S-25 Berkut / SA-1 Guild; S-50; S-100; V-400 Dalj

• 5Ovo se svidja korisnicima: zixo, Kubovac, voja64, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trebamo to gledati iz perspektive 1950 godine , kad je postavljena naučna tema 2 , i kad je OKB Lavoćkina pravio prve skice bespilotnog lovca presretaća. U to vrijeme je malo tko razmišljao o špijunskim satelitima , pa ni sam Koroljev u to vrijeme nije pomišljao na to jer se još prćio na poligonu sa ruskom verzijom V2 rakete .

Vidimo da je tek pojavom U 2 bilo moguće snimiti to iz zraka ali ne zadugo , nakon obaranja U2 iznad Sverdlovska i to je prestalo , tako da se do kvalitetnih snimaka došlo tek desetak godina kasnije.

Sovjetski savez je do olimpijade u Moskvi bio totalno zatvoren , nije bilo šanse da u fotoaparatu izneseš film , a da ti ga granična policija ne "razvije" na suncu , tek su za olimpijadu malo popustili sa tim razvijanjem filmova.

Nije bilo šanse da izneseš neku xerox kopiju bilo čega , fotokopirki u Moskvi nije bilo . Ako smo išli na neke konsultacije ili stručne razgovore u Moskvu, jer se dalje od Moskve nije moglo , onda bi radnu teku u koju smo vodili bilješke predali službi sigurnosti i ta bi teka došla diplomatskom poštom u Beograd , naravno sva išarana tušem.

Slobodno se moglo kupovati knjige i časopise i to se moglo iznijeti , nije bilo šanse da u Moskvu uđe neki zapadni magazin , to se sve ostavljalo na granici.

U Moskvi se nije moglo izaći van "Sadovavo koljca " Vrtnog prstena , kružne autoceste sa 16 traka promjera oko 30 km koja je bila unutar prvog kruga S-25.

Van Moskve se putovalo jedino ako su ruje imali interes da me puste , da nešto saznaju u nauče , inače nije bilo šanse dobiti poslovnu ili diplomatsku putovnicu. A i tada kad bih došao u neki grad dobio bih u hotelu karticu na kojoj bi bilo označena zona dokle se smijem udaljiti od hotela .

Ne govorim o zatvorenim područjima kao što je bila zona Kujbiševa , danas Samare , ne mogu vjerovati da je danas moguće slobodno šetati Samarom i piti Coca Colu na ulici i navijati na stadionu , govorim o otvorenim gradovima kao što je bio Jaroslav ... otvoren a možeš maknuti dve ulice lijevo i tri desno.

U tim uvjetima kad je sve to građeno , bila je to sve velika nepoznanica , nitko normalan se ne bi upustio u avanturu da pošalje avion u takvu đunglu , bez da to malo ispita , a rušenje U2 je definitivno zaustavilo ta ispitivanja terena.

Mi sad govorimo o Berkutu , o njegovim položajima , a ispred njega su bile još dvije tri linije lovaca presretaća i tisuće kilometara nepregledne stepe od Frankfurta do Moskve.

Sad malo gledam kartu Moskve i evociram uspomene ... znači van Vrtnog prstena kružna cesta A107 je unutrašnji prsten S25 , a kružna cesta A108 je vanjski prsten S 25

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato smo mi išarali Rusiju uzduž i popreko još pre mnogo decenija.

• 5Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Mercury, voja64, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da pokušam što tačnije i što jasnije da objasnim kako je sistem V-400 Dalj trebao da funkcioniše.

