NOVJ i JVUO 1941-1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Teheranu 43 je odlucena sudbina Jugoslavije, kada je sva pomoc usmerena Partizanima. Cetnici nisu ni u Srbiji imali jaku bazu, najveci broj su bili mobilisani seljaci koji nisu zeleli rat sa partizanima, pa im je i borbeni ucinak bio takav. Pocetkom 44 nije bilo vise od 30.000 borbeno sposobnih cetnika i nedicevaca, broj partizana je bio deset puta veci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jim Goose ::Ma nije toliko do promjene iideologije koliko do promjene u rukovodstvu i naglim promjenama u vidu prelaska iz jedne vojske u drugu što je imalo velike posljedice na moral ljudi ,mnogi su se osjećali izigrani no takva je bila situacija jer velika većina Srba su bili monarhisti(četnici, nedićevci,ljotićevci). Da nisu Rusi oslobodili(ili okupirali, kako za koga) Srbiju ne bi ni bilo komunističke Jugoslavije jer partizani nisu imali snage pobijediti te monarhiste u Srbiji ,Što se tiče Srba i monarhije, sve do '45. i sporazuma Tito-Šubašić Churchill i Staljin su ozbiljno razmatrali podjelu Jugoslavije pri čemu bi istočna polovica bila monarhistička, a zapadna komunistička, a to su bazirali na stanju na terenu.

narod nije razumeo politiku, štaviše Srbi su bili apolitični u slislu da su od pre rata bili zgadjeni političarima, slično danas.

Bilo je nekoliko stvari-
- razočaranost naroda u četnike
- nesposobnost četničkih komandanata

Ali bila je i jedna stvar koja je bila odlučujući faktor-
Rusija.

Naime Srbi su oduvek bili Rusofili, i sama stvar da rusi saradjuju sa partizanima i da "braća Rusi" dolaze bila je značajna za srpski narod.
Komunisti ili ne, tek, logika je bila, koga rusi podržavaju taj mora da je "naš"

Dopuna: 26 Jul 2010 18:45

misaiv ::U Teheranu 43 je odlucena sudbina Jugoslavije, kada je sva pomoc usmerena Partizanima. Cetnici nisu ni u Srbiji imali jaku bazu, najveci broj su bili mobilisani seljaci koji nisu zeleli rat sa partizanima, pa im je i borbeni ucinak bio takav. Pocetkom 44 nije bilo vise od 30.000 borbeno sposobnih cetnika i nedicevaca, broj partizana je bio deset puta veci.

Slažem se.
Prebacivanje pomoći na partizane je bilo čisto i pragmatično, savetnici i Rusi su jednostavno želeli neke koji imaju učinka i na koje mogu da se oslone- a to su bili partizani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja smatram dobar deo četnika antifašistima, kao i partizane. Ali da bi razlikovali neko bi trebao napisat o četnicima koji su sarađivali s okupatorima, za razliku od onih koji nisu-toliko.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Khaless

Da li si možda primetio da ti naslov teme nije dobar.
I sam si u uvodu izneo neke dileme, ali si ipak temu nazvao „Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji (NOVJ i JUVO) 1941-1945“.

Ovako napisan naslov znači da si postavio bar tri teze, koje bi kroz diskusiju trebalo dokazati:
1. „Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji“ – množina znači da ih je bilo više sa atributom oslobodilački.
2. Odmah si pojasnio da su to „(NOVJ i JUVO)“, ali si već u uvodu doveo u pitanje da je „JUVO“ uopšte bio jedinstven pokret.
3. Najsporniji deo tvog naslova je „1941-1945“. Ovako napisano, to se odnosi na oba pokreta, odnosno tvrdiš da su oba bila oslobodilačka u celom ovom periodu.

Drugim rečima, postavio si teze koje nije moguće dokazati. Zato razmisli o korekciji naslova.

Notorna je činjenica da je u Jugoslaviji samo jedan pokret (partizanski) bio jedinstven i oslobodilački u celom periodu od 1941-1945.

Četnički pokret (ili kako mnogi vole da kažu „Jugoslovenska vojska u otadžbini“) napravio je (na tradicijama prethodnog četničkog pokreta) početne korake da se svrsta u oslobodilačke.
Na kraju se to svelo:
- na usamljene pojedince (da ih ne nabrajam, neki su već pominjeni) i
- na rok trajanja koji nije izdržao ni kraj 1941.

