NOVJ i JVUO 1941-1944

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@udbas А не смемо ни зборавити ко су били комунисти пре рата, политичка партија а не војска. Видим помињеш ратове 90их али већ сам једном писао да су ти новопечени "четници" срушили и оно мало ојађеног угледа који су имали прави равногорци.

vathra ::

Задња група се тешко може назвати ослобађањем, јер су се у већини случајеве немци повукли пред совјетима, после чега би четници први ушли у град.

Има и тога али исто тако и овога:

Партизанима су септембра 1941. Ужице без борбе предали Пећанчеви четници (који везе са Чичом немају); Бихаћ и Јајце без борбе су им предали усташе и домобрани; у далматинске градове ушли су без борбе после капитулације Италије, итд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Loznicanin91 ::Четници су током Другог светског рата од Немаца ослободили ова градска насеља:
Наведени попис се може поделити у 3 целине:
- устанак у јесен 1941.
- после капитулације Италије
- пред долазак Црвене Армије
Задња група се тешко може назвати ослобађањем, јер су се у већини случајеве немци повукли пред совјетима, после чега би четници први ушли у град.


Da se samo osvrnem na ovu zadnju grupu oslobadjanja:

33. Oslobođenje Kruševca

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944 godine

Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih

Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.

Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.

(Zb.NOR, Tom 14, knjiga 4, str.; Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik-slučaj Draže Mihailovića (dokumenti Huverovog instituta), Beograd, 1990, str.395-406 (Prema iskazu svedoka Esfolda Kramera; Ravnogorska istorija, str.346)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U nas u vrijema 2. sv. rata četnici nisu bili baš med i mlijeko
Pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941.
Pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941.
Pogrom u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941.
Pokolj u Gatima 1. listopada 1942.
Pokolj u Lovreću 22. srpnja 1943.

Izdvojio bih ova dva

Dne 1. listopada 1942. talijanski su fašisti kamionima doveli četnike iz Omiša u poljičko selo Gata.

Dovedeni četnici su bili pripadnici Đujićeve frakcije među četnicima; vođa im je bio Mane Rokvić.

Brojni seljani su zaklani ili strijeljani, a selo je zapaljeno. Živima su vađene oči, a krv im se nalijevalo u posude. Preživjeli su bačeni u njihove zapaljene domove, tako da su živi izgorili.

Pokolj se ondje nije zaustavio: četnici su nastavili pohod u susjednim selima Čisli, Zvečanjami i Ostrvici.

Nakon tog krvavog pira, bile su nađene čak i oglodane kosti dječjih nogu, a kada su to nadležni tu informaciju priopćili visokim vlastima NDH, u sklopu koje su se nalazila, ovi su odgovorili da neće to objaviti, jer "da nitko na Zapadu u to ne bi povjerovao".

O ovom događaju je bio izlazio i podlistak u "Slobodnoj Dalmaciji" sredinom 1980-ih, nakon što se aktualiziralo dovođenje ratnih zločinaca iz drugog svjetskog rata (nakon suđenja Artukoviću, pokrenulo se i pitanje dovođenja Momčila Đujića na sud, što nikad nije učinjeno).

Pokolj u Lovreću 22. srpnja 1943. je bio pokolj kojeg su počinili pripadnici pripadnici nekoliko stotina Talijana iz divizije "Bergamo", skupa sa stotinjak kninskih četnika popa Đujića, te oko stotinu (pretežito vojvođanskih) Nijemaca, s kojima su bili i vojvođanski Srbi (SS-ova folksdojčerska divizija Princ Eugen).

U tom strašnom pokolju, ubijeno je pedesetak civila (nekoliko iz susjednih sela) i 60 partizana (Mosorski partizanski odred). Od toga, su četnici, fašisti i SS-ovci spalili civile u kući Mate Frankića, i to njih 22. Neki su iskočili iz goreće kuće, pokušavši se spasiti, ali su zločinci opet ih bacali u zapaljenu kuću.

Pokolj su četnici, SS-ovci i talijanski fašisti izveli nad Hrvatima kod Pere Olujića kuće, kod braće Olujić te pred kućom Marinkice Petričevića.

