Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Feb 2012 0:09

Lijep pazarni (pijačni) dan...

sajkaca ::
To sto su crnogorci sami sebi pravili bioskop, danas vole da nalepe kralju. Ista je stvar sa Podgorickom skupstinom na kojoj su opet sami crnogorci proterali Petrovice, oduzeli im imovinu, pa to skupstina SHS nije priznala 1927. i isplatila Petrovice 42 000 miliona dinara.
borop65 ::
Odakle ti ova cifra?.
sajkaca ::
...ovaj podatak se nalazi u arhivu Jugoslavije, dostupan je svima koji zele da ga vide, kao i potpisi izjava tada zivih petrovica. zao mi je sto se istina ne poklapa sa vasim nacrtanim mitovima...

Posle dvomesečne debate, 31. marta 1927. godine, Narodna skupština Kraljevine SHS usvojila je finansijski zakon i celokupan državni budžet za 1927–1928. godinu. Prilikom glasanja za Finansijski zakon prihvaćen je i amandman čl. 180v. o odšteti članovima bivše crnogorske dinastije, u kojem između ostalog piše sledeće: „Ovlašćuje se ujedno Ministarstvo Finansija, da na osnovu prethodnog sporazuma sa članovima bivše dinastije Petrović-Njegoš, a po odobrenju Ministarskog Saveta može isplatiti istim, t.j. bivšem prestolonasledniku Danilu i deci bivšeg kneza Mirka, bivšem knezu Petru i bivšim knjeginjama Kseniji i Veri, delom u gotovu, a delom u obrocima u doživotnoj renti ukupno svima 42 miliona dinara.
Pa, cifra je:
a) 42 hiljade miliona ili
b) 42 miliona
Hoćemo li se cjenkat'?

sajkaca ::
Velika narodna skupština u Crnoj Gori na svojoj sednici u Podgorici 16. novembra 1918. godine...
1. "Velika narodna Skupština srpskog naroda u Crnoj Gori"
2. 26. (13. po starom kalendaru) novembra 1918. godine
sajkaca ::
...Ne treba zaboraviti da je 28. novembra 1920. godine u Crnoj Gori održan konsult naroda (referendum), uz saglasnost kralja Nikole i Vlade Kraljevine CG u egzilu i pod kontrolom međunarodnih sila. Na njemu se narod opredelio da Crna Gora bude deo kraljevine SHS, tj potvrdio političku odluku Velike narodne skupštine, tzv. Podgoričke skupštine...
Ne treba izmišljati događaje, niti im d(od)avati važnost koju nijesu imali. Nikakvog "konsulta naroda" ili "referenduma" nije bilo u CG do 1992. godine. Tog dana (28. novembra 1920.) su održani izbori za Ustavotvornu Skupštinu KSHS.

Dopuna: 14 Feb 2012 0:20

Khaless ::za:
borop65

Govorili smo o "hrvatskoj prvoslavnoj crkvi" čije sveštenstvo je odlikama "komunista" proglašeno za anti-srpsko i sama "crkva" proglašena naprijateljskim elementom sračunatim na deobu i uništenje Srpskog naroda.
Uporedio si stvaranje nikadpostojeće HPC sa obnavljanjem nasilno ukinute postojeće i autokefalne CPC...

Dopuna: 14 Feb 2012 0:56

victoria ::
Evo kako je izgledao epilog.Vođa pobune je čak primljen u KJV.
Citat:Власт се понашала изузетно благонаклоно према губитницима у овом сукобу, што је изазвало врло велике протесте код бјелаша. Никоме није суђено за командну одговорност и свима који су се предали и признали државу су, чак на противљење шире јавности, дати високи положаји - један од зеленашких командира Крсто Поповић је прихваћен у војску, а Јован Пламенац, главни организатор побуне, је прихваћен у радикалну странку и власти, на опште протесте. Краљ Александар Карађорђевић је указом ставио изван снаге највећу казну, смртну, па нико није био осуђен на смрт, без икаквих обзира на злочин. Велики Жупан Зетске области Милован Џаковић је оснивао општинске одборе за народно опраштање, којим су се окупљали оштећени и молили да не подносе кривичне пријаве против потенцијалних зеленашких злочинаца, и популисала идеја опште амнестије. Све ове мјере су биле усмјерене ка остваривању народног помирења у Црној Гори.
Укупно је осуђено између 200 и 300 Зеленаша, а робију су издржавали у затвору у Зеници, скоро сви директни борци. Осуђени су углавном на казне од 4 до 20 година затвора, с тим што је један број добио и доживотну робију у лаким ланцима. Приликом суђења се посебно узимала тачка 59, по којој је свака казна морала бити умањивана јер је сматрано да су извршиоци кривична дјела учинили под притиском команде, односно слушањем наређења. Посљедњи судски процес против зеленашких оптуженика је одржан на Цетињу 25. новембра 1924. године, када је од 23 оптужених 5 осуђено на доживотну робију у лаким ланцима, а остали на 4-20 година затворске казне, а када су интересантно током изрицања пресуде и спомињања краља Александра сви оптужени узвикнули "Живијо краљ!" у његову част на иницијативу Радојице Никчевића, који је сам добио доживотну. Осуђеници на доживотну робију и најдужу затворску казну су углавном пуштани раније масовним дијељењем помиловања од стране краља Александра I, укључујући поменутог Р. Никчевића послије неколико година, као и једног од знаменитијих Зеленаша, Новицу Радовића, осуђеника на 20 година који је помилован послије 9. Нико од Бјелаша није био осуђен нити окривљен, па ни осумњичен за злочине
wikipedia
Boro,krivce za bacanje u jame ne moraš da tražiš daleko.Nije toga bilo ni izbliza toliko koliko sada Milovi "istoričari" pričaju.Kralj Nikola je debelo "zadužio" mnoge porodice u Crnoj Gori za svoje dugotrajne vladavine pa je neko dočekao vreme i priliku za revanš.
U ovo (boldovano) se uklapa i 201 i 299. Pomalo liči na licitaciju...
Koliki je broj neosuđenih a bačenih u jame? Inteniranih, raseljenih? A krivi su jer nijesu htjeli da pogaze zakletvu datu Kralju (Nikoli I) i Državi (Crnoj Gori).
Što se tiče krivaca: izvršioca, nalogodavaca, podstrekača, onih koji nijesu spriječili, oni koji nijesu kaznili... svi su oni odavno pod zemljom.
Smetaju mi ovi današnji krivci: "istoričari" bilo koje provijencije, oni koji negiraju te zločine, koji umanjuju broj nastradalih, oni koji preuveličavaju broj...

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, Eutropije, Leonardo, cetka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Roby :: Evo i jednog potresnog filma o Staljinovoj praski izgladnjivanja stanovništva. Ko ima snage neka pogleda...

U onom isječku što je Roby postovao radi se o naravno o gladi u Ukrajini ’32-’33, koja je odavno, još od strane Gebels-Herstove ujedinjene propagandne mašinerije proglašena namjerno izazvanom.