Samo zbog njihovih pokušaja da se suprotstave okupatoru, možda bi donekle korektan naslov teme bio:
„Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji, NOVJ (1941-1945.) i JUVO (1941.)“

Ovako, pod sadašnjim naslovom, gotovo je nemoguće da čitalac ne stekne utisak o „dnevno-plitičkom“ karakteru teme. Pogotovo što istu takvu tezu neprestano pokušavaju da dokažu pojedine političke stranke formirane u Srbiji devedesetih godina prošlog veka.

Neću sada da se bavim još nekim pitanjima koja su više puta potencirana.
Samo ću da konstatujem da 1929. nije moglo da se zna šta će biti 1941.
Nije moglo ni da se zna koji će pokret krenuti putem oslobodilačkih tradicija, a koji putem izdaje i zločina.

Imajte to u vidu kada potežete argumente iz tog perioda.
Ako se ne sagleda prostorna i vremenska dimenzija nekog sistema, nije moguća ni kvalitetna analiza funkcionisanja tog sistema.

Ne moramo da se vraćamo u daleku prošlost da bi videli kako izgleda analiza jednog sistema bez poznavanja (ili uz svesno zanemarivanje) te dve dimenzije. Vidite takvu praksu kod onih koji pretenduju da dele svetsku pravdu. Ona još uvek traje (u Hagu).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dejan84 ::Ja smatram dobar deo četnika antifašistima, kao i partizane. Ali da bi razlikovali neko bi trebao napisat o četnicima koji su sarađivali s okupatorima, za razliku od onih koji nisu-toliko.

Е браво Дејане придружујем се молби. Видим да сте сви овде доста упућени поготово ови што се упиру да правдају партизане.

Ја сам овај део историје избрисао у глави пошто човек о томе не може ништа ваљано да закључи. Те овај вади ове документе те ови клали па овај други каже да лаже...ма иди

Дакле господо, ко су четници који су радили за окупаторе и колики је то проценат ? Мислим првенствено да команданте..

Хвала!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::@Khaless

Da li si možda primetio da ti naslov teme nije dobar.
I sam si u uvodu izneo neke dileme, ali si ipak temu nazvao „Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji (NOVJ i JUVO) 1941-1945“.

Ovako napisan naslov znači da si postavio bar tri teze, koje bi kroz diskusiju trebalo dokazati:
1. „Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji“ – množina znači da ih je bilo više sa atributom oslobodilački.
2. Odmah si pojasnio da su to „(NOVJ i JUVO)“, ali si već u uvodu doveo u pitanje da je „JUVO“ uopšte bio jedinstven pokret.
3. Najsporniji deo tvog naslova je „1941-1945“. Ovako napisano, to se odnosi na oba pokreta, odnosno tvrdiš da su oba bila oslobodilačka u celom ovom periodu.

Drugim rečima, postavio si teze koje nije moguće dokazati. Zato razmisli o korekciji naslova.

Notorna je činjenica da je u Jugoslaviji samo jedan pokret (partizanski) bio jedinstven i oslobodilački u celom periodu od 1941-1945.

Četnički pokret (ili kako mnogi vole da kažu „Jugoslovenska vojska u otadžbini“) napravio je (na tradicijama prethodnog četničkog pokreta) početne korake da se svrsta u oslobodilačke.
Na kraju se to svelo:
- na usamljene pojedince (da ih ne nabrajam, neki su već pominjeni) i
- na rok trajanja koji nije izdržao ni kraj 1941.

Samo zbog njihovih pokušaja da se suprotstave okupatoru, možda bi donekle korektan naslov teme bio:
„Oslobodilački pokreti u Jugoslaviji, NOVJ (1941-1945.) i JUVO (1941.)“

Ovako, pod sadašnjim naslovom, gotovo je nemoguće da čitalac ne stekne utisak o „dnevno-plitičkom“ karakteru teme. Pogotovo što istu takvu tezu neprestano pokušavaju da dokažu pojedine političke stranke formirane u Srbiji devedesetih godina prošlog veka.

Neću sada da se bavim još nekim pitanjima koja su više puta potencirana.
Samo ću da konstatujem da 1929. nije moglo da se zna šta će biti 1941.
Nije moglo ni da se zna koji će pokret krenuti putem oslobodilačkih tradicija, a koji putem izdaje i zločina.

