S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karta iz VU bloka pa je drugi OBAVEZNI bio RUSKI..

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Kubovac ::




U zagradama ispod znaka za radar napisane su reči ruskom ćirilicom. Da li su to "tajni nazivi" tih radara? (pošto lokacije sigurno nisu.)

Koliko sam ja shvatio, onaj broj na primer 214 RTC bi trebao da znači da taj radarski objekat A-100D Kama pripada 214. radarskom bataljonu (centru, diviziji i sl. pitanje jezičke formulacije), a onaj broj JW bi trebao značiti "vojni broj" a to ja prevodim kao "vojna pošta" kod nas....One reči na latinici i u zagradi na ruskoj ćirilici su mesta baziranja radarskih objekata (gradovi, naselja, sela i sl)....
Mislim da bi to bilo tako ispravno....

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Mercury, sasa76, dobri covek, Sim.a, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E pa drugovi (i drugarice)! Srećan vam 1. maj!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, ray ban11, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uf pa ovi baš špaciraju i sa S-25 a kandar je levo i S-75 Dvina izašla na Prvomajski uranak...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Kubovac, raketaš, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa 205 je zaista bila sa četverokomornim motorom i već kod slijedeće (207A) se prešlo na jednokomorni.









Inače potvrda, ako je vjerovati video zapisima, raketa u startu ne rotira.

Ova raketa 205 je početak i prva uvedena u naoružanje. Sistem je bio dosta ograničen po minimalnoj visini (5km), a sa modifikacijama je to spuštano prvo na 3km pa zatim na 1,5km dodatno uz dizanje plafona i širenja dometa.



Sa modifikacijom S-25M1 minimalna visina je spuštena na 500 metara.



Našao sam i odgovor o dijagramu koji kaže da raketa bez brzine ima pređeni put. Kod S-25 se za ishodište uzima stanica, a ne lanser pa tako u nultoj sekundi raketa ima pređenih 2500m.
Ovo su dijagrami trajektorija za rakete 205 u fazi ispitivanja. Manje više svi letovi su slični, jednostavno je zona takva da drugačije i nije moglo.



Dijagram starta, jako troma raketa, teška na let. U sekundi 15 jedva je dokučila 1500 metara visine.



Za kraj, za ljubitelje mehanike, dva videa koji pokazuju kinematiku krilaca.

https://m.youtube.com/watch?v=7-VoxKjXw3g
https://m.youtube.com/watch?v=xQdjcYS7890

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, raketaš, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na rastojanju od 1,2 do čak 4 km od Komandne stanice, nalazila se razmeštajna prostorija sa raketnim postoljima – stolovima, na kojima je bilo postavljeno 60 raketa.
Razmeštajna prostorija je bila okvirnih dimenzija oko 1500 x 900 metara.
Sa glavne saobraćajnice na otprilike svakih 150 metara, odvajale su se piste za smeštaj raketnih postolja sa obe strane saobraćajnice, ukupno 10 pisti sa obe strane, ukupno 20 pisti.
Svaka pista sastojala se od 3 raketna postolja za postavljanje raketa, dakle ukupno 20 pisti x 3 raketna postolja = 60 raketnih postolja = 60 raketa.
U okviru razmeštajne prostorije sa raketnim postoljima, nalazilo se 6 kompleta opreme za kontrolu lansiranja raketa i to sa obe strane, ukupno 12 kompleta. Oprema za kontrolu lansiranja je u Komandnu stanicu slala podatke od gotovosti raketa za lansiranje, a od Komandne stanice dobijala komandu za lansiranje raketa koja je dalje prenošena na raketna postolja radi lansiranja raketa.

Po prijemu signala za uzbunu i prelazak u prvi stepen, vozila za prevoz poluprikolice sa raketama kreću prema razmeštajnoj prostoriji sa raketnim postoljima i odvajaju se po pistama za smeštaj raketnih postolja. Kada vozila dovezu poluprikolice sa raketama do raketnog postolja i kliznog šinskog sistema, uređaj za podizanje raketa podiže raketu po komandama iz upravljačke kabine SM-102A koja se nalazi uz svako raketno postolje. Iz Upravljačke kabine SM-102A, uključuje se elektromotor koji pokreće vitlo (čekrk) koji se nalazi u okviru raketnog postolja i kliznog šinskog sistema. Vitlo pokreće konopce koji povlače klizni šinski sistem koji podiže poluprikolicu sa raketom do potrebne visine. Nakon vertikalnog podizanje poluprikolice sa raketom, isključuje se vitlo i raketa je trenutno malo iznad raketnog postolja.
Počinje proces instaliranja rakete na raketnog postolje. Raketa se lagano spušta na postolje dok se sve vreme proverava nivelacija postolja. Kada se raketa spusti na postolje osigurači rakete se zabravljuju i zaključavaju u postolju. Raketa je postavljena. U tom trenutku, na raketu se priključuje napajanje i veza sa opremom za kontrolu lansiranja i tada se u Komandnoj stanici za upravljanje vatrom pali sijalica: „Raketa na postolju“.

Nakon toga, komandir naređuje da se preko upravljačkog uređaja SM-102, ponovo uključi elektro motor kkoji pokreće vitlo, koje će sada spustiti poluprikolicu. Kada se poluprikolica spusti, vozilo za prevoz poluprikolice odvozi poluprikolicu.

