Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Khaless ::Ali sa druge strane svaka konvencija daje pravo oslobodilačkom pokretu da kao legitimni nišani okupatora i svaki organ koji taj okupator stvori - a još bliže svakog uniformisanog i nairužanog pripadnika snaga.

To su legitimni ciljevi.

Da li je neki sluga okupatora bio izbeglica - ne bitno je za celu ovu raspravu jer onoga trenutka kada je obukao unifirmu naoružane organizacije koja služi okupatoru, on je postao legitimna meta.
Покушајте да цитирате једну од тих конвенција - видећете да их нема...
Напротив, по Хашкој конвенцији, све установе, и сви запослени, које је окупатор затекао, су легални, тј. нису квислинзи. Наравно управа се прилагођава, тако што се оснива Комесарска управа, са жандармеријом.
Друга правна ситуација наступа са оснивање Недићеве владе и формација - недићевци, љотићевци и владини четници. Они су нелегални. Било би занимљиво да неки правник растумачи њихове и партизанске обрачуне. Поубијали су много комуниста, судећи им према Кривичном законику Краљевине, а притом су за ту Краљевину били нелегални, као и комунисти.
Друго, покушајте да наведете која то конвенција под ослободилачком покретом подразумева оружане формације једне илегалне странке, којој је основни циљ борба за власт...

Ne, g. Samardžiću i za Vas je isto pitanje.
Navedite mi molim Vas član nekog medjunarodnog prava koji štiti uniformisane naoružane pripadnike polu vojnih formacija u okupiranim zemljama da ih pripadnici oslobodilačkih pokreta ne smeju ubijati?

Citiram Vam član 1 IV Haške konvencije:

Zakoni, prava i obaveze rata ne odnose se samo na regularne armije već i na milicije i dobrovoljačke odrede koji ispunjavaju sledeće uslove:

- Da imaju komandanta koji je odgovoran za dela svojih potčinjenih
- Da imaju stalni i raspoznatljiv amblem, koji se može identifikovati sa razumne daljine
- Da otvoreno nose oružje i da se vode u svojim akcijama po pravima i običajima rata
- Države i armije koje imaju milicije ili dobrovoljce u svojim redovima, te jedinice potpadaju pod definiciju "regularne amrije"

Dakle, kao što vidite, Haška konvencija ne traži ni jednom rečju da ustanička organizacija bude legalna ili nelegalna komunistička ili kakva god, jednostavno svakom legalnom ustaničkom organizacijom smatrase ona vojna grupa koja ispunjava gore navedene uslove.

http://avalon.law.yale.edu/20th_century/hague04.asp

Interesantno je da je Draža na sudjenju pričao da nije imao uticaja na svoje komandante, stoga četnici ne ispunajvaju prvi i osnovni uslov da budu priznati kao ustanička formacija.....
I isto tako, četnici nisu ispunili zahtev u kome se kaže da su u stvari deo legalnih oružanih snaga- Četnici su bili koliko znamo regularni deo kraljevske vojske- koja je kapitulirala, stoga su Draža i četnici bili dužni po ratnom pravu da predaju sebe i svoje oružje nakon kapitulacije nemačkim okupatorima. Pošto to nisu učinili, dakle kao regularni pripadnici vojske koaj je kapitulirala, a Draža niej imao ni kontrolu nad svojim potčinjenima, četnici bi onda pali pod definiciju "oružane bande" i nemačka i ostale okupacione sile bile bi dužne po medjunarodnom pravu da se bore protiv četnika.....

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Ne pričamo o poštarima gospodine
Pričamo o naoružanim pripadnicima polu-vojne jedinice zvane "Žandarmerija".

Navedite mi kolega, molim Vas taj član medjunarodnog ratnog prava koji štiti uniformisane naoružane pripadnike polu-vojnih jedinica u smislu da se ne smeju ubijati?Да ли је постојала Жандармерија пре рата?

Trpe Grozni ::Zandarmerija nije niti ustanova, niti zaposlenici u nekoj ustanovi, to je (polu)vojna formacija koja je naoruzana, uniformirana i jasno obelezena, i stim postaje legitimni cilj protivniku.Да, Жандармерија јесте једна установа, у смислу државног органа и сви запослени у њој су службеници тог органа.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

akvila ::Khaless ::Ne pričamo o poštarima gospodine
Pričamo o naoružanim pripadnicima polu-vojne jedinice zvane "Žandarmerija".