Izvor : Internet (wikipedia)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Loznicanin91 ::Има и тога али исто тако и овога:

Партизанима су септембра 1941. Ужице без борбе предали Пећанчеви четници (који везе са Чичом немају); Бихаћ и Јајце без борбе су им предали усташе и домобрани; у далматинске градове ушли су без борбе после капитулације Италије, итд.
У неким случајевима је посада града морала да га напусти, јер је положај био безизлазан - одсечене комуникације и свуда около противник. И то му спада у некакво заузимање, чак и са бољом тактиком.
Ипак, за ослобађања током рата сам ставио коментар, углавном су била привремена.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gerilac ::33. Oslobođenje Kruševca

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944 godine

Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih

Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.

Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.
О ослобађању Крушевца сам највише читао, и цела прича изгледа чудно...

Идемо редом:
- Совјети заузимају Ниш 14. октобра. Пошто је немачком гарнизону у Крушевцу одсечен пут повлачења ка северу, они се повлаче ка истоку (Чачку ако не грешим). Њихов останак у Крушевцу би значио да би били одсечени, те су морали да се повуку. У тој ситуацији, четници, који су били најближе Крушевцу, први улазе у град - заједно са совјетским официром.

- немачки радио јавља да је Кесеровић пребегао совјетима

- Кесеровић, припадник четничког покрета, који су се током рата раме борили против партизана (комуниста), пар месеци раније раме уз раме са немцима, сачекује совјетског (комунистичког) официра као брата. За антикомунисту, прилично чудно. Тек пошто су совјетима јавили ко су четници, њихов став се мења, те се и четници повлаче према западу.

Укратко, цела прича о наводном ослобађању Крушевца од стране Кесеровића је прилично чудна...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kazivanje Elsforda Kramera americkog porucnika,saveznickog oficira za vezu pri Keserovicevom stabu:

- Kad sam u Kairu i Bariju bio u dodiru sa partizanima, njihova doktrina i izjave bili su bez zamerki. Ako su ove bande stvarno pod Titovom komandom, onda mi je potpuno jasno zašto britanskim i američkim oficirima za vezu nije bilo dozvoljeno da budu u pratnji partizanskih jedinica u nastupanju... Većina partizanskih zarobljenika koje sam video (zarobili su ih četnici - prim. aut.) bili su muslimani iz Crne Gore. Nijedan od njih nije bio u borbi protiv Nemaca, što me navodi da poverujem da se u Srbiji vodi jedino politički rat.

Ove bande koje opisuje Kramer komunisti inače smatraju svojim najboljim trupama: to je bila 2. proleterska divizija.

Dalje u svom izveštaju pretpostavljenima Kramer opisuje situaciju neposredno uoči 14. oktobra 1944, navodeći:

- Učestvovao sam u nekoliko četničkih prepada na naciste. Lično sam video kako nožem ubijaju stražare. Gledao sam takođe likvidiranje dva nemačka vojnika koji su tom prilikom zarobljeni, a koji su bili optuženi za zločine protiv civilnog stanovništva.'

Bili su to pripadnici 7. brdske SS divizije ‘'Princ Eugen'', koja je svoju prvu borbu imala upravo protiv Keserovićevih četnika oktobra 1942. godine. Tom prilikom, u operaciji ‘'Kopaonik'', esesovci su ubili oko 700 civila pod optužbom da pomažu ‘'bandite Draže Mihailovića''.

U zoru 14. oktobra 1944. u Keserovićev štab dolazi komandant Deligradskog korpusa major Vlastimir Vesić, u pratnji jednog sovjetskog oficira. Deligradski korpus je uspostavio vezi sa Sovjetima 10. oktobra pošto je oslobodio Ražanj od Nemaca. Od tada su Vesićevi četnici nastupali kao sovjetska prethodnica. Dogovoreno je da se od Nemaca u Kruševcu zatraži bezuslovna predaja, ali oni su to uskoro odbili. Kramer piše kako je onda sovjetski oficir rekao da će ‘'u roku od jednog sata postaviti topove na položaj''. Kramer ga je upozorio na ‘'stradanje žena i dece'', predloživši da ‘'zauzme varoš sa četničkim gerilcima''. Sovjetski oficir se složio: ‘'U redu, daćemo vam dva sata da svršite posao'', rekao je. Kramer nastavlja: ‘'Tako su četnici napali Nemce, savladali ih, i pukovnik Keserović, ruski major i ja ušli smo u varoš, praćeni ruskim trupama.''