Sve do 80-tih godina takvo tumačenje se sporadično pojavljivalo na Zapadu (obično kada bi dolazilo do smjene sovjetskih genseka). Prvi put je to bilo ’53. kada je Zapad preplavila literatura na tu temu napisna od strane tamošnje ukrajinske emigracije, da bi svoj hladnoratovski apogej ova problematika doživjela kroz famozni izvještaj Mejsove senatske komisije.

Izvještaj je naravno potvrdio priču o vještački izazvanoj gladi, međutim nakon publikacije izvještaja (Investigation of the Ukrainian Famine 1932-1933. Report to Congress. Washington D. C.: Comission on the Ukrainean Famine, 1988) opšti utisak bio da za takvu ocjenu komisija nije izložila ubjedljive dokaze i da je njezin zaključak poslijedica pritiska kako politike, tako i 6 članova komisije (od 15) koji su bili pripadnici ukrajinske dijaspore.

Taj ukrajinski dio komisije delegiran je od strane Ukrajinskog kongresnog američkog komiteta (i sam Mejs je od njih predložen za predsjednika Komisije), a interesantno je da je tada u UKAK-u visoku poziciju zauzimala gospođica Ekaterina Čumačenko, koja će ’85. preći da radi u odjel za odnose sa javnošću Bijele Kuće, a nakon tog posla, sa svojim novim suprugom Viktorom i novim prezimenom Juščenko, preseliće se u nezavisnu Ukrajinu i tamo dočekati da postane prva dama te države.

Mejs se izvjesno vrijeme nakon objavljivanja izvještaja na sve stane žalio kako su mu zbog njegovog rada u Komisiji vrata svih akademskih institucija u SAD bila zatvorena, te je ubrzo prešao da živi u Ukrajinu, gdje su ga dostojno dočekali.
Za Mejsa inače se prvi put čulo 1982. kada je na međunarodnoj konferenciji o holokaustu u Tel-Avivu, izložio tezu o gladi u Ukrajini kao genocidu – to je bilo prvi put da je neko od zapadnih istoričara taj događaj tako okarakterisao.

SSSR je naravno osporio valjanost izvještaja senatske komisije i oformio svoju, koja je došla do svojih zaključaka u izvještaju, koji se naravno fundamentalno razlikovao od izvještaja Mejsove komisije.

Vjerovatno bi na tome i sve stalo da nije došla perestrojka ... i sa njom i ’88. godina, u kojoj je pisac Musijenko prvi put do tada upotrebio termin golodomor, a onda nakon toga Ukrajina će postati nezavisna i stvar će krenuti u pravcu koji je u propagandnom smislu kulminirao sa filmom Soviet story.

Nije mi namjera da sada analiziram cijeli film, dio koji je na forumu prezentovan može poslužiti kao solidan obrazac.

Odlomak počinje sa prikazima streljanja i leševa.
Teško je utvrditi odakle su svi ti snimci, vjerovatno ih ima i iz Rusije (WWI i građanski rat), a i kasnije iz SSSR-a. Autora, koji je ujedno i režiser to očito ne zanima, jer nigdje decidno ne navodi porijeklo ni fotografija, a ni snimaka.
No našlo se ljudi koji su se pozabavili i time, ali mislim da se na tome ne trebamo (za sada) zadržavati, jer je to ipak samo uvod u glavnu temu odlomka.
Ono što iz uvoda ipak moramo da „dotaknemo“ je onaj prelaz sa kojim se od nekakve idilične slike komunizma skače na njegovu mračnu stranu.

Odjednom je u kadru vidimo Lenjina, koji po kazivanju naratora vjeruje u nekakav „klasni rat“.

Nigdje u marksizmu, a vala ni u lenjinizmu, nema tog pojma.
Postoji „klasni sukob“, klasni konflikt“, „klasna borba“ i to kao jedan od osnovnih pojmova Marksovog učenja. Marks ga prvenstveno koristi kao izraz za interakciju u kojoj se nalaze suprostavljeni interesi pojedinih klasa u određenom društvu, radi se o relaciji čiji je objektivni rezultat dovođenje proizvodnih odnosa u sklad sa nivoom razvoja stalno mjenjajućih proizvodnih snaga u društvu.

Marks taj pojam nije izmislio, on se susreće i prije, npr. kod Fransoa Gizoa u njegovim javnim nastupima i pisanim djelima, a njega je takođe koristio i Tijeri, zatim Minje itd.
Ono što je novina je to da je kod Marksa u tom pojmu, za razliku od prethodnika, akcentirana njegova ekonomska uslovljenost.

Narator dalje nastavlja da je Lenjin takođe vjerovao da će se harmonija u društvu stvoriti preko uništenja određenih njegovih slojeva. Bilo bi divno kada bi autor scenarija naveo gdje je to Lenjin pismeno ili javno izrazio svoju „vjeru“ u „ uništenje određenih slojeva društva“ .., kažem bilo bi lijepo, no ne i moguće, jer tako nešto ne postoji.

Nakon toga ide odmah dokument u kojem se vjerovatno govori o Lenjinovoj naredbi o vješanju 100 kulaka, a u komentaru se dalje pominje uzimanje taoca i slanje ljudi u gulage.
Riječ je naravno o tzv. crvenom teroru. Crveni teror je fakt, on je postojao i to je nešto što samo lud čovjek može osporavati.

No takođe i samo lud čovjek može osporavati i da su boljševici u početku pokušali izbjeći da se koriste terorom i da su u tome izdržali više od pola godine.
Na II Sveruskom kongresu Sovjeta ukinuta je bila čak i smrtna kazna.
Boljševici nisu npr. reagovali ni na tako nešto kao što je streljanje 300 vojnika 56. rezervnog puka 28. X ’17. u Moskvi, kojima su junkeri obećali ako se predaju da će biti pošteđeni.
I ne samo da nisu reagovali, nego sledeći dan kada je u Petrogradu ugušen ustanak protiv nove vlasti, svi učesnici pobune su u znak dobre volje pušteni.
http://scepsis.ru/library/id_423.html

To ne znači da crvenog terora ni tada nije bilo, njegovo jačanje naročito je vidljivo ljetom ’18, ali i tada on nije prisutan na cijeloj teritoriji koju kontrolišu boljševici. Do preokreta doći će prvo 19.VIII ’18. Kada će kolegij Petrogradskog ČK-a ukinuti zabranu Urickog, glave gubernijskog ČK-a na kažnavanje streljanjem i istog dana donijeti odluku o izvršenju smrtne kazne nad 21 zatvorenikom (među njima je bilo 9 kriminalaca od kojih su četvorica bili čekisti).
Зубов В. П, Страдные годы России. Воспоминания о революции 1917—1952гг. Мюнхен, 1968.