Navedite mi kolega, molim Vas taj član medjunarodnog ratnog prava koji štiti uniformisane naoružane pripadnike polu-vojnih jedinica u smislu da se ne smeju ubijati?Да ли је постојала Жандармерија пре рата?

Trpe Grozni ::Zandarmerija nije niti ustanova, niti zaposlenici u nekoj ustanovi, to je (polu)vojna formacija koja je naoruzana, uniformirana i jasno obelezena, i stim postaje legitimni cilj protivniku.Да, Жандармерија јесте једна установа, у смислу државног органа и сви запослени у њој су службеници тог органа.

Po Haškoj konvenciji "Okupacija zemlje nastaje u trenutku kada okupaciona sila zauzme teritoriju zemlje" Tada prestaje vlast domaće vlade i nastaje vlast okupatora. Tada sve formacije zemlje prestaju da funkcionišu kao domaće i postaju ili banditske, ili ustaničke ili u službi okupatora.
Pošto žandarmerija nije bila ustanička formacija, a ni banditska bila je pod komandom okupatora samim tim i legitimna meta ustanika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

akvila ::

Да ли је постојала Жандармерија пре рата?

A to je bitno za ???

akvila ::Да, Жандармерија јесте једна установа, у смислу државног органа и сви запослени у њој су службеници тог органа.

Ne, zandarmerija nije ustanova, to je naoruzana i uniformirana sluzba.

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::A to je bitno za ???Ако си читао тему од почетка, биће ти јасно зашто!

Trpe Grozni ::Ne, zandarmerija nije ustanova, to je naoruzana i uniformirana sluzba.А шта је служба?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da skratimo- strana u sukobu je svaka naoružana grupacija koja:

- Da imaju komandanta koji je odgovoran za dela svojih potčinjenih
- Da imaju stalni i raspoznatljiv amblem, koji se može identifikovati sa razumne daljine
- Da otvoreno nose oružje i da se vode u svojim akcijama po pravima i običajima rata
- Države i armije koje imaju milicije ili dobrovoljce u svojim redovima, te jedinice potpadaju pod definiciju "regularne amrije"

Znači žandarmerija je samim tim ispunjaval uslove da bude strana u sukobu i legitimna meta.