Prema Keserovićevom izveštaju, u napadu na Nemce u Kruševcu 14. oktobra poginulo je 17 četnika, dok su 23 bila ranjena. Među ranjenima bio je i kapetan Boža Božović iz Kruševca, koga su četnici preneli u njegovu kuću. Videvši u kakvom je stanju, komunisti su ga kasnije, kada su osvojili grad, poštedeli. Nikada se nije potpuno oporavio i preminuo je 1956. godine (ima spomenik na gradskom groblju).

Prema Kramerovom izveštaju, četnici su u Kruševcu zarobili oko 1.500 Nemaca i dosta ratnog materijala. Sve zarobljenike predali su Sovjetima. Među zarobljenicima se našao i potpukovnik Fon Ševaleri, koji je, ne znajući šta se dešava, sleteo na kruševački aerodrom.

Deo Nemaca uspeo je da se povuče prema Kraljevu, pod zaštitom tenkovske jedinice koja je prethodne večeri bila poslata iz Kruševca u Stopanju. Nemački tenkisti išli su u pomoć ogromnoj železničkoj kompoziciji, koja je odvlačila opremu iz Kruševca, ali kasno su stigli: četnici su je već bili savladali, uz obostrane velike gubitke.

U međuvremenu, Kruševljani su formirali odbor za proslavu oslobođenja i svečani doček oslobodilaca. Glavnom ulicom, kroz špalir, najpre su išli četnici Deligradskog korpusa, na kamionima, a onda su nastupale sovjetske trupe na zapregama, pa sovjetska pešadija (52. streljačka divizija). Sovjetski oficir je bio ‘'oduševljen dočekom naše vojske i ogromne mase naroda'', navodi Keserović u pomenutom izveštaju. Ovaj sovjetski oficir je rekao Keseroviću i Krameru da će se četnici smatrati regularnom vojskom a partizani razoružati, jer ‘'pripadaju grupi trockista''.

Sa okićenog balkona hotela ‘'Pariz'' građanima su se obratili sovjetski oficir, američki poručnik i pukovnik Dragutin Keserović. ‘'Živeo kralj Petar!'' - uzviknuo je Keserović na kraju svog govora, a sovjetski oficir je to ponovio...

Međutim, uskoro se sve promenilo. Crvenoarmejci su uhapsili poručnika Kramera i smestili ga u istu ćeliju sa Fon Ševalerijem. Kramera su odveli u Sofiju i tek tu ga pustili. Većina četnika rasinsko-topličke grupe korpusa, Deligradskog i Varvarinskog korpusa, zarobljena je i odvedena u logor u Paraćinu. Sa oko 2.500 boraca Keserović se povukao na zapad. Prva grupa partizana ušla je u Kruševac popodne 14. oktobra. Komunisti su odmah počeli da hapse i ubijaju ‘'narodne neprijatelje''. Od pre nekog vremena, svakog oktobra drži se pomen žrtvama komunizma u kruševačkom kraju, a tom prilikom sveštenici čitaju oko 700 imena ubijenih.

Veza:http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/48998/Ko+je+oslobodio+Kru%C5%A1evac.html

Da li je ovo bila taktika DM da se pred sovjetima predstavi kao anti-fasista i da konacno krene protiv okupatora jer nije vazila ona recenica: Treba cekati!
?
Njemacka vojska se povlaci,sovjetska armada je na granici a englezi se nece iskrcati! Mora se naci saveznik pa makar i sovjeti komunisti....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jim Goose ::Izdvojio bih ova dva

Dne 1. listopada 1942. talijanski su fašisti kamionima doveli četnike iz Omiša u poljičko selo Gata.