Drugi ključni momenat i ujedno konačni, biti će zvanična odluka u uvođenju crvenog terora od 5.IX ’18. Ona je bila direktna posljedica ubistva pomenutog Urickog i neuspjelog atentata na Lenjina.
Da se razumijemo i bez ova dva događaj do terora je moralo kad-tad doći, revolucija jednostavno bez toga ne može. Nemoguće je očekivati da promjene, koje je ona donosi mogu proći bez reakcije i reakcije na tu reakciju.

A kada sam već pomenuo reakciju (i to onu prvu) onda bi bilo nepošteno da ne konstatujemo da je postojao i bijeli teror, ali on na žalost ne spada u temu.

Tako da idemo dalje, ono gore naznačeno pominjanje gulaga je opet totalno neadekvatno, al’ je zato efektno (ko to još nije čuo za gulage), međutim stvar je u tome da gulazi u to vrijeme još nisu postojali.
Postojali su logori (možemo ih nazvati i koncentracionima), no i tu su bijeli oni koji su imali tu „čast“ da prvi osnuju jedan takav logor (i to uz pomoć Britanaca). Radi se o logoru Mudjug, na istoimenom ostrvu u tzv. Sjevernim oblastima.
А. Литвин. Красный и белый террор 1918—1922. — М.: Эксмо, 2004.

Tačno je i da je postojala praksa uzimanja talaca, ali nju je obilato koristila i jedna i druga strana.
Evo npr. smo jedan dio iz naredbe od 27. III ’19. gubernatora Jenisejske i Irkutske oblasti generala S.N. Rozanova (specijalnog opunomočenika admirala Kolčaka u Krasnojarsku):

„Načelnicima vojnih odreda djelujućih u pobunjenom rejonu:

(...)

6. Iz redova stanovništva uzeti taoce, u slučaju akcija usmjerenih protiv vojske od strane njihovih sugrađana, taoce streljati bez milosti.“
Болдырев В.Г. Директория, Колчак, интервенты: Воспоминания. Новониколаевск, 1925.

Sledeća stvar koja bode oči je ujedno i najveća laž u ovom odlomku iz filma Soviet story (ono gore analizirano može se staviti pod neobjektivni jednostrani pristup problemu).
Konkretno radi se o onim momentima kada narator govori o Staljinovom pismu Kaganoviču (i kao prvo to pismo nije od 11. IX, nego od 11. VIII).
Tačno je da u pismu postoji rečenica
„Ako sada ne počnemo raditi na popravljanju situacije na Ukrajini, može se desiti da Ukrajinu izgubimo.“
Staljin će u pismu frazu o gubljenju Ukrajine još jednom na kraju pisma ponoviti.

Pismo se može naći na dosta mjesta na netu http://stalinism.ru/Tom-XVII/Dokumentyi-1932-g.-okonchanie.html
tako da nema svrhe da ga je prepričavam u detalje.
Uglavnom, dalje u pismu (u vezi Ukrajine) govori se o smjenjivanju tamošnjih partijskih kadrova, a sve u cilju da se Ukrajina pretvori u najkraćem mogućem roku u pravu tvrđavu SSSR-a i u stvarno oglednu republiku. Za taj posao, naglašava Staljin, ne treba žaliti novac.
„(...)
г) поставить себе целью превратить Украину в кратчайший срок в настоящую крепость СССР, в действительно образцовую республику. Денег на это не жалеть.
(...)“

Samo po sebi izvlačenje jedne rečenice iz cijelog pisma nije „zločin“ s profesionalne tačke gledišta, ali zato i te kako jeste ono što je uslijedilo nakon toga. A uslijedilo je to da nas je narator obavjestio kako je nakon tog pisma došlo do nekoliko sastanaka Staljina sa njegovim najbližim saradnicima i kako je nakon tih susreta napravljen užasan plan.

Poslije toga se na ekranu pojavljuje nekoliko slika i kolaža a zatim i velik naslov Uništavanje Ukrajinaca 1932/33.

Taj užasan plan bio je izvršiti nad Ukrajincima genocid glađu ili kako to Roby kaže „uništavanje glađu“.

Na dokumentacionom nivou ne postoji ni jedan papir, ma ni jedna čak na margini rukom napisana naznaka, od bilo koga iz tadašnjeg najvišeg rukovovodstva SSSR-a, a koja bi upućivala na takav zaključak.
U posljednjih 20-tak godina od stane raznih istraživača, sa raznih svjetskih i ruskih univerziteta izučen je kolosalni broj dokumenata povezanih sa agrarnom politikom sovjetskog rukovodstva.
Ni u jednom nije pronađeno apsolutno ništa što bi potvrđivalo tezu o genocidu glađu, s toga je tumačenje fenomena gladi u SSSR-u 1932/33. kao golodomora ni na čemu fundirana proizvoljna konstrukcija.
- Кондрашин В. В. Голод 1932—1933 годов. Трагедия российской деревни. — М., 2008.
- Davies, R. W, M. B. Tauger and S. G. Wheatcroft: Stalin, Grain stocks and the famine of 1932-33, Slavic review Vol. 54, No. 3, 1995.

Osim toga evo i detalja iz dokumenata koji su objavljeni u ukrajinskom zborniku o tzv. golodomoru gdje se iz pomenute kasnije prepiske Staljina sa Kaganovičem vidi da Staljin kaže kako će predložiti da se plan otkupa žita Ukrajini smanji za 35- 40 mil. puda (1 pud – 16,3 kg).
Politbiro CK je prihvatio opciju od 40 miliona puda.

U oktobru ’32. Politbiro CK po drugi put smanjuje plan za Ukrajinu, ovaj put za 70 miliona puda i to nije bilo sve - plan otkupa za Ukrajinu je doživio još jedno smanjenje odlukom Politbiroa, tako da je ukupno umanjenje sada iznosilo 138 miliona puda (što je skoro trećina prvobitnog plana).
- РГАСПИ. Ф. 81. Оп. 3. Д. 99. Л. 146–151; Сталин и Каганович: Переписка, 1931–1936 гг. М., 2001.
- Голодомор 1932–1933 рокiв в Украïнi: Документи i матерiали. Киïв, 2007. С. 286.
- РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 162. Д. 13. Л. 76; Сталин и Каганович: Переписка, 1931–1936 гг. М., 2001.
- Голодомор 1932–1933 рокiв в Украïнi: Документи i матерiали. Киïв, 2007. С. 290–291.
- РГАСПИ. Ф. 558. Оп. 11. Д. 79. Л. 37; Сталин и Каганович: Переписка, 1931–1936 гг. М.,2001.
- Голодомор 1932–1933 рокiв в Украïнi: Документи i матерiали. Киïв, 2007. С. 291.
- РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 162. Д. 13. Л. 137; Сталин и Каганович: Переписка, 1931–1936 гг. М.,2001.
- Голодомор 1932– 933 рокiв в Украïнi: Документи i матерiали. Киïв, 2007. С. 355.
- Голодомор 1932–1933 рокiв в Украïнi: Документи i матерiали. Киïв, 2007. С. 642.
- [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Naravno to nije kraj izmišljanja i falsifikovanja, poslije niza potresnih slika (na koje ću se osvrnuti na kraju) slijedi da je genocid uporedo rađen sa pljačkom ukrajinskog pšenice i na ekranu se pojavljuje tablica koja pokazuje izvoz pšenice iz Ukrajine:



Podaci dani na tablici su totalna laž.
Kao prvo – sa realnim podacima (koji su danas opštepoznati, a ni u ono vrijeme nije ih bilo teško saznati) podudaraju se godine ’29, ’30, ’33. i ’34.
Za godinu ’31. izvoz je umanjen za 1,8 miliona q (metričkih centi ili centnera /100kg/), ali je zato u ’32. zavišen za 2,5 puta, sa 18 miliona q na 51,8 miliona q.