• 3Ovo se svidja korisnicima: awathorn, Mixelotti, Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponovo sam našao vremena da se vratim na temu i vidim da se razvila diskusija u pravcu koji nisam očekivao. Ali dobro, dužan sam nekoliko odgovora.
Akvila, neću se dugo zadržavati na odgovorima Vama zato što mislim da su drugi već ponudili objašnjenje koje sam i sam imao nameru da dam. Samo nekoliko dopuna. Da pojednostavim. Dakle, Vi smatrate da međunarodne konvencije tumače da "administracija" okupirane zemlje mora da sprovodi nametnute zakone okupatora čak i ako oni podrazumevaju upotrebu oružja prema sopstvenom narodu te da za to ne mogu biti proglašeni za saradnike okupatora.
Taj Vaš stav (i stav ostalih koji zastupaju slično mišljenej) upravo oslikava i osvetljava razloge zbog kojih sam i otvorio ovu temu. Sve se relativizuje, a granice opravdavanja postupaka pojedinih lica i pokreta se rastežu do maksimuma. Zaista mi nije jasno kako se može napraviti misaona konstrukcija da pripadnici žandarmerije koji su oružjem došli da silom (dakle oružjem) onemoguće okupljanje na javnom mestu koje je zabranila okupaciona sila, ne mogu biti posmatrani kao kolaboracionisti. Znači mogli su pucati, raniti, ubiti i ne bi bili odgovorni ni pred jednim zakonom i sudom jer su "uredovali po zadatku"? U Francuskoj su streljani čak i oni koji su nemačke vojnike primali na stan. Da li su oni rehabilitovani? Da li je neko digao glas protiv toga?
Što se tiče Vašeg pitanja o prof. Đođu Stankoviću odgovoriću Vam, mada sam siguran da je to retoričko pitanje jer odgovor znate. Prof. Stanković je u vreme iznošenja ovog mišljenja bio šef Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, dakle nije profesor međunarodnog prava. Znači Vi implicirate da njegov sud zbog ove činjenice nije dovoljno stručan. Ja međutim sudim da jeste, u najmanju ruku mnogo više od "veštačenja" istoričara Koste Niolića na pomenutom procesu. Na njegovu stručnost, kako vidim, niste imali primedbe.
_____________
Za g. Samardžića
Naravno, nisam mislio da stavim jednakost između Vas i pomenutih istroičara, ali po mom mišljenu Vi spadate u korpus revizionističkih istoričara. Sudeći po Vašem pitanju "Зашто истторијски ревизионизам мора бити неисторијски?" vidim da ne razumete suštinu mog posta i razliku između "preispitivanja" i "revizionizma". istorijski revizionizam je negativna pojava, on je „prerada prošlosti nošena jasnim ili prikrivenim namerama pravdanja užih nacionalnih ili političkih ciljeva“ (Kuljić), dakle on predstavlja pseudoistoriju "istoričara konformista" i "istoričara uverenja".
Mogu samo ponoviti ono što sam Vam i ranije zamerio u Vašem radu, a to je otvoreno svrstavanje na jednu (četničku) stranu. Ponoviću i da je predpostavka uspešnosti istoričara po E. H. Karu "njegova sposobnost da se misaono saživi sa ljudima o kojima piše, sa načinom mišljenja koji stoji u pozadini njihovih postupaka". On kaže „misaono saživi", a ne „simpatiše", jer bi simpatija podrazumevala saglasnost mišljenja što je nepojmljivo za nepristrasnost istraživanja. Naravno, neskrivenim svrstavanjem na četničku stranu ste ozbiljno doveli u pitanje i Vašu sposobnost određivanja uzročnosti. Za Vas postoji samo jedan uzrok za većinu događaja u periodu WW2 u Jugoslaviji - komunizam je zlo a partizani banda anacionalna, četnici su legalna vojska. Sva dešavanja tumačite na osnovu ovog prauzroka. Ovim sebi uskraćujete mogućnost da u svoja razmatranja uključite čitav splet političkih, ekonomskih i personalnih, kratkoročnih i dugoročnih uzroka. Vrednost istorijskog rada se ceni po validnosti uzroka na koje se poziva. Ponovo ću citirati Kara "Svaka istorijska rasprava vrti se oko pitanja prioritetnih uzroka".
Govorite o činjenicama i Vašoj spremnosti da prihvatite i ispravite greške. Međutim moram vas podsetiti da se činjenicama kao takvima pridaje prevelika važnost. Činjenice ne govore same za sebe i zavise od ugla gledanja istaživača. Budući da se sve istorijske procene tiču osoba i stanovišta, jedna je dobra koliko i druga, a neka „objektivna" istorijska istina ne postoji (The New Cambridge Modem History,1957., str. 24-25.) Na šta zapravo mislim? Na ugao gledanja, istorijsku, naučnu i ličnu distancu, kao i na odluku koju u tumačenju činjenica donosi istoričar. Recimo, ponuđena amnestija za četnike i domobrane (ne ustaše) se u toku rata smatrala za velikodušnost partizana, dok se sada smatra da je to bio komunistički manevar i "prljava obmana usmerena protiv srpstva".
U svetlu ovih činjenica sam Vam i ranije zamerao na metodologiji Vaših radova. Ne možete očekivati da se Vaš trud (koji je nesporno velik) u pisanju rada valorizuje naučnom vrednošću kada Tita nazivate "žednim srpske krvi". Tačno je da sve manje koristite atribute tog tipa, ali je isto tako tačno da privatno upravo tako razmišljate i da je misaono i psihološki nemoguće da to nema veliki uticaj u radovima za koje pretendujete da budu istoriografske vrednosti. To ne ide jedno sa drugim.
Na samom kraju moram da Vas podsetim da je i iskazana spremnost da prihvatite grešku ponekad upitna. Samo jedan primer iz naših rasprava: ukazao sam Vam na netačnu tvrdnju da je N. Rušinović bio ustaški ministar. Navodio sam izvore i dokaze za taj stav, a Vi ste odgovorili da verujete Smilji Avramov (parafraziram). Pa šta ako je to rekla Smilja Avramov? Pogrešila je i verovatno nenamerno iznela neistinu. Vi ste i dalje ostali tvrdi u stavu da Rušinovića titulirate kao ministra (verovatno zato što se to više uklapa i diže na viši nivo "saradnju partizana i ustaša).