Imajte to u vidu kada potežete argumente iz tog perioda.
Ako se ne sagleda prostorna i vremenska dimenzija nekog sistema, nije moguća ni kvalitetna analiza funkcionisanja tog sistema.

Ne moramo da se vraćamo u daleku prošlost da bi videli kako izgleda analiza jednog sistema bez poznavanja (ili uz svesno zanemarivanje) te dve dimenzije. Vidite takvu praksu kod onih koji pretenduju da dele svetsku pravdu. Ona još uvek traje (u Hagu).

Sležem se sa napisanim.

Dopuna: 26 Jul 2010 20:27

Shufle ::Dejan84 ::Ja smatram dobar deo četnika antifašistima, kao i partizane. Ali da bi razlikovali neko bi trebao napisat o četnicima koji su sarađivali s okupatorima, za razliku od onih koji nisu-toliko.

Е браво Дејане придружујем се молби. Видим да сте сви овде доста упућени поготово ови што се упиру да правдају партизане.

Ја сам овај део историје избрисао у глави пошто човек о томе не може ништа ваљано да закључи. Те овај вади ове документе те ови клали па овај други каже да лаже...ма иди

Дакле господо, ко су четници који су радили за окупаторе и колики је то проценат ? Мислим првенствено да команданте..

Хвала!
Na početku teme sam objašnjavao šarolikost četnika.
U principu, samo mali broj četnika su bili antifašisti.

Počeli su kao antifašisti, borci za slobodu okupljeni oko D- Mihajlovića, ali jako brzom do 1942 su gotovo napustili tu borbu, a četnici iz CG, BH i HR nikada nisu ni imali antifašistički karakter već samo jedne od zaraćenih strane neku vrstu zaraćenih frakcija.

Od 1943 i Sutjeske, koju možemo uzeti kao prekretnicu, malecki procenat ej bio antifašista, ostali su imali antikomunistički karakter, da bi 1944 faktički prestali da postoje.

Ko su četnici koji su saradjivali sa okupatorom?

Djujić, Djurišić, Kalabić... većina.
Sa sve slikanjem sa okupatorom, potpisivanjem lojalnosti....

Četnici su primarno bili antikomunistički pokret a ne oslobodilački.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/.....D0%98.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dejan84 ::http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B/40472/%D0%91%D0%98%D0%A2%D0%9A%D0%90+%D0%9D%D0%90+%D0%9D%D0%95%D0%A0%D0%95%D0%A2%D0%92%D0%98.html

Sve, sve samo ne Samardžić.

Čovek je objavio neki dan tako glupav članak u kome tvrdi da su 3-4 nemačka vojknika poginula u desantu na Drvar.
Dakle, sve samo ne Samardžić.
On je običan šarlatan.

Dopuna: 26 Jul 2010 20:40

IZVEŠTAJ KOMANDE 21. BRDSKOG ARMIJSKOG KORPUSA OD 3. APRILA 1944. KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE O PRIPREMAMA ZA DEJSTVA, U SARADNJI S ČETNICIMA, NA PROSTORU PODGORICA — CETINJE — NIKŠIĆ1

Tel[egram]

R2

K. T. B. 16

POVERLJIVO

K-di 2. OkA

Veza: K-da 2. OkA, Ia, pov. br. 2375/44, od 1. 4. 44.3

Sa procenom situacije u rejonu Podgorica - Cetinje — Nikšić, navedenom u g. n. aktu saglasni smo. K-da korp. namerava, posle sprovođenja operacije »Vindroze«4 od strane V SS brd. korpusa, u dalje dve operacije raspoloživim snagama da očisti od bandi navedeni rejon kao i rejon severno od puta Podgorica — Nikšić.

Put Danilovgrad — Nikšić je već, kao uvod u ovu operaciju čišćenja, operacijom »Dombas«5 uspešno očišćen a bande u neposrednoj blizini, s obe strane puta, primorane na povlačenje.