A kao drugo, ti brojevi su totalna laž, zato što se oni ne odnose samo na Ukrajinu, nego na cijeli SSSR.
- Кондрашин В. В. Голод 1932—1933 годов. Трагедия российской деревни. — М., 2008.
- Davies, R. W, M. B. Tauger and S. G. Wheatcroft: Stalin, Grain stocks and the famine of 1932-33, Slavic review Vol. 54, No. 3, 1995.
- Гинзбург И.С. Внешняя торговля СССР. М., 1937.
- Кузнецов П. Голод на Украине 1932–1933-х годов как итог колхозного строительства и раскрестьянивания украинской деревни

Cilj te nemušte falsifikacije bio je kao prvo dati potvrdu onome o pljački ukrajinske pšenice, a kao drugo pokazati odsustvo kod najvišeg rukovodstva SSSR-a bilo kakve empatije.

Posljednja neistina u nama prezentovanom odlomku filma Soviet story je broj žrtava ukrajinske gladi, kojih je po autoru 7 miliona.
U suštini može se reći da je ova procjena čak i u neku ruku „skromna“, pošto se u literaturi zna naći i podatak od 10 miliona.

Procjene ukrajinskog ZAGS-a iz tog perioda govore 1.489.000 mrtvih, s obzirom da određen broj smrti mogao proći neregistrovan opravdano je govoriti o 1,5-2 miliona mrtvih.
Шубин А.В. 10 мифов советской страны. М., 2007.

Međutim opravdana sumnja da su podaci ZAGS-a iz tih godina nepotpuni je s razlogom navela istraživaće ovog problema da do realnih brojeva dođu drugim metodama.
U dva kapitalna demografska djela Istorija stanovništva SSSR-a 1920-1959. i Demografska istorija Rusije 1927-1959. autori Andrejev, Darski i Harkovoj došli su do zaključka da je na Ukrajini ’32-’33. od gladi stradalo 4,3 miliona ljudi (a u cijelom SSSR-u 7 miliona).

Svoju procjenu dao je i već gore pominjani čuveni australijski istoričar Stiven Vitkroft. Po njemu radi se o 3-3,5 miliona žrtava u Ukrajini, ali u periodu ’31-’32. Cifra koju je dao za cijeli SSSR u tom istom vremenskom intervalu je 6,5-7 miliona ljudi.
Уиткрофт С. О демографических свидетельствах трагедии советской деревни в1931—1933 гг. // Трагедия советской деревни: коллективизация и раскулачивание. М.,2001. Т. 3.

Četvrta i posljednja procjena koju ću izložiti dolazi od jednog od najvećih apologeta tzv. golodomora i direktora Instituta istorije Ukrajine NANU – Stanislava Kuljčickog.
Kuljčicki je opet u svojoj analizi došao do zaključka da je broj direktnih i indirektnih gubitaka za ’32-’33. sa tzv. demografskim ehom u 1934. godini iznosi 4.649.000. Na direktne žrtve gladi od tog broja otpada otprilike 3-3,5 miliona ljudi.
Станислав Кульчицкий, Сколько нас погибло от Голодомора 1933 года?
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Posljednje što je zaslužilo da se obradi je fotografski materijal.
Još u ’35. New York Times je pisao da se u njemačkoj i austrijskoj štampi u svrhu “golodomorne” antiboljševičke propaganda koriste fotografije iz 1921/22, snimljene u vrijeme gladi na Povoložju.
New York Times, 10.02.1935.

I nije to rađeno samo tada nego se tom metodom služe i sada, a dokaz je upravo ovaj odlomak.

Nakon krvavog građanskog rata na teritorijama oko rijeke Volge došlo je do pojave užasne gladi. Istoričari se slažu da njezini uzroci leže u pustošenju seoske privrede u toku WWI i sukoba u građanskom ratu, kao i rijetko, u toj mjeri zabilježenom strahovitom sušom.

Za spasavanje gladnih stvoren je komitet pod nazivom Pomoć Nansena, riječ je o norveškom filantropu i laureatu Nobelove nagrade za mir 1922. Fritofu Nansenu. Njegova organizacija je u cilju efikasnijeg skupljanja pomoći za postradale napravila veliki broj fotografija, koje su onda distribuirane kao plakati, leci i drugi agitacioni materijal.
Tim materijalom koristile su se i druge organizacije, koje su u svojoj režiji skupljali pomoć, kao što je jedna komisija pod patronatom Vatikana ili npr. ARA (American Relief Administration) .., tako da su fotografije, u pravom smislu riječi, bile prisutne po cijelom svijetu.

E upravo njih će kasnije (a i sada) koristiti i promotori tzv. golodomora.








Sve njih (i dosta toga još) možete vidjeti ovde:

http://nabo.nb.no/trip?_b=NANSEN_ENG&_s=E&_n=0&_q=10&_l=www_eng_l&sted=%27Russia,+Buguruslan%27
http://nabo.nb.no/trip?_b=NANSEN_ENG&_s=E&_n=0&_q=10&_l=www_eng_l&sted=%27Russia,+Saratov%27
http://nabo.nb.no/trip?_b=NANSEN_ENG&_s=E&_n=0&_q=10&_l=www_eng_l&sted=%27Russia,+Toljatti%27



E ova gore fotografija npr. nije od Nansena, nego je iz naci knjige Human Life in Russia, napisao ju je 1935. dr Evald Amende i radi se o fotografiji u kojoj ruski vojnici kupe leševe A-U vojnika.
Intersantan podatak je to da je predgovor za reprint izdanje na engleskom jeziku iz 1984.napisao
niko drugi nego Mejs - budući predsjednik Senatske komisije.