Dovedeni četnici su bili pripadnici Đujićeve frakcije među četnicima; vođa im je bio Mane Rokvić.

Brojni seljani su zaklani ili strijeljani, a selo je zapaljeno. Živima su vađene oči, a krv im se nalijevalo u posude. Preživjeli su bačeni u njihove zapaljene domove, tako da su živi izgorili.

Pokolj se ondje nije zaustavio: četnici su nastavili pohod u susjednim selima Čisli, Zvečanjami i Ostrvici.

Nakon tog krvavog pira, bile su nađene čak i oglodane kosti dječjih nogu, a kada su to nadležni tu informaciju priopćili visokim vlastima NDH, u sklopu koje su se nalazila, ovi su odgovorili da neće to objaviti, jer "da nitko na Zapadu u to ne bi povjerovao".

O ovom događaju je bio izlazio i podlistak u "Slobodnoj Dalmaciji" sredinom 1980-ih, nakon što se aktualiziralo dovođenje ratnih zločinaca iz drugog svjetskog rata (nakon suđenja Artukoviću, pokrenulo se i pitanje dovođenja Momčila Đujića na sud, što nikad nije učinjeno).

Pokolj u Lovreću 22. srpnja 1943. je bio pokolj kojeg su počinili pripadnici pripadnici nekoliko stotina Talijana iz divizije "Bergamo", skupa sa stotinjak kninskih četnika popa Đujića, te oko stotinu (pretežito vojvođanskih) Nijemaca, s kojima su bili i vojvođanski Srbi (SS-ova folksdojčerska divizija Princ Eugen).

U tom strašnom pokolju, ubijeno je pedesetak civila (nekoliko iz susjednih sela) i 60 partizana (Mosorski partizanski odred). Od toga, su četnici, fašisti i SS-ovci spalili civile u kući Mate Frankića, i to njih 22. Neki su iskočili iz goreće kuće, pokušavši se spasiti, ali su zločinci opet ih bacali u zapaljenu kuću.

Pokolj su četnici, SS-ovci i talijanski fašisti izveli nad Hrvatima kod Pere Olujića kuće, kod braće Olujić te pred kućom Marinkice Petričevića.
Можеш ли поставити изворе за наведене догађаје?
Видим да си их ископирао однекуд (доста се цитирају по нету).
Одакле је податак да је у СС Принц Ојген било и војвођанских срба?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VI sve neka pisma i izvestaje, ali nigde borbi cetnika protiv nemaca od novembra 41 ih i nema.
Imas i pokolj u Vranicu (50km od Beograda) gde su cetnici ubili 68 seljaka. Takodje Sandzak i istocna bosna gde su ubili oko 15000 muslimana.
Novembar 41 cetnici zarobljavaju partizansku bolnicu sa 155 ranjenika na Zlatiboru, predaju ih nemcima koji ih streljaju u Valjevu. Da su ih sami streljali pa da se prica o nekakvom gradjanskom ratu, ali ih oni predaju svojim saveznicima da ih oni streljaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Учесницима дискусије:

Тема је поново откључана.

Да не бисмо поново дошли у овако непријатну ситуацију, замолио бих вас следеће ствари:

- избегавајте дневну политику
- зараћене стране током Другог светског рата ословљавајте њиховим именима (нпр. партизани, или НОВЈ, четници, или ЈВуО). Избегавајте епитете испред њих.
- учеснике догађаја ословљавајте њиховим именима, коришћеним надимцима или функцијама
- немојте да на тврдње саговорника одговарате само са једном контра-реченицом
- за цитате наводите извор
- уколико желите да генерализујете неки појам, добро га поткрепите чињеницама и изворима

Ова дискусија неће да личи на кафанску расправу.
Свако непридржавање биће кажњавано.

Пријатно.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Цитат: (vathra)
(...)Одакле је податак да је у СС Принц Ојген било и војвођанских срба?
(...)

И мене интересује порекло овог податка.