P.S.
Što se tiče teksta "Kako nastaje zlo - Tito" zaista moram da Vam kažem da kao istoričar nikada ne bih potpisao rad pisan na taj način. Ovde se upravo radi o tome kako iznošenje nekih nepobitnih činjenica može biti autorovim tumačenjem obesmišljeno. Zaista mi nije namera da Vas ovim vređam i smatram da ste uvideli da kao čovek nisam sklon etiketiranju ove vrste, ali to je stav iza koga stojim.

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre par godina sam procitao knjigu istorija Srbije napisao neki nemac nesecam se imena gde izmedju ostalog navodi da je streljanju civila u Kragujevcu 41g. prethodilo streljanje i maskr zarobljenih nemackih vojnika tridesetak ako se secam. Moze li ko da mi odgovori kako zapadna istorija gleda na taj dogadjaj posto domacim izvorima nisam siguran da vise verujem.

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jan 2012 21:01

За нас је меродавна Међународна ратна конвенција - Хашка конвенција - из 1904, према којој у случају окупације настављају да раде судови, жандармерија, полиција, општине, болнице, школе...
Даље, за нас је битан став те конвенције у коме се каже да службеници из наведених институција и установа ''ако и под непријатељском окупацијом аставе да врше своју дужност, по ослобођењу земље неће одговарати за сарадњу''.

Према томе, убиство Браковића и Лончара је убиство као и свако друго.

За нас је од значаја наравно и факат да на слободној територији важе закони Краљевине Југославије, а пре свега Уредба о војним судовима од 8. марта 1940. и Закон о заштити државе из 1921. Другим речима, војска је имала задатак да брани уставни поредак и она је то и чинила колико је могла.

Такође је важно знати да Краљевина Југославија није капитулирала априла 1941. Опширније о овоме:
КРАЉЕВИНА НИЈЕ КАПИТУЛИРАЛА 1941:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=242191#242191


Еутропије:
U Francuskoj su streljani čak i oni koji su nemačke vojnike primali na stan. Da li su oni rehabilitovani? Da li je neko digao glas protiv toga?

Самарџић:
Да, али стрељали су их комунисти... Да су узели власт, поубијали би стотине хиљада Француза, а не тих 8.000.

Еутропије:
Za Vas postoji samo jedan uzrok za većinu događaja u periodu WW2 u Jugoslaviji - komunizam je zlo a partizani banda anacionalna, četnici su legalna vojska. Sva dešavanja tumačite na osnovu ovog prauzroka. Ovim sebi uskraćujete mogućnost da u svoja razmatranja uključite čitav splet političkih, ekonomskih i personalnih, kratkoročnih i dugoročnih uzroka.

Самарџић:
Већ сам Вам одговорио да као основни узрок Другог светског рата сматрам у ствари западни империјализам и да сам то навео у својим књигама.

Еутропије:
Međutim moram vas podsetiti da se činjenicama kao takvima pridaje prevelika važnost.

Самарџић:
Ово не могу да прихватим, без обзира на образложење.

Еутропије:
Na samom kraju moram da Vas podsetim da je i iskazana spremnost da prihvatite grešku ponekad upitna. Samo jedan primer iz naših rasprava: ukazao sam Vam na netačnu tvrdnju da je N. Rušinović bio ustaški ministar. Navodio sam izvore i dokaze za taj stav, a Vi ste odgovorili da verujete Smilji Avramov (parafraziram). Pa šta ako je to rekla Smilja Avramov? Pogrešila je i verovatno nenamerno iznela neistinu. Vi ste i dalje ostali tvrdi u stavu da Rušinovića titulirate kao ministra (verovatno zato što se to više uklapa i diže na viši nivo "saradnju partizana i ustaša).

Самарџић:
Да, сећам се овог случаја. Остао сам при своме јер у документу пише - министар. Међутим, после сам сазнао да се у то доба за амбасадоре користио термин министар (амбасадор у Ватикану, у овом случају). Тако да сам почео да додајем то објашњење.

П.С.
У вези ревизионизма. Прихватам објашњење, али то онда значи да ме Ви етикитирате ревизионизмом... тј. не сматрате мој рад као преиспитивање историје. Слажемо се да је преиспитивање нужно. Али, како стављате у исту раван неколико придева у мојим књигама са књигама у којима су придеви, а не чињенице, основа?
Уосталом, хајде реците која је књига добра, узимајући у обзир нужност преиспитивања?