Razmeštajna prostorija za raketna postolja:


Podizanje rakete faza I:



Podizanje rakete faza II:



Podizanje rakete faza III:



Podizanje rakete faza IV:



Podizanje rakete faza V:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, raketaš, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od fb prijatelja stigle slike ZRK u parku PATRIOT i komentari uz slike.


ЗУР В-300 ЗРК С-25, создана в КБ Лавочкина.


Mali pregled svih ZRK


Ostala sredstva na njiovim temama kad stignem..

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš, ray ban11, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na borbenom dežurstvu u svakom raketnom puku je bilo 12 raketa spremnih da se po prijemu signala za uzbunu u vrlo kratkom roku postave na lansirna postolja i spreme za dejstvo.
Ostale rakete su se čuvale i skladištile u Raketnim bazama.
Za potrebe 56 raketnih pukova S-25 Berkut, formirano je 7 raketnih baza u kojima su se rakete čuvale, skladištile i održavale.
Raketna baza je bila okvirnih dimenzija 1200 x 800 metara i sastojala se od:
- železničkog šinskog sistema za prijem pošiljki raketa i transport cisterni sa raketnim gorivom TG-02 i AK-20
- 6 skladišta za skladištenje raketa na regalima, dimenzija 102 x 48 metara
- stacionarne stanice za pripremu raketa
- 4 skladišta-garaže dimenzija 112 x 31 m
- 4 skladišta-garaže dimenzija 66 x 22 m od kojih svaka sadrži 15 raketa sa poluprikolicama i traktorom
- 4-7 kontrolno-ispitnih stanica za kontrolu i ispitivanje raketa dimenzija 34 x 16 m
- ostale skladišne prostorije, tehničke radionice, kotlarnice i slično

Kao što sam napisao, u raketnim pukovima stalno se nalazilo u borbenom dežurstvu 12 raketa V-300. Po dobijanju signala za uzbunu, ostalih 48 raketa (do broja 60) se dovozilo iz raketnih baza.
Svaka od 7 raketnih baza opsluživala je 8 raketnih pukova tako da je broj raketa spremnih za odvoženje u slučaju uzbune u svakoj od raketnih baza bio 384, odnosno 2688 raketa u svih 7 raketnih baza u spremnosti za brzo odvoženje u raketne pukove.
S obzirom da je svaka raketna baza imala raketa za oko 4 borbena kompleta za svaki raketni puk odnosno 228 raketa, u tih 7 raketnih baza je u proseku bilo smešteno i uskladišteno 12768 raketa (228 raketa / raketni puk x 56 raketnih pukova = 12768 raketa)
Podaci koji su dostupni govore da je u periodu proizvodnje 1952-1960 proizvedeno ukupno 12291 raketa V-300 u različitim modifikacijama. S obzirom vek trajanja prvih raketa, pretpostavlja se da je ovaj broj od 12768 raketa u raketnim bazama prilično tačan.

Izgled raketne baze:



Skladištenje raketa u garaži sa poluprikolicom i vozilom za prevoz:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, ray ban11, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Parku Patriot uz gore priložene slike u objektu ima slika i sa spoljnjeg platoa.
ЗРК С-25 с ЗУР В-300 (S-25 system with V-300 SAM)



Sad sam i ovaj izložbeni deo sakupio kao celinu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: raketaš, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da bi cela priča o sistemu S-25 Berkut bila koliko toliko zaokružena, mislim da je potrebno reći i formacijsku strukturu Moskovske PVO tih godina i pomenuti neke modernizacije sistema tokom decenija borbenog dežurstva.
Moskovska PVO je bila organizovana na sledeći način:
1. Armija Specijalne Namene za PVO koja je u svom sastavu imala:
- 4 Korpusa Specijalne Namene za PVO ( od kojih je svaki Korpus komandovao sa 14 raketnih pukova S-25 i 1 Raketnom bazom)
- 56 Raketnih pukova PVO S-25 Berkut
- 7 Raketnih baza za skladištenje, održavanje i transport raketa V-300

Primetili ste da "nedostaju" 3 Raketne baze, a one su bile direktno potčinjene Komandi 1. Armije SN za PVO.
Sistem S-25 Berkut doživeo je 2 modernizacije.
Osnovna varijanta S-25 Berkut je u sistem dežurstva ušla tokom 1954/1955 godine i sistem je imao domet od 35 km po daljini i 20 km po visini.
Prva modernizacije S-25M Berkut je u sistem dežurstva ušla 1964. godine i sistem je imao domet po daljini od 43 km i 30 km po visini.
Poslednja modernizacija S-25M1 Berkut je u sistem dežurstva ušla 1970. godine i sistem je imao domet po daljini od 54 km i 35 km po visini.

Što se tiče radarskih sredstava za rano upozoravanje, u početku je korišteno 14 radarskih objekata (centara, bataljona) sa 2 radarska daljinomera A-100D (B) Kama i 4 visinomera u sklopu svakog objekta. Kasnije su u upotrebu ušli noviji radari daljinomeri P-30 i P-35, da bi na kraju funkciju ranog upozoravanja preuzeli radari daljinomeri P-14 i visinomeri PRV-11.

Jedna zanimljivost...američki špijunski avion U-2, prvi put je uočen 1956. godine na oko 20 km visine nedaleko od Moskve, radarskim sistemom A-100D Kama. Sovjeti nisu mogli da poveruju u to, ali se avion vraćao preko Turkmenistanske SSSR i tamo je ponovo bio uočen, ovaj put sa novijim radarom P-30. To je navelo komandu PVO da se što pre nađu adekvatna rešenja za rušenje visokoletećih špijunskih aviona....