Najbolje analize lažnih fotografija, izmišljenih reportaža, filmskih falsifikacija, metoda njihovog stvaranja, učesnika itd. mogu se naći u:
Tottle D. Fraud, Famine and Fascism: The Ukrainian Genocide Myth from Hitler to Harvard. – Toronto: Progress Books, 1987.
kao i u:
Латвия под игом нацизма: Сборник архивных документов. М., 2006.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

odlicno objekt, znaci Draza je digao ustanak, Kosta nije htio, onda Draza poslije par mjeseci naredio obustavu ustanka i napao druge ustanike. Pecanac bio kakav je i bio. Draza uzeo Kostinu taktiku i potom ga ubio zato sto je surovao sa Nijemcima!!!!!! Istovremeno Drazini komandanti legalizovani i kod Nedica, i kod Pavelica i kod Italijana i kod Nijemaca,(ne znam da li je poneki bio legalizovan i kod balista, ali nista nije nemoguce) a on istovremeno veliki antifasisticki borac i ministar kraljev, zajedno sa britanskim saveznicima pravi spiskove za mobilizaciju kad dodje odlucni dan. Od koga su naoruzani cetnici ( i njegovi i kostini) dobijali municiju? Protiv koga su se sa tom municijom borili?
Uzmi sad ove zaludjene cetnike po Bosni? Do kad je rat trajao na toj Manjaci? Rat je vec bio zavrsen a oni i dalje cetuju i cekaju kad ce poceti rat izmedju zapada i istoka. Opet demagogija kao i ona o iskrcavanju. Pa komunisti jesu demagozi, ali taj cetnicki pokret ni sam ne znam kako bih nazvao. Pa nisu samo cetnici citali "jazavac pred sudom", znali su i drugi za to, i samim tim znali da imaju posla sa "mudrim" seljacima. Sa tim da se pod "mudrost" podrazumjeva onaj poznati ulizicki stav,kad snuzdeno drzi skupljene ruke, uvija se ko zmija, istovremeno ti laze u oci, smijulji se i ceka priliku da ti zaskoci na grbacu. Takva je bila citava cetnicka politika, ako se moze nazvati politika.

Bravo za Gutica, i reci mi da li i on spada u zrtve komunista? Tek sad se vidi kakvi su ti partizani bili bezobraznici. Covjek lijepo pobjegao a oni ga vratili i KOK. Takve zlocine mogu samo komunisti napraviti. Ovi novocetnici bi trebali pod hitno pronaci njegov grob posto je i on covjek i zasluzuje da ima jedan (ma ja bih mu dao bar sto) i lijep spomenik da mu dignu kao zrtvi komunizma. Samo ne znam gdje da mu stave taj spomenik posto je covjek bio "vrijedan" po citavoj krajini.

• 1Ovo se svidja korisniku: apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poštao se Roby po običaju ne javlja da odgovori na konkretne primere, neću čekati sa argumentacijom nego ću dozvoliću sebi da kažem i ja nešto o ovoj temi. Ovo naravno nije nikakva dopuna Apostatinog posta (to bi bilo iluzorno i nepotrebno) nego samo pružanje uvida u novija istraživanja i mišljenja o kojima sam ranije govorio.
Konkvest je tvrdio da je Staljin imao dovoljno zaliha žita da 1932. spreči glad. To je uostalom i glavna uporišna tačka u tvrdnji da je postojala namera klasnog genocida i planskog izgladnjavanja u Ukrajini. Američki istoričari Vitkroft, Dejvis i Tauger su opovrgli ovo Konkvestovo gledište. Treba posmatrati širi kontekst. Pokušaću da pojednostavim. Treba prvo nešto reći o stvarnim zalihama žita krajem 1931. Tada je Japan napao Mandžuriju, a britanski diplomati su javili da im je Radek (visoki sovjetski funkcioner) izjavio da će biti žita dovoljno za vojsku za jednu godinu. Konkvest je pisao da je bilo tajnih zaliha žita koje nisu korišćene za sprečavanje gladi. Međutim, na ovom mestu ponudiću analizu Dejvisa, Taugera i Vitkrofta do koje su došli tumačeći zapisnike Politbiroa iz ovog perioda.
Raniji podaci o znatnim količinama rezervi žita pogrešni su jer ima dovoljno podataka za tvrdnju da Staljin nije imao dovoljno rezervi da spreči glad. “Očigledne zalihe“ su u pitanju, one koje su date u trgovinu i državi za otkup, a ne skrivene. Ove su 1. 7. 1929. iznosile 1,76 mil. tona, a 4,43 mil. tona bi bilo dovoljno za godinu dana da spreči glad 12-13 mil. ljudi. Veliki broj ljudi zavisio je od državnih rezervi žita. Nije se uspelo u stvaranju dovoljnih rezervi žita još od polovine 1920-tih. Stvaranje rezervi žita bio je prioritetan zadatak u žitnoj kampanji 1929/30. Žetva 1930. je bila izuzetno dobra, za 38% viša od prethodne godine, ali ipak nisu ispunjeni planovi Politbiroa o potrebnim rezervama. Godine1931. žetva je bila siromašna (mnogo gora nego što se predviđalo). Porasla je potrošnja žita jer je porastao broj radnika u industriji i građevinarstvu, raslo je stanovništvo, a i potreba za semenom za narednu setvu. Redukcija potrošnje i neregularna raspodela hleba i ostalih zaliha hrane su u proleće 1932. doveli do gladi u gradovima. U povološkom regionu udvostručena je smrtnost urbanog stanovništva između januara i jula 1932, u kijevskom je porasla za 70%, a u Moskvi za jednu trećinu. Uz to, zbog japanskog napada na Mandžuriju sovjeti nisu uspeli da izgrade silose u istočnom Sibiru i na Dalekom istoku. Dakle, milion tona vojnih zaliha, o čemu je Radek izvestio Britance, bili su smišljeni blef – tvrde Dejvis, Tauger i Vitkroft.
Jula 1933. zalihe žita su bile manje za 2 miliona tona nego tri godine ranije. Tek posle žetve 1933. počela je izgradnja silosa na Dalekom istoku. Jula 1933. u rezervama je nedostajalo 2 miliona tona žita. Neuspešni su bili napori Politbiroa da popuni rezerve, pa je teško, ako ne i nemoguće oceniti u kojoj meri je Staljin mogao da koristeći deo zaliha spasi stanovništvo koje je umiralo. Država je obezbeđivala zalihe za gradove i vojsku bez kojih bi izbile epidemije i masovno umiranje. Uprkos svemu, zaključuju američki istoričari, da je Staljin rizikovao niži nivo ovih rezervi u proleće i leto 1933. možda bi stotine hiljada ili milioni života bili spašeni. Možda bi i međunarodna pomoć pomogla, a da je bio dalekovidiji možda bi i izbegao agrarnu krizu 1932-33. Ali je izvesno i to da tih godina Staljin nije gomilao rezerve. Naprotiv, nije uspeo da dostigne nivo koji je bio predviđen još 1929. (R. W. Davies, M. B. Tauger and S. G. Wheatcroft, 1995).
Isto tako Vesel govori da je žetva 1932. bila jako loša i da je vlast zbog toga smanjila obaveze seljaka što dovoljno govori o besmislanost tvrdnje o "gladi kao oružju" ili "politički indukovanoj gladi". Tauger zaključuje da:
Citat:Sovjetski režim nije preduzeo dovoljno mera da spreči glad i odgovoran je za masovno umiranje, ali odgovornost i namera su dve stvari

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

namera ili nesposobnost, tek sam razlog za podizanje revolucije je potpuno obesmisljen tim dogadjajem. sta je briga bilo taj jadan narod zbog cega je tacno umro, kao i ove nesretnike iz naslova teme od koga bezite kao komunista od krsta. njima je svejedno da li su ih pobile ustase, nemci ili komunisti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uhh, duboko ste zagazili u ovu temu, možda malo i skrenuli.