Dopuna: 01 Jan 2012 21:06

Miroslav ::Pre par godina sam procitao knjigu istorija Srbije napisao neki nemac nesecam se imena gde izmedju ostalog navodi da je streljanju civila u Kragujevcu 41g. prethodilo streljanje i maskr zarobljenih nemackih vojnika tridesetak ako se secam. Moze li ko da mi odgovori kako zapadna istorija gleda na taj dogadjaj posto domacim izvorima nisam siguran da vise verujem.
Холм Зундхаусен. Помиње и мој рад, наравно као негативан пример...
То што пише није тачно. Преносим још један део из необјављене књиге ''Истина о Титовим партизанима'':


Највише Немаца партизани су ликвидирали 2. октобра 1941. године, на друму Београд - Топола. Једна немачка позадинска јединица, састављена од 45 припадника 3. и 4. чете 2. одељења везиста из Команде 521, тога дана је кренула на пут у три камиона и два аутомобила.3
Ове Немце напада 150 партизана под командом Драгослава Јовановића и Радислава Соколовића, што је установљено на основу испитивања заробљеника.4
У краћој борби неколико Немаца је убијено, двојица су тешко рањена, десеторица су побегла, а остали су заробљени. Командир везиста, поручник Лер, понудио је партизанима размену за комунисте затворене у Београду, што су они одбили. Утом се на друму појавило 18 немачких камиона. Видевши их, партизани су поубијали Немце пушкомитраљезима, осим шесторице, које су повели са собом. Стрељање је преживео десетар Јохан Керблер, правећи се да је мртав.
Командант јединице од 18 камиона на лицу места је сачинио извештај, тврдећи да су немачки лешеви ''осакаћени'', да су им ''лобање разбијене, ноге исечене, лица унакажена''.5
Пре него што су стигли резултати обдукције, немачки командант Србије, генерал Франц Беме, издао је 4. октобра наредбу о одмазди, у којој се каже:
''Дана 2. октобра, приликом препада на немачке јединице, 21 војника (22. је преминуо накнадно - прим, аут) убиле су мучки комунистичке банде НА БЕСТИЈАЛАН НАЧИН. Као репресалију и одмазду, стрељати одмах за сваког убијеног немачког војника 100 српских затвореника. Одредити 2.100 затвореника у концентрационом логору Шабац и Београд, претежно Јевреја и комуниста, и утврдити место, време и локацију за сахрањивање...''6
Обдукција је извршена наредног дана у Београду, у присуству поручника Локермана и фотографа Пропагандног одељења Команде Србије. У налазу немачког војног лекара који је извршио обдукцију записано је како се ''не може закључити са сигурношћу да су на телима извршена сакаћења или злостављања''. Фотографије су одмах достављене Бемеу.7
Ипак, Беме није демантовао наводе из свог саопштења, тако да је прича о унаказивању лешева немачких војника остала до наших дана, нарочито захваљујући љотићевцима, који су је често понављали, наводећи различите локације (обично село Љуљаке, на друму Крагујевац - Горњи Милановац, или вис Светиња, на друму Крагујевац - Топола - Београд).
У стварности, нема доказа да су партизани, нити наравно четници, ма где унаказили немачке лешеве.

3 Бундес архив, Војни архив, РХ 20\293.
4 Исто, РХ 22-18\168.
5 Исто, РХ 26\104-14.
6 Исто, РХ 24-18\213.
7 Исто, РХ 20\293; документа наведена према књизи ''Милитарисцхе Бесатзунгсполитик унд Јуденверницхтунг ин Сербиен 1941ж42'', која је објављена 1993. године у Минхену.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::Dakle, Vi smatrate da međunarodne konvencije tumače da "administracija" okupirane zemlje mora da sprovodi nametnute zakone okupatora čak i ako oni podrazumevaju upotrebu oružja prema sopstvenom narodu te da za to ne mogu biti proglašeni za saradnike okupatora.Taj Vaš stav (i stav ostalih koji zastupaju slično mišljenej) upravo oslikava i osvetljava razloge zbog kojih sam i otvorio ovu temu. Sve se relativizuje, a granice opravdavanja postupaka pojedinih lica i pokreta se rastežu do maksimuma. Zaista mi nije jasno kako se može napraviti misaona konstrukcija da pripadnici žandarmerije koji su oružjem došli da silom (dakle oružjem) onemoguće okupljanje na javnom mestu koje je zabranila okupaciona sila, ne mogu biti posmatrani kao kolaboracionisti. Znači mogli su pucati, raniti, ubiti i ne bi bili odgovorni ni pred jednim zakonom i sudom jer su "uredovali po zadatku"? U Francuskoj su streljani čak i oni koji su nemačke vojnike primali na stan. Da li su oni rehabilitovani? Da li je neko digao glas protiv toga?
А Ви имате доказе да је жандармима наређено да пуцају у народ? Наведите ми један пример да је та жандармерија пуцала на грађане. И не рекосте ми како су то замислили да један жандарм силом растури народни скуп? На крају, осим један фанатик, нико није имао проблем са тим да оде својој кући. Је ли Жикица био можда овлашћени представник тог народа, па је у његово име и по његовим инструкцијама убио овог жандарма? Иначе, колико је Немаца убио Жикица?

