Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
А од Дрине до Трста има доста (чак се и римује), а одатле им је за врат дисала само ЈА.

Како се напредовало од Дрине до Трста говоре датуми и карте. И зато упорно питам за датуме! Када је гдје била линија фронта у Европи. Само на тај начин можемо објективно доносити закључке. И колико је требало ЈА да заузме Оџак? И када се то десило?

• 1Ovo se svidja korisniku: Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::Neka te neka Eutropije, ubacicu i ja tebi u omiljenu temu neku tuznu pricu, da ti se revansiram
Ne razumem. Bio sam savršeno ozbiljan u prethodnom komentaru. Mislim da malo ljudi zna ove podatke. Jeste li ih Vi znali?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::

Sve ovo naravno neće ništa pomoći umrlima u Indiji, SSSR-u (i Kini). Njima naravno nije bio važno koji su razlozi zašto im je sopstena država uskrtila prirodna prava i ostavila ih da umru od gladi rukovodeći se “višim” interesima.
Međutim, nama je bitno stvari nazvati pravim imenom, prikazati ih sve i naravno - objasniti ih kako ne bi dolazilo do njihovog korišćenja zarad efemernih političkih ciljeva.
У свим овим случајевима се ради о злочину. Ако се неко игра оружјем у кафани и неког убије, он одговара за убиство, мада није имао намјеру никока да убије.
Ја нисам раније знао за ово у Индији. Чуо сам за глад у Ирској у претпрошлом вијеку. Има ли она везе са Енглеском управом?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije :: koliko vas je znalo taj podatak o zločinu koji je izvršen u Indiji?
Ја нисам. Више ме занима новија историја, а ту има и бољи пример:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Глад у Индији (Бенгалу) 1943. Сматра се да је настала због шпекулација ценама, и да се могла потпуно избећи (било је довољно залиха хране). Умрло је неколико милиона људи.

----

Погледајмо списак глади које су задесиле Русију/СССР у претходном периоду:
- 1891-92.
- 1921-23.
- 1932-33.
- 1946-47.
А било их је још мањег обима.
Глади су биле редовна појава на тим просторима, све до 50-их година.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa zar nije i kod nas bila glad 49-50? Zna li neko koliko je kod nas pomrlo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2012 22:46

vathra ::Eutropije :: koliko vas je znalo taj podatak o zločinu koji je izvršen u Indiji?
Ја нисам. Више ме занима новија историја, а ту има и бољи пример:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Глад у Индији (Бенгалу) 1943. Сматра се да је настала због шпекулација ценама, и да се могла потпуно избећи (било је довољно залиха хране). Умрло је неколико милиона људи.

Da, naravno, ali hteo sam istaći primer iz devetnaestog veka kako bih pokazao da je glad ustvari istorijska, a ne ideološka kategorija svojstvena određenim pol. sistemima.
Mogao sam navesti i Francusku revoluciju. Recimo, pravi razlog napada na Bastilju je ustvari želja izgladnelih da se domognu zaliha žita. Znači gladi je primarni motiv ustanika, a ne želja za političkim reformama i promenom sistema. Oni su samo posledica i nužnost, nikako svestan cilj. Glad je ta koja pokreće.

Dopuna: 10 Feb 2012 22:52

lav ::Eutropije ::

Sve ovo naravno neće ništa pomoći umrlima u Indiji, SSSR-u (i Kini). Njima naravno nije bio važno koji su razlozi zašto im je sopstena država uskrtila prirodna prava i ostavila ih da umru od gladi rukovodeći se “višim” interesima.
Međutim, nama je bitno stvari nazvati pravim imenom, prikazati ih sve i naravno - objasniti ih kako ne bi dolazilo do njihovog korišćenja zarad efemernih političkih ciljeva.
У свим овим случајевима се ради о злочину. Ако се неко игра оружјем у кафани и неког убије, он одговара за убиство, мада није имао намјеру никока да убије.
Ја нисам раније знао за ово у Индији. Чуо сам за глад у Ирској у претпрошлом вијеку. Има ли она везе са Енглеском управом?
Sve ima veze sa Englezima (pogotovo u tim periodima)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2012 22:53

lav ::Како се напредовало од Дрине до Трста говоре датуми и карте. И зато упорно питам за датуме! Када је гдје била линија фронта у Европи. Само на тај начин можемо објективно доносити закључке. И колико је требало ЈА да заузме Оџак? И када се то десило?
Пошто као уредник морам да читам ову тему, и досадило ми је да постављаш ово питање по стоти пут, замолићу те да објасниш ову твоју теорију са датумима.