Što se tiče samog naslova, ima mnogo o tome da se priča. Jer, iako to mnogi ovde negiraju, komunizam jeste bio totalitarna ideologija i diktatura. Samo što je činjenica da nije svuda sproveden na isti način. Komunizam koji je bio u Jugoslaviji je bio blaži od onog Staljinovog za sigurno. A da je i on imao mnogo rupa- jeste.

Vezano za zločine činjene od komnunista u toku samog rata, njih je naravno bilo, jer u ratu svaka strana čine određene zločine. Razlika je u tome šta je razlog tih zločina i kako se oni sprovode. Na primer, imamo planirani zločin kojeg sprovodi i planira cela struktura jednog pokreta, to je genocid ustaša nad Srbima, Jevrejima i Ciganima.
Zločini pripadnika Kraljevske vojske ili četnika su spontani zločini, oni su se dešavali ili iz osvete za genocid ustaša, ili iz razloga pljačke ili želje određenog starešine za sticanjem materijalnog bogatstva kroz pljačku. Komunisti pak čine zločine u ime revolucije koje njihove starešine na neki način tolerišu, to su razna streljanja političkih protivnika ili pristalica konkurentskog pokreta.

Što se tiče komunističkih zločina, najobimnije štivo dao je i sam pripadnik oružanih formacija jugoslovenskih komunista Savo Skoko u svojoj knjizi ''Krvavo kolo hercegovačko'', gde je naveo ''crveni teror'' komunista nad stanovništvom Hercegovine. Da ne bude da je pristrasan, autor je napisao i poglavlje ''crni teror'' gde opisuje četničko bezvlašće kako ga je on nazvao u Hercegovini nakon proterivanja komunista. Oni koji negiraju bilo kakve komunističke zločine ili ih svode na minimum rade to ili iz neznanja ili iz razloga što sami gaje određene simpatije prema komunizmu.

E sad, vidim da se i vodila rasprava na temu o posleratnom ponašanju režima komunizma u Jugoslaviji. Taj režim je težio izjednačavanju svih nekomunističkih vojnih formacija u ratu, pa smo tako dobili tezu da su ustaše i četnici isto, što je krajnje subjektivan i nelogičan zaključak, a sproveden sa ciljem da ne bude da su samo Hrvati imali tako masovan ''izdajnički pokret''. Druga stvar je prikrivanje ili nedovoljno istraživanje ustaških zločina, kao što je rušenje logora po NDH nakon rata, dok je na primer kompleks logora Aušvic sačuvan do dan danas. Na mestima gde su vršeni zločini ustaša posle rata su podizani javni toaleti, letovališta i sve ono što izaziva krajnje nepoštovanje žrtava. Da ne pominjem da sam Josip Broz nije nikad posetio Jasenovac? Ili stavljanje zvezdi petokraki na grobnice streljanih u Šumaricama mesto krsteva?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac, sad ce odmah interventna da ti zakuca na vrata;-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Napisano: 13 Feb 2012 17:02

Gorski car ::
Lave bezobrazan si na kvadrat...

Izbegavas konkretna pitanja sagovornika..ZAOBILAZIS ARGUMENTE i PRAVIS SE DA NISi DOBIO ODGOVOR

JE L SAM REKAO DA SU PARTIZANI UNISTILI DVA KOPRUSA?? JE SI LI POSUMNJAO U TO???
JE L SAM DAO DOKAZE??STA OCES VISE??


JA NISAM NIGDE REKAO DA SU ZAROBILI 60 000 VOJNIKA 1000 TENKOVA I TOPOVA...REKAO SAM DA SU UNISTILI DVA KOPRUSA..97 I 15 .. I dobio si dokaze.
KOliKI ti je IQ?? je l pricam o kvantoj fizici???

Da bi ti pobio kapitulaciju 97 korpusa i unistenje 15 korpusa od partizna..MOras da dokazes:
ILi
a)da 97 i 15 koprusi nisu postojali!
ILI
b) da su postojali ali da ih je neka visa sila unistila (lavina, zemljotres ,vanzemaljci, crna rupa) jer 97 i 15 koprus nisu bili u borbenom dodiru ni sa zapadnim ni sa istocnim saveznicima
A onda odgoovori na pitanja???


Баш ме занима колики је твој IQ? Да би нека јединица била уништена мора да претрпи одређене губитке у људству(мртви, рањени, заробљени, нестали) и техници (уништена и оштећена). Ако немаш податке о губицима, на основу чега тврдиш да су уништени? Морш имати званичне извјештаје о губицима, јер си сам написао да су мемоари и књиге писане на основу сјећања ''бабске приче''.



Ja se nisam pozvao na memoare i knjige secanje.