Што се тиче суђења за преступе (свима па тако и жандармима), сви редовни судови остају да раде и по доласку непријатеља, окупатор нема право да мења њихову организациону структуру, тако да они и даље суде и по домаћем законодавству, осим за поједина кривична дела која окупатор прописује ( у оквиру поменутог права да мења поједине одредбе закона) и за која суде његови војни судови.

Eutropije ::U Francuskoj su streljani čak i oni koji su nemačke vojnike primali na stan. Da li su oni rehabilitovani? Da li je neko digao glas protiv toga? Вишијевска Француска је била сателитска творевина ( упоредива са “НДХ”) формирана по договору са Хитлером. Дакле реч је о нелегалној творевини. Остали део Француске је био под директном окупацијом Немаца и у истом положају као и “Недићева Србија”. Зато Комесарска управа не може да се пореди са Петеновом владом. Може Недићева влада али Аћимовићева управа не.
Иначе кад већ помињете та стрељања због примања Немаца у стан, како то да не стрељаше самог Петена? Немогуће да је он био мање крив од ових првих.

Eutropije ::Akvila, neću se dugo zadržavati na odgovorima Vama zato što mislim da su drugi već ponudili objašnjenje koje sam i sam imao nameru da dam.Ако мислите на Кхалесса, он је наравно све погрешно разумео, због чега сам и прекинуо расправу са њим, јер сам видео да није стручан у овој области.
Овај део Конвенције који он наводи нема никакве везе са правом окупационе силе да поставља администрацију на заузетим територијама.

Ово што он цитира односи се на то, шта ће се, између страна које су у рату, сматрати под појмом „борца непријатељске стране“- односно да у ту категорију спадају поред војске још и добровољачки и милицијски одреди. Међутим оно што он не зна, јесте, да је услов да се и ови састави сматрају зараћеном страном, тај да сви они припадају сувереним властима земље против које се ратује. А основни услов за то је да не постоји више ни легална војска те исте земље.

Како то овде није био случај, јер је војска постојала и даље, и како комунисти нису ни признавали ту војску и остале институције државе, овај део Конвенције не може да се односи на њих. То јест они су само наоружана група људи, ником одговорна и ни од кога овлашћена да ради то што ради. Наравно ја знам да Ви имате Ваше тумачење догађаја, које уствари и није оригинално Ваше јер се већ деценијама преноси, али то је већ Ваша ствар.

Понављам дакле, то што је он поставио нема везе са темом разговора, односно са Комесарском управом и правом окупатора да одржава ред и мир. Њему је морао да привуче пажњу овај члан:“ The authority of the legitimate power having in fact passed into the hands of the occupant, the latter shall take all the measures in his power to restore, and ensure, as far as possible, public order and safety, while respecting, unless absolutely prevented, the laws in force in the country.”

Eutropije ::Što se tiče Vašeg pitanja o prof. Đođu Stankoviću odgovoriću Vam, mada sam siguran da je to retoričko pitanje jer odgovor znate. Prof. Stanković je u vreme iznošenja ovog mišljenja bio šef Katedre za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta u Beogradu, dakle nije profesor međunarodnog prava. Znači Vi implicirate da njegov sud zbog ove činjenice nije dovoljno stručan. Ja međutim sudim da jeste, u najmanju ruku mnogo više od "veštačenja" istoričara Koste Niolića na pomenutom procesu. Na njegovu stručnost, kako vidim, niste imali primedbe. За питање правног положаја службеника под окупацијом компетентан је да говори само професор права, а не историје, који колико видим не барата ни неким подацима из своје бранше.

Што се тиче Косте Николића, будите сасвим сигурни да ни њега не сматрам стручним - за „четничко питање“ конкретно.