Dopuna: 10 Feb 2012 22:56

Eutropije ::Znači gladi je primarni motiv ustanika, a ne želja za političkim reformama i promenom sistema. Oni su samo posledica i nužnost, nikako svestan cilj. Glad je ta koja pokreće.
Омиљено ми је објашњење добитника Нобелове награде за Мир Нормана Бурлауга (иначе агронома), зашто је добио ту награду:
- Гладан човек не ратује.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo još da dodam da sam našao podatak koga nisam mogao tačno da se setim:
Smrtnost u "humanitarnim" logorima za gladne koju je u Indiji organizovala Britanska kolonijalna uprava je bila 94%. Svaka čast na humanitarnom radu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2012 23:16

sevenino ::drugar lav, da nebih sad navodio nase izvore, evo ti dio iz knjige
Erich Schmidt-Richberg: DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN - Die Operationen der Heeresgruppe E von Griechenland bis zu den Alpen, imas je na znaci.net

Naravno mora se citava knjiga procitati da bi se shvatilo kolika je to sila bila. Ali ipak ovdje sam podvukao da su nasuprot 15. korpusu, suprotstavljalo se 9 jugoslovenskih divizija. Na citavom podrucju bile su postavljene 4 regularne jugoslavenske armije protiv nase armijske grupe. Ne samo da su po broju bili jaci od nas, vec su u posljednjem dijelu njihovih akcija i kroz njihovo oruzje i municiju, tenkovsku i vazdusnu podrsku, mogli znacajnu vatrenu snagu od Nijemaca da unesu na ratiste. Zbog tolike premoci, jugosloveni su i imali djelomicno uspjeha protiv Korpusa u istri.





Von einer Würdigung des jugoslawischen Gegners selbst muß
Abstand genommen werden. Hierzu wäre ein Studium der Veröffentlichungen
des jugoslawischen Generalstabs über den Feldzug
des letzten Kriegsjahres nötig. Diese Unterlagen standen nicht
zur Verfügung. Es wird aber daran erinnert, daß im März 1945
allein gegenüber dem XV. Geb.A.K. in der Lika neun jugoslawische
Divisionen festgestellt waren. Im ganzen waren vier regul
ä r e jugoslawische Armeen gegen die Heeresgruppe eingesetzt.
Diese waren nicht nur an Zahl weit überlegen, sie konnten im
letzten Teil des Feldzugs auch durch ihre Bewaffnung und Munitionsausstattung,
Panzer- und Luftwaffenunterstützung eine erheblich
stärkere Kampfkraft als die deutsche Seite ins F e l d führen.
Die Jugoslawen kamen dank dieser starken Überlegenheit
noch in letzter Stunde zu dem Teilerfolg gegen das L X X X X V I I .
Korps in Istrien. Im übrigen ist der deutsche Rückzug aus dem
Südosten und der Ausgang dieses Feldzugs eine Folge der schon
längst an anderer Stelle gefallenen Entscheidung des zweiten
Weltkrieges.
Damit erhebt sich die Frage nach dem Sinn und der Berechtigung
dieses eben geschilderten Kriegsausschnittes. Die Antwort
auf diese Frage wurde in den Verhandlungen gegeben, die über
die Grenzregelung im Südosten zwischen den Alliierten geführt
wurden. Es ist hiernach festzustellen: wenn irgendwo der Kampf
bis zuletzt in diesem zweiten Weltkrieg einen Sinn gehabt hat,
dann im Bereich der Heeresgruppe Südost. Wäre es den jugoslawisch-
kommunistischen Kräften gelungen, auch nur mit den
158
Anfängen ihrer Armeen auf südösterreichisches Gebiet vorzudringen,
so wären audi wesentliche Teile Steiermarks und Kärntens
verlorengegangen. Die Westmächte hätten sich unter diesen
Umständen den schon nach dem ersten Weltkrieg erhobenen
Forderungen auf Abtretung dieser gemischt besiedelten Gebiete
an Jugoslawien, die von den Russen schärfstens unterstützt wurden,
nidit mit E r f o l g widersetzen können. So mußte die slawischkommunistische
Expansion in diesem Südostteil Europas vor den
Grenzen Österreichs und vor Triest Halt machen. Das Opfer, das
hierfür deutsdierseits nodi nach Kriegsende gebracht werden
mußte, waren über 50 000 deutsche Soldaten, die in jugoslawischer
Gefangenschaft ihr Leben verloren haben. Mit diesen seinen
Soldaten gab sein Leben auch der Oberbefehlshaber der Heeresgruppe
E und letzter Oberbefehlshaber Südost, Generaloberst
Lohr. Seine Aufgabe war erfüllt.