Put za sada još osiguravaju delimične snage 363. g.[rena-dirskog] p.[uka] jz. od puta Danilovgrad — Podgorica. Pojedinosti o ovoj operaciji javljene su armiji sa konspirativnim nazivom »Nahvinter«.6 Početak verovatno 4—5 dana po završetku »Vindroze«. Za otklanjanje neprijateljskog pritiska iz sev. pravca na Podgoricu i Danilovgrad 181. peš. div. priprema jednu drugu operaciju protiv rejona Nikšić — G. Morakovo (10 ji. Nikšić) — Klopot (8 si. Podgorica) — Podgorica. S tim u vezi biće privučena glavnina 363. g.[renadirskog] p.[uka]. Pojedinosti o tome biće još javljene.7

K-da XXI brd. AK Ia, pov. br. 2340/44

od 3. 4. 44. u 23.30 časova.

R.8

...9

1Snimak telegrama (pisanog na mašini) u AVII, NAV-T-314, r. 663, s. 298.

2Verovatno paraf majora Hana Raša (Han Rasch), načelnika Operativnog odeljenja K-de 21. BAK-a.

3Redakcija ne raspolaže tim dokumentom.

4»Windrose« (»Vetrokaz«). K-da 21. BAK-a prvobitno nije imala nameru da učestvuje u ovoj operaciji, pošto je smatrala da 181. peš. divizija i četnici Ivana Janičića, komandanta Vučedolske četničke brigade, nisu spremni da učestvuju usled iscrpljenosti u dotadašnjim borbama. Međutim, K-da 2. OkA nije se saglasila s prednjim stavom 21. BAK-a, pa je jedan ojačani bataljon 181. peš. divizije, u sadejstvu s delovima 369. legionarske divizije, učestvovao u ovoj operaciji u rejonu Vilusa protiv jedinica 29. NOU divizije. Operacija je počela 6, a završila se 8. aprila 1944. (vidi tom IV, knj. 24, dok. br. 17, 31, 37 i 44; AVII, NAV-T-314, r. 663, s. 258: obaveštenje K-de 21. BAK-a od 30. marta 1944, upućeno K-di 5. SS-BAKa, o nemogućnosti učestvovanja u operaciji »Vindroze«, s. 733: ratni dnevnik K-de 21. BAK-a za 31. mart s podacima o stavu 2. OkA, s. 291: obaveštenje K-de 21. BAK-a od 3. aprila, upućeno K-di 5. SS-BAK-a, o učešću u operaciji s jednim bataljonom, s. 345, 355, 749, 755 i 756: izveštaji K-de 21. BAK-a i podaci u ratnom dnevniku od 6, 7. i 8. aprila o toku operacije).

5To je bila operacija izvedena protiv jedinica Primorske operativne grupe u okviru opšte operacije »Hazenjagd« (vidi dok. br. 39). U operaciji su učestvovale dve borbene grupe: Sevema i Južna, obe jačine oko 4 bataljona Nemaca i četnika (od toga i 1 1/2 bataljon Nemaca i 750 četnika, žandarma i milicije). Počela je 27. a završila se 31. marta (vidi tom III, knj. 7, dok. br. 119, 121—124, 127, 129 i 143; Grupa autora, ORNJ, knj. 2, str. 215; AVII, NAV-T-314, r. 663, s. 221, 238, 248—9, 256—7 i 261—2: izveštaji K-de 21. BAK-a od 26. do 31. marta 1944).

6»Nachwinter« (»Posle zime«). Tu operaciju K-da 2. OkA nije odobrila (AVII, NAV-T-314, r. 663, s. 267—.

7To je akcija »Forfriling« (vidi dok. br. 4.

8Paraf majora Hana Raša.

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_40.htm

Dopuna: 26 Jul 2010 20:46

IZVEŠTAJ KOMANDE GRUPE ARMIJA »E« OD 11. NOVEMBRA 1944. KOMANDANTU JUGOISTOKA O POSTIGNUTOM SPORAZUMU SA ČETNICIMA KOJI SE POVLAČE IZ SRBIJE PREMA FOČI ZA ZAJEDNIČKA DEJSTVA PROTIV JEDINICA NOV I POJ1




Citat:Trifunović1, sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča.5 U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe.
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_171.htm



IZVEŠTAJ OBAVEŠTAJNE GRUPE »KONRAD« OD 11. MAJA 1944. KOMANDI 2. OKLOPNE ARMIJE O PREGOVORIMA SA ČETNIČKIM VOJVODOM MOMČILOM ĐUJIČEM, ODRŽANIM 9. MAJA 1944. KOD KNINA1

