S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, ray ban11, Georgius, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, megadeki, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Gargantua

Paralelno sa razvojem Sistema-25 "Berkut", Lavočkin i njegov tim su razvijali i raketu V-V baziranu na V-300 i nazvana je G-300. Raketa je sa svom svojom radarskom opremom bila prava grdosija, a čitav sistem raketa i pratećih radara za osmatranje, nišanjenje i navođenje rakete bio je ogroman i težak preko 1100 kg, te ga nije mogao nositi niti jedan lovac tog vremena....
Tada su se dosetili da ga ponese modifikovani bombarder Tupoljev TU-4. Međutim, raketa je imala domet od svega 16,5 km i plafon od oko 20 km. Probano je 10 lansiranja i tek tada je projekat napušten kao "neperspektivan"...
Ipak...Lavočkin je bio uporan i pokušao je naći način da se omogući gađanje na većim daljinama, tako što će se povećati dolet aviona, koji bi nosio 2 rakete G-300, svaka od po 1000 kg, ali tako da se rakete ispaljuju i navode iz Komandnog centra za upravljanje vatrom na zemlji korišćenjem sistema Vazduh-1. Letelica je trebalo da dejstvuje na nadolazeće avione na daljinama oko 500 km od aerodroma poletanja. Ovo bi praktično bio neki "hibrid" PVO sistema čiji bi se komandni centri i radari nalazili na zemlji, a avion bio samo "nosač" raketa.
Projekat je nazvan "Kompleks K-15".

U tom smislu je konstruisan avion Lavochkin LA-250 sa motorom Lyulka A-7F. Između 1956. i 1958. godine konstruisano je 5 aviona koji su napravili 21 borbeni let. Avion je ocenjen kao jako loš, veliki su bili problemi sa motorom koji nije imao dovoljnu snagu, problemi sa hidraulikom i opremom za sletanje. Bilo je i oštećenja prilikom sletanja, ali niti jedan avion nije izgubljen u udesima.
Projekat je konačno napušten 1959. godine, a Lavochkinu je "savetovano" da više ne pravi radarske sisteme i rakete V-V!


Avion TU-4 koji je trebao nositi G-300 (V-300 raketa u verziji V-V) sa sve radarima:



Avion Lavochkin LA-250, deo Kompleksa K-15, kao "nosač" rakete "275" - dodatna modifikacija rakete G-300



Evo i jedne slike aviona LA-250A sa raketom "275":

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Gargantua
Da, jabuka je...jabuci vjeran. Nešto neće, iako čita ona ćirilicu bez problema. Nema veze, pogledam na kompu kad uhvatim priliku (volju da ga upalim)

Vezano uz gornje podatke za pusk 164 i 165, dijagrami daljina-kutevi-vrijeme.





Pusk 164 je bio promašaj, dobro je išlo po tangažu ali se raketa po kursu otela kontroli. Pusk 165 uredan.

Ajd ovi kutevi po kursu su mi jasni, ali ove druge baš ne razumijem. Ne mogu si složiti sliku kordinatnog sistema, šta i gdje je ishodište, šta je plus, a šta minus i da li se mjeri od apscise ili ordinate.
Tek kada povežem sa drugim slučajevima onda dobijem zapetljanje.





Ovdje imamo dva zanimljiva reprezentanta, pusk 100 i 104.





Ispada kao da se mjeri kut koji zatvara pravac stanica-točka vstreči i apscisa. A početak krivulje odnosno trenutak zahvata je sa kutem koji je između pravca stanica-raketa i apscise. Sa podatcima (druge tablice) koliko traje let i kada se poveže sa vremenskim mjerama sa ovih dijagrama ispada da raketa ima zahvat u vrlo ranoj fazi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I dolazimo do pitanja kojim se metodom uopšte navodi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Metoda paralelnog približavanja ?

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod prvih sistema S-25 i raketa "205" navođenje je bilo metodom punog preticanja, a kod novijih sistema S-25M i raketa "207" pa dalje, metoda tri tačke....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, ray ban11, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crtež to potvrđuje, linija raketa cilj ostaje sve vreme paralelna.
Crnom isprekidanom linijom je metoda prekrivanja ili poklapanja, trotačkasta metoda.
Duplo zbunjen.
Đe je radilokator navedenjija, i gde je k vragu koordinator epsilona ?
Izgleda da su oni radili trajektorije u ono vreme bez pravih računara u fulu, istina rezultat je dobar samo za bombardre i izviđače ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo nađoh jednu sliku nemačke rakete Wasserfall od koje je počeo razvoj raketa za S-25....
Ovo je u nekom muzeju očigledno...

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Kubovac, Oluj2.1, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Meni je to špansko selo, ali možda vam pomogne ova čitaba. Može biti da je u konačnici metoda bila neka kombinacija paralelnog zbližavanja i metode tri točke.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, voja64, megadeki, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obično se kod automatskog praćenja ciljeva, kada nema elektronskih smetnji ili one ne utiču na rad oficira za vođenje i operatora praćenja koristi metod vođenja punog preticanja (ili polupreticanje kod na primer S-75 ili S-125), a kada postoje smetnje onda se vrši ručno praćenje ciljeva i koristi metod "tri tačke"....Metod polupreticanja je bolji, jer je lakše navoditi raketu na manevrišuće ciljeve....Što se tiče punog preticanja, ono je efikasno protiv većih i slabomanevrišućih ciljeva (teških bombardera) jer su prve rakete kod S-25 imale slabu manevrabilnost (samo do 4g).
Već raketa 217M je bila znatno manevrabilnija (čak do 14g)!