Evo ti kapitulucije 97 koprusa
Ovo je dokument
Citat:
Abschrift C
Gen. d. Geb.Tr. L X X X X V I I . A . K . Bistritza, 7. 5. 45
An den Generalstab der 4. jugoslawischen Armee
In Ergänzung der am 7. Mai 1945 vereinbarten Waffenstillstandsbedingungen
wurden heute mit dem Chef des Generalstabs der 4. Armee,
Herrn Generalmajor J a k č i ć , f o l g e n d e Vereinbarungen g e t r o f f e n :
1. Sämtliche Fahrzeuge, K r a f t f a h r z e u g e und das gesamte Gerät werden
vor dem Einrücken in die Versammlungsräume im F a b r i k g e l ä n d e
nordwestlich B i s t r i t z a abgestellt. Auf die ursprünglich vorgesehene zeitliche
Begrenzung wird kein Wert gelegt. Der Abgabetermin wird um die
unbedingt notwendige Zeit hinausgeschoben.
2. J e d e r Mann behält sein persönliches Gepäck und V e r p f l e g u n g , soviel
er tragen kann. Dies gilt grundsätzlich audi für Offiziere, f ü r deren
G e p ä c k b e f ö r d e r u n g für den Weitermarsch jedoch Fahrzeuge in Auss
i d i t gestellt werden. P r i v a t g e p ä c k z. Z. bei den T r o s s e n noch nicht eing
e t r o f f e n e r Soldaten wird unter deutscher Bewachung gestapelt und
wird durch das jugoslawische Heer nachgeführt.
3. Dem K o r p s verbleiben fünf Pkw und vier K r ä d e r bis zum Ausscheiden
aus dem Befehlsbereich der jugoslawischen Armee, und zwar
zwei Pkw und ein K r a d f ü r den K o r p s s t a b , j e ein Pkw und ein K r a d f ü r
die Division. Für die K r a f t f a h r z e u g e werden besondere Ausweise ausg
e s t e l l t .
4. F u n k g e r ä t e sind sofort abzugeben. R a d i o g e r ä t e sind g e s t a t t e t .
5. S a n i t ä t s m a t e r i a l verbleibt bei der Truppe, Fehlendes wird gel
i e f e r t .
6. V e r p f l e g u n g für das Korps wird von dem jugoslawischen Heer
g e l i e f e r t und z u g e f ü h r t .
7. Abmarsch aus dem V e r s a m m l u n g s r a um wird in Bälde erfolgen,
j e d e n f a l l s so, daß das Marschziel ( K l a g e n f u r t ) bis 31. Mai 1945 erreicht
i s t . Eine Verlegung des K o r p s aus dem derzeitigen V e r s a m m l u n g s r a u m
in das Grobniker F e l d oder einen anderen R a um vor Antritt des Marsches
in die Heimat kommt nicht in F r a g e .
8. Trennung von Offizieren, U n t e r o f f i z i e r e n und Mannschaften während
der Versammlung und auf dem Marsch erfolgt nicht. Die Truppent
e i l e bleiben in sich geschlossen.
9. Der jugoslawischen Armee ist Stellenbesetzungsliste bis zu den
B a t a i l l o n s s t ä b e n sowie S t ä r k e m e l d u n g e n der T r u p p e n t e i l e vorzulegen.
10. K r o a t i s d i e und italienische Faschisten, einsdiließlich Legionäre,
sowie beim K o r p s befindliche Zivilisten sind auszuliefern. Ihnen wird
die gleiche Behandlung zugestanden wie der deutschen T r u p p e , jedoch
mit der Maßgabe, daß sie nicht nach Deutschland m i t g e f ü h r t , sondern
nadi ihrer Heimat entlassen werden.
11. H e r a u s g a b e der vor dem Waffenstillstand gemachten deutschen
Gefangenen wird abgelehnt.12. B e im Abmarsch sind nur gehfähige Verwundete mitzunehmen.
F a h r z e u g s t e l l u n g für t r a n s p o r t f ä h i g e Verwundete wird noch geprüft.
Die nicht mit den T r u p p e n abrückenden Verwundeten bleiben in hies
i g en S p i t ä l e r n unter deutschem S a n i t ä t s p e r s o n a l und werden nach ihrer
Genesung unverzüglich in ihre Heimat in Marsch gesetzt.
13. Für alle nodi aufkommenden F r a g e n ist der Chef des IV. K o r p s
vom Kommandeur der 4. Armee mit der Entscheidung b e a u f t r a g t . Ein
jugoslawischer V e r b i n d u n g s o f f i z i e r tritt zur Regelung von E i n z e l f r a g e n
zum K o r p s .
14. General v. H o e s s l i n erklärt auf den Vorwurf, daß die T r u p p e
einen Teil der Waffen zurückbehalten habe, daß er sich verantwortlich
d a f ü r einsetzen werde, daß diese und sämtliche anderen Vereinbarungen
mit peinlicher Genauigkeit e r f ü l l t werden.
Das Korps bittet um sdiriftliche B e s t ä t i g u n g der Richtigkeit vorstehender
Vereinbarungen auf b e i l i e g e n d em Umschlag.
Gen.Kdo. L X X X X V I I . A.K. z . b . V .
Der kommandierende General:
i . V . : v. Hoesslin, Generalleutnant



Sto se tice 15 koprusa: on je pocepan na dva dela ..
Ako lazu iz Vojnoistorijskog instituta :

Citat:Od 392 legionarske divizije ostala je samo
jedna slaba pukovska grupa, koja je ušla u sastav 97 armiskog
korpusa

Objasni mi otkud 392 divizja u sastavu 97 koprusa ??
Citat:Das L X X X X V I I . A . K . ließ sich einigeln. Hierbei gelangten das Generalkommando
L X X X X V I I . A.K. von Castelnuovo nach Castua, der S t a b der
188. Geb.Div. nach Rusici, 237. Div. nach San Mattia, 392. Div. knapp
westlich 188. Div. Die Front lief von der Mündung der Recina flußaufwärts
bis Monte Maggiore ( K a r t e 1 : 2 5 0 000) - Ciana - L i p p a westlich
Mattuglie — K ü s t e bis Fiume. Das Zurückklappen der 188. Div. ging unter
Feinddruck vor sich, wobei bei L i p p a von sieben angreifenden Panzern
vier abgeschossen wurden. Im Innern des Igels b e f a n d e n sich viele k a u m
e i n s a t z f ä h i g e Verbände, z. B. Marine, dann die gesamten Trosse. Auch
der ganze Divisionstroß 392 war noch da, obwohl die Division nurmehr
aus einem verstärkten, nahezu rein deutschen Regiment unter Oberst
Reindl bestand
Karl Hnilicka: DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45 str. 135




Podseticu te je Vojnoistorijski institut u radu Zavrsne operacije pisao na osnovu dokumenata ne secanja i memaora..Bio je namenjen staresinskom kadru JNA.






Ja samo cekam tvoje argumente da dokazes da su se Nemci povukli sa Sremskog zbog pada Beca:

Citat:Naime, nemačka
Vrhovna komanda, iako su Amerikanci 12 aprila prešli
Elbu, a Rusi 13 aprila ušli u Beč i 16 aprila probili front na
r. Odri, držeći se još uvek fikcije čvrstih frontova, uporno je
nastojala da po svaku cenu održi strategiski front u Jugoslaviji,
štaviše, ona je naredila Vrhovnom komandantu Jugoistoka
da bez izričitog naređenja Hitlera ne sme da otstupi
na pripremljenu liniju: ušće Une u Savu, r. Ilova, Virovitica.

Joachim Schultz, »Poslednjih 30 dana« (iz Ratnog dnevnika
OKW-a), Stuttgart 1951

Dakle ?

Ostao si mi duzan da mi kazes koju je ulogu dobila JA u prolecnoj ofanzivi Saveznika?

lav ::
Gorski car ::
Pokazi akte kojim su opozvani ukazi o smenjivanju Draze MIhailovica????

TVOJE TEZE MORAS TI DA DOKAZES!!!!!
Kako je Drenovic spasao Srbe???
lav ::
Цитирај гдје сам написао да је опозван указ о смјени ђенерала Михајловића. Али ти си из те смјене закључио да је ЈВУО постала паравојска.
Ја ћу то прихватити ако поставиш указ о распуштању ЈВУО.

Lave Kralj petar II je pozvao da svi se stave po komandu Tita..

Sporazumom Tito- Subasic priznat je samo NOP..Ovo se uci djackim klupama...