Citat:Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije bio je tu skoro lično obavešten, prilikom njegovog boravka u Kninu, da vojvoda Đujić već nekoliko nedelja traži vezu sa merodavnim nemač-kim generalštabnim oficirima, da bi svoju situaciju jedanput temeljito izložio, i drugo, da bi postigao saradnju u znatno većem obimu. Načelnik Obaveštajnog odeljenja armije morao je, s obzirom na političku opasnost jednog takvog susreta, da to izbegne. Sada je, ipak, 9. 5. uveče, došlo do sastanka kome su sa nemačke strane prisustvovali: načelnik Štaba XV AK4, načelnik Obaveštajnog odeljenja XV AK5 i poručnik Konrad6, dok su sa suprotne strane bili prisutni: vojvoda, major Kape-tanović7 kao politički savetnik, kapetan Mijović8 kao general-štabni oficir i neki gospodin Radovan9 kao tumač.

Vojvoda je pre svega izložio istorijski razvoj njegove borbe, njegovu sadašnju situaciju i njegove namere. U odgovoru na ovo, pukovnik Pfaferot, nakon izražavanja zadovoljstva o dosadašnjoj saradnji, insistirao je na razjašnjenju nekih pitanja:

1)Vojvodi je bilo saopšteno da, na osnovu dokumenata zaplenjenih u Srbiji, proizilazi da on stoji u vezi sa D. M., da ga izveštava i da od njega prima naređenja. Doveden u škripac, najzad je rekao: »I ako bi to tako bilo, Vi bi morali jednu takvu vezu samo pozdraviti, jer mi ona, sama po sebi, daje mogućnost da izvršim svoj uticaj kod Draže Mihailovića, da on shvati opasnost saradnje sa Englezima«.

2)Zašto se vojvoda do sada nikada nije stavio u vezu sa nemačkim oficirima. Razlozi koje je vojvoda naveo, i koji su već bili izneti u ovdašnjem dopisu br. 98/44 od 11. 3,10 nisu bili dovoljno ubedljivi.

3)Saopšteno mu je da je sa pravoslavne strane bio planiran napad na jednog nemačkog oficira. Očigledno časno revoltiran, ovo je bilo odbačeno kao nemoguće. Prilikom ovog prekora radilo se o ličnosti poručnika Liperta11, koga je vojvoda, u toku večeri, u dugom činjeničnom izlaganju, ocrtao kao jednu ličnost nepovoljnog karaktera. Pomoću doku-mentovanih podataka, on je izneo optužbu pasivnog podmićivanja. Kada mu je sa nemačke strane bilo ukazano na to da bi takve optužbe protiv nemačkog oficira morale biti dokazane, on je zamolio za istragu o delatnosti poručnika Liperta u vezi s vođom bande Manom Rokvićem12, podvlačeći da bi ovo bilo i u nemačkom interesu.

4)Na prigovor da je on, na osnovi pronađenih dokumenata, tražio preko Draže Mihailovića bomb

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_55.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko vidim previše kontradikcija da bi se išta procenilo, pa se ja ovim neću zamajavati.
Po meni-pola četnika su bili antifašisti (ovi su se morali borit još i protiv komunista, što im je otežavalo situaciju), ostali su radili za naciste( http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3 - Dimitrije Ljotić,Milan Nedić,Kosta Pećanac) + bande patoloških ličnosti koji su spaljivali i krali, a nisu bili pod ničijom kontrolom (mislim da takvih ima u svakom ratu). Partizani su bili dobri u borbi protiv nemaca, a loši prema svakom ko je bio protiv njihove ideologije (uključujući i četnike antifašiste).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dejan84 ::Koliko vidim previše kontradikcija da bi se išta procenilo, pa se ja ovim neću zamajavati.
Po meni-pola četnika su bili antifašisti (ovi su se morali borit još i protiv komunista, što im je otežavalo situaciju), ostali su radili za naciste( http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B3 - Dimitrije Ljotić,Milan Nedić,Kosta Pećanac) + bande patoloških ličnosti koji su spaljivali i krali, a nisu bili pod ničijom kontrolom (mislim da takvih ima u svakom ratu). Partizani su bili dobri u borbi protiv nemaca, a loši prema svakom ko je bio protiv njihove ideologije (uključujući i četnike antifašiste).

Па то је то у суштини односно,то је једино разумно што може у овој збрци да се закључи...