Ima na znaci.net jos jedna iz tog perioda knjiga Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45

i u njoj ima dosta podataka i brojeva, pa ko zna da li su tacni.



Die I. und III. Armee durchbrachen die deutsche Front in Syrmien und
drangen in raschen Märschen die Drau aufwärts vor den Deutschen in Kärnten
ein, während die IV. Armee die Front in der Lika durchstieß, zum Isonzo vordrang,
Triest befreite und sich in der Gegend von Klagenfurt mit der III. Armee
vereinigte. Auf diese Weise wurde eine große Zange um die deutsche Balkanarmee
gebildet, die mit ihrem Kommandanten Feldmarschall Lohr zur Ubergabe
gezwungen wurde. In diesen Schlußoperationen wurden 140 000 Gegner vernichtet,
240000 mit Marschall Lohr gefangengenommen sowie 2950 Geschütze,
180 000 Gewehre, 31 000 automatische Feuerwaffen, 9500 Lastautos, 480 Panzer
und 140 Flugzeuge erbeutet, was am beredtesten den Umfang dieser Operation
und die Kraft der jugoslavischen Armee, die zu dieser Zeit bereits 800 000
Mann275 zählte, bezeugt.. ,"276

Lave imas ovdje brojke koje si trazio.

Vojska od 240000 ljudi, koja ima 2950 topova, 80 tenkova i 140 aviona i preda se nekoj tamo partizanskoj grupici, mora da je ili bila pijana ili imala stomacne tegobe.

Dopuna: 10 Feb 2012 23:17

Eutropije ::Samo još da dodam da sam našao podatak koga nisam mogao tačno da se setim:
Smrtnost u "humanitarnim" logorima za gladne koju je u Indiji organizovala Britanska kolonijalna uprava je bila 94%. Svaka čast na humanitarnom radu.
uzas

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije

Slazem se sa tvojim komentarom u vezi Indije i zlocina koji je tamo izvrsen ali se i ti moras sloziti sa sledecim

1.Engleska je dosla u Indiju kao kolonizator ili bolje receno kao okupator.Od okupatora ne moze se nista drugo ocekivati osim terora, otimacine, odnosenja nacionalnog blaga, sirovina i naravno hrane. Jednog Engleskog trgovca nije interesovalo sta se dogadja 15000 km dalje od Londona. Njemu je vazno da radi Big Ben da nasteluje svoj sat... Da li ce umreti milion ili 50 miliona nevazno je.
Ali nesto slicno uraditi svom narodu zasluzuje jacu osudu

2.Desavanja u Indiji su iz 19 a u SSSR u 20 veku a u Jugoslaviji prinudni otkup je bio polovinom 20 veka. Ako se videlo u jednoj zemlji sta su donele neke reforme zasto se to insistiralo i kod nas, samo po sebi i to je neka vrsta zlocina