarbane na poz 12 i 13 ) .
Dinamika tog probijanja je od presudne važnosti za stabilan izlazak motora na režim , kad se u pravom trenutku ne bi probile te membrane turbina bi se razletila jer nema što da pumpa, nema se kuda trošiti energija i turbina se zaletava u beskonačnost. , a s druge strane da se ne bi polomile lopatice pumpi mora se u njih dovoditi oksidans i gorivo postupno , sve se to postiže sa oblikom klina na nožu koji probija membrane.
Barutni plinovi iz piropatrone se preko filtera poz 14 dovedu do najvažnijeg sklopa , regulatora protoka goriva i oksidansa . Taj regulator daj određenu kolićinu goriva i oksidansa u gas generator tako da plinovi koji nastanu u njemu preuzimaju pogon turbine.
E sad bilo bi to sve prejednostavno . Pumpe ne mogu usisavati zrak , a i aluminijske membrane koje su presjekli noževi se trebaju maknuti... saviti. Sve se to odvija pod tlakom zraka ( dušika ) koji je programski uređaj u prethodnoj sekvenci pustio u rezervoare goriva i oksidansa. Taj zrak dolazi iz spremnika zraka i preko pirotehničkih ventila i reduktora tlaka se dovodi u spremnike . U spremnik oksidansa se pušta 9 bara , a u spremnik goriva 7,5 bara .
Rekoh ranije da se na temperaturama iznad 22 C dušikov tetraoksid isparava iz smješe , i da je u uvjetima trajnog čuvanja na lansirnom položaju spremnik oksidansa pod tlakom , ali taj tlak se mijenja ovisno od temperature stokiranja, a da bi to sve radilo uvijek isto onda se bez obzira na to što je rezervoar oksidansa pod tlakom u njega pušta zrak ili dušik.
Kod velikih raketa se tu radi o stotinama kubika plina i o velikim težinama rezervoara i plina , te se stoga kod njih koristi komprimirani helij i još ga se usput zagrijava kako bi se uštedjelo na volumenu i masi.
Da malo pripomognem, teško da imam šta pametno dodati, ali sa par brojeva i slika da dočaram do sada opisano. Vraćam se na gasgenerator, ovako kada se opiše njegov rad dobije se dojam da je to jedan pozamašan komad opreme, a ustvari je sve to zbombano u 3,6 kila suhe mase. Sklop je dugačak 304,5mm i promjera 96mm, kao flaša litrenka.
Klapne za dovod goriva i oksidansa su na crtežima 104 i 105
Princip rada im je identičan osim što iz klapne goriva svo gorivo ide na pumpu, a oksidans se dijelom odvaja. Manji dio odlazi u sklopove za daljnju stabilizaciju gorenja. Dovodna cijev goriva je unutrašnjeg promjera 50mm, a oksidansa 70mm.
Fino se vide pomični noževi za probijanje membrane, a da se sve to može montirati klapne su morale biti dvodjelno izvedene. Čini mi se na kraju zavarene, mislim da s obzirom na mediji i uvjete navoj ne dolazi u obzir.
Filter za dovod plina do regulatora protoka je na crtežu 103, zavarena konstrukcija, komplet iz inoxa.
Jučer kamioni, a danas dometi...
Kako sam ja uvijek skeptičan na spomen maksimalnog dometa, pa kad negdje piše 300km ja to prepolovim pa još malo oduzmem.
Ovo je dijagram zone uništenja ciljeva za rakete 5V28 (S-200V) i 5V28M (S-200D)
Međutim kada se pogleda dijagram sa samog početka (projekt i TTZ iz 1959.) onda se ipak treba zapitati šta je stvarna mogućnost. Naravno, raketa i sistem u kompletu je nadograđivan i domet je rastao, ali...
Traženi domet uništenja ciljeva odrazne površine 7 kvadrata, mislim da su tada reperi bili neki iljušini i tupoljevi, je bio 100km. Avion u dolasku, bez sredstava ometanja i sa maksimalnom brzinom leta. Granica zahvata GSN je bila ispod kasnije deklariranih dometa uništenja novih modela.
Donja granica je spuštana, dizan je domet, GSN je naravno sa svakim novim modelom sve naprednija, ali zaista si ne mogu složiti situaciju da se može išta pogoditi na 200km osim ako meta nije programirana da bude pogođena.
Zato i kažem, svaka čast sirijcima što su uspijeli spičiti onaj F-16 i to izgleda u leta na guzicu aviona. Taj režim naravno znatno smanjuje domet i mogućnosti, mislim da je pilot bio skroz nepažljiv i samo zato je poljubio zemlju. Izraelci ovaj sistem jako dobro poznaju, i neprijatelja isto tako, i smatram da imaju sva znanja kako mu se prišuljati jer svaki sistem ima svoje slabe točke. Moćan sistem je, ali treba biti realan.
Drug pukovnik ::
Zato i kažem, svaka čast sirijcima što su uspijeli spičiti onaj F-16 i to izgleda u leta na guzicu aviona. Taj režim naravno znatno smanjuje domet i mogućnosti, mislim da je pilot bio skroz nepažljiv i samo zato je poljubio zemlju. Izraelci ovaj sistem jako dobro poznaju, i neprijatelja isto tako, i smatram da imaju sva znanja kako mu se prišuljati jer svaki sistem ima svoje slabe točke. Moćan sistem je, ali treba biti realan.
Израелци све добро знају и обучени су ал ето био непажљив . Ако је гађан са велике раздаљине ~100km онда је имао довољно времена, бар 40s да се спусти ниско и да га изгуби радар, ионако је изнад своје територије. Ово ме подсети на причу о непажљивом Зелку који је као држао дуго отворена врата спремишта за бомбе па га наши видели.
. Pumpe ne mogu usisavati zrak , a i aluminijske membrane koje su presjekli noževi se trebaju maknuti... saviti. Sve se to odvija pod tlakom zraka ( dušika ) koji je programski uređaj u prethodnoj sekvenci pustio u rezervoare goriva i oksidansa. Taj zrak dolazi iz spremnika zraka i preko pirotehničkih ventila i reduktora tlaka se dovodi u spremnike . U spremnik oksidansa se pušta 9 bara , a u spremnik goriva 7,5 bara .
. Ако је гађан са велике раздаљине ~100km онда је имао довољно времена, бар 40s да се спусти ниско и да га изгуби радар, ионако је изнад своје територије. Ово ме подсети на причу о непажљивом Зелку који је као држао дуго отворена врата спремишта за бомбе па га наши видели.