Kao rezultat toga doslo je do smenjivanja Draze i poziva da se svi stave pod Komandu Tita ..


lav ::
За Дреновића ти је нај биље да одеш на Мањачу и Змијање и тамо се распиташ.

Pitam tebe ti znas taj kraj najbolje???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::namera ili nesposobnost, (...) sta je briga bilo taj jadan narod zbog cega je tacno umro, kao i ove nesretnike iz naslova teme od koga bezite kao komunista od krsta. njima je svejedno da li su ih pobile ustase, nemci ili komunisti.
Njima sigurno nije bitno (odnosno vjerovatno nije bitno), ali izgleda da mnogim jeste bitno.
Da stvari danas ne stoje tako, onda ne bi ni bilo ovakvih pokušaja falsifikacije
Citat:(...) tek sam razlog za podizanje revolucije je potpuno obesmisljen tim dogadjajem.
To je sasvim drugi padež.

Po današnjoj slici demokratije mnogi bi mogli da kažu (i mnogi to i govore) kako nije trebalo dizati ni Francusku buržoasku revoluciju.

Berđajev kaže da je revolucija zao odgovor na dorevolucijsko zlo (Novo srednovjekovlje, str.58.), a u jednoj drugoj knjizi (O čovjekvom ropstvu i slobodi, ogled o personalističkoj filosofiji, str. 175.) dodaje kako su "Revolucije neizbežne u postojanju društva, unose u jedne užas i odvratnost, u druge nadu na novi, bolji život.
Ljudskim društvom upravlja 'knez ovoga sveta', a upravlja u nepravdi.
Zbog toga je prirodno da protiv ovoga upravljanja periodično nastaju pobune."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Uhh, duboko ste zagazili u ovu temu, možda malo i skrenuli.


Zločini pripadnika Kraljevske vojske ili četnika su spontani zločini, oni su se dešavali ili iz osvete za genocid ustaša, ili iz razloga pljačke ili želje određenog starešine za sticanjem materijalnog bogatstva kroz pljačku.


I cetnici su ubijali Srbe komuniste iz ideoloskih razloga..ili recnikom KPj "kontrarevolucinonarnih"

Uzelac2106 ::
Komunisti pak čine zločine u ime revolucije koje njihove starešine na neki način tolerišu, to su razna streljanja političkih protivnika ili pristalica konkurentskog pokreta.


tacno sam sto se masovne livkidacije Nemaca i Madjara ne mogu podvrci pod revolucionarne razloge..Isto bi trebalo iskuciti obracun sa ustasama i Nedicevcima...Osim ako me neko ne ubedi da su izvrsili revoluciju protiv NDH i Nedicevsek Srbije..Onda su i cetnici bili revoucionarna sile koja se borila protiv NDH i Nediceve Srbije( i to vise ideoloski nego vojnicki..)
Uzelac2106 ::
Što se tiče komunističkih zločina, najobimnije štivo dao je i sam pripadnik oružanih formacija jugoslovenskih komunista Savo Skoko u svojoj knjizi ''Krvavo kolo hercegovačko'', gde je naveo ''crveni teror'' komunista nad stanovništvom Hercegovine. Da ne bude da je pristrasan, autor je napisao i poglavlje ''crni teror'' gde opisuje četničko bezvlašće kako ga je on nazvao u Hercegovini nakon proterivanja komunista.


Da to je tacno..Da su ostali na toj liniji izgubili bi podrsku naroda..
Uzelac2106 ::
Oni koji negiraju bilo kakve komunističke zločine ili ih svode na minimum rade to ili iz neznanja ili iz razloga što sami gaje određene simpatije prema komunizmu.


Niko ne negira i ne umanjuje.Za sada je utvrdjeno 36 888 zrtava..
Od toga veliki broj otpada na Madjare Nemce Nedicevce pa tek onda na cetnike i ljoticevce..
Uzelac2106 ::
E sad, vidim da se i vodila rasprava na temu o posleratnom ponašanju režima komunizma u Jugoslaviji. Taj režim je težio izjednačavanju svih nekomunističkih vojnih formacija u ratu, pa smo tako dobili tezu da su ustaše i četnici isto, što je krajnje subjektivan i nelogičan zaključak, a sproveden sa ciljem da ne bude da su samo Hrvati imali tako masovan ''izdajnički pokret''.


Ovo je tacno.Ali to niko na ovoj temi nije osporavao
Uzelac2106 ::
Druga stvar je prikrivanje ili nedovoljno istraživanje ustaških zločina, kao što je rušenje logora po NDH nakon rata, dok je na primer kompleks logora Aušvic sačuvan do dan danas. Na mestima gde su vršeni zločini ustaša posle rata su podizani javni toaleti, letovališta i sve ono što izaziva krajnje nepoštovanje žrtava. Da ne pominjem da sam Josip Broz nije nikad posetio Jasenovac? Ili stavljanje zvezdi petokraki na grobnice streljanih u Šumaricama mesto krsteva?

Sta se desilo kad su pocele da se prebrojavaju zrtve 90 ih godina??Doslo je do tragicnog raspada od kojeg ni danas emotivno i ekonomski ne mozemo oporaviti. Slazem se da je krajem 80 tih trebalo duhovno ociscenje od decenijsko jednoumlja u svakoj sferi pa tako i istoriji Drugog svetskog rata u Jugi da se ne uci harizmatski vec naucno..Ali na zalost svi ti pozivi na reviziju i reformu bili su neiskreni ...Pa tako ispada da je Tito bio u pravu sto je mnoge stvari gurao pod tepih da ne zateze odnose Srba i Hrvata
Drugo dosta sljama je uslo na kraju rata koji nisu mnogo krvarili "po sumama i gorama nase zemlje ponosne "...POd maskom borbe protiv unitarizma u ime decentralicazije i razvoja socijalistickih saomupravnih odnosa krio se cist separatizam..Svaki prigovor Srba etiketirao se kao velikosrpski sovinizam itd..a sa hrvatskim i albanskim separatistima razracunavalo se tek kad je pretilo politckoj destabilizaciji zemlje .To su sve stvari koje se mogu podvrci kritici .Sustina je da se to ne stavlja na savest NOPa i antifasizma..NIje rat dobio Tito i Hrvatski komunisti nego narodi Jugoslavije a tu mislim pre svega na Srbe..i vojnopoliticko rukovodstvo KPJ gde je opet bilo dosta Srba.. NIko nije ginuo za diktaturu i raspad Jugoslvije vec bolje lepse pravednije drustvo..Temelj partizana cinila je omladina pa i rukovodici su bili mahom mladi ljudi..E sad sto je doslo do razocarenje to je druga stvar..S tim da tu nema mesta teoriji zavere..Prosto zivot je posle rata nastavio da tece i menja ljude...Ali se zato zacarila struja kvaziistoricara koji hoce da pljuju po NOPu i lece ideoloske frustracije zbog poraza cetnika u II svetskom ratu..