Raketni puk je u 1. stepenu borbene gotovosti sa raketama na lansirnim rampama. Rakete su u režimu pripreme za dejstvo i nalaze se na lansirnim rampama podignute pod uglom od 45 stepeni. Priprema raketa se već obavlja iz Kabina za pripremu i lansiranje raketa u okviru svakog od 5 lansirnih polja (raketnih baterija).
Radarski sistemi RLS P-90 Pamir kontinuirano osmatraju vazdušni prostor i uočavaju cilj koji se približava zoni dejstva Raketnog puka. Podaci o cilju se kontinuirano predaju u Radio-tehničku komandnu stanicu sa računskim centrom UMN koja već vrši početne preračune i predviđanje putanje kretanja cilja.
Po ulasku cilja u zonu odgovornosti Raketnog puka, Radio tehnička komanda stanica UMN šalje komande i početne podatke u Kabinu za pripremu i lansiranje raketa u raketne baterije koje će vršiti gađanje. Kabina za pripremu i lansiranje raketa šalje komande o azimutu i uglu elevacije cilja na lansirne rampe sa raketama, koje se okreću i usmeravaju u pravcu cilja. Rakete izlaze na radni režim "Gotovost" i spremne su za lansiranje.
Po dobijanju komande za lansiranje iz Radio-tehničke komandne stanice UMN, oficir za lansiranje vrši lansiranje rakete na nadolazeći cilj.
U tom trenutku Radio-tehnička komandna stanica UMN šalje komandu u Uređaje za navođenje SAZO-SPK da svojim antenskim sistemima izvrše zahvat rakete.
Raketa u početnom periodu rada startnog motora, bustera, ima blokirane upravljačke mehanizme, osim naravno mehanizama stabilizacije leta rakete, i leti pravolinijski u visinu. Po prekidu rada bustera i prelaska na marševski motor, raketa je već zahvaćena od strane Sistema za navođenje SAZO-SPK i to tako što antenski sistem SAZO vrši dvosmernu komunikaciju sa raketom (predaja i prijem) i stalno identifikuje njen položaj, odnosno poziciju u prostoru. Te podatke šalje u Radio-tehničku komandnu stanicu UMN, koja te podatke i podatke o kretanju cilja sa RLS P-90 preračunava i određuje komande za upravljanje letom rakete u srednjem delu. Te komande šalje na antenski sistem SPK koji predaje podatke na raketu odnosno vrši korekciju putanje rakete (radio komandnim putem) na srednjem delu putanje rakete. Kada se raketa približi na oko 16 km od cilja, uključuje se RGS na raketi sa aktivnim tragačem Zenit-1 i vrši zahvat na cilj. Od tog trenutka se blokira sva komunikacija o letu raketa između rakete i Sistema za navođenje SAZO-SPK sa zemlje i raketa se na cilj navodi aktivnim radarskim putem, koristeći sopstveni radar za navođenje.
Po dolasku rakete u zonu uništenja cilja, blizinski upaljač aktivira bojevu glavu koja detonira raketu koja svojim fragmentarnim, parčadnim dejstvom uništava cilj.....

Iako ću možda još korigovati neki deo u nastavku proučavanja sistema V-400 Dalj, mislim da je ovo vrlo približno tačan način funkcionisanja Raketnog sistema - puka.


Shematski prikaz rada sistema uz napomenu da je Radio-tehnička komandna stanica UMN, na shemi označena kao EMC:


Antenski radarski predajnik SPK 5U61:


Radio-tehnička komandna stanica UMN (EMC) za određivanje i slanje komandi za upravljanje letom rakete u srednjem delu. Sastoji se od 18 prostorija-boksova u kojim se nalazi radio-relejna oprema, digitalni sistemi, računari, aparatura hlađenja, sredstva napajanja i sl. Udaljena je od RLS P-90 oko 200 metara, a gornja ploča je prekrivena zemljom radi maskiranja i zaštite od bombi iz vazduha:


Raketa na lansirnoj rampi:

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, rovac, stug, jastreb1234, Gargantua, ray ban11, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mašala kubovac,raketaš,tovariš palkovnik i Oluj VI ko da ste na DALJU pemziju zaradili u opisu,detaljima pa i slici.
Tema koja se uz još desetak čita brez da se imalo izgubi pažnja.
Na sve se mislilo te je svedeno na pristup nama laicima iz ove materije.
Stoga vam samo mogu reći HVALA !!!

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo prepade me sa tim velikim slovima

Vrtim malo ovu tablicu što ju je okačio gargantua sinoć i putanje raketa koje nam je dao Pukovnik.

Zanimljiva tablica. Rekao bih da su ruje sa daljom tada bili u fazi probnih partija , radili su rakete u partijama ,grupama, po 5 , vidimo da su pucali probnu partiju 4 sa raketama 1,2,3,4,i 5. U sedmoj nešto debelo nije valjalo itd.

Ne vidim dobro brojeve iz pukovnikovih putanja , ali bi se možda dalo povezati te putanje sa tablicom.

Poznavajući njihovo pravilo službe rekao bih da su prije te tablice imali još desetak raketa , dvije probne partije , a prije toga su bili neki probni komadi , odnosno prototipovi rađeni pojedinačno .

Čitao sam negdje da je u samom početku Dalj imao tekuće gorivo i u busteru , motore je napravio naravno Isajev , bila su tri motora raspoređena u trokut , i raketa na repu nije bila okrugla već ovalni trokut, da li je imala tri krila , to ne znam .

Isto tako je jedna ekipa radila marševski motor na kruto gorivo za Dalja , ali na tom nivou razvoja to naravno nije išlo kako treba , par godina kasnije je to iskustvo koristilo kod sustava NEVA .

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa 5V11 (iliti V-400)



I motor joj 5D11 (iliti R01-154 iliti još i kao RD-0200)





Inače raketaš spomenu zabranjeni grad, slijedeći mjesec sam u Samari, usput a onda u Toljati...a tamo na otvorenom masa raketli, istina malo ruzinavih, ali ću ih ipak opipati

• 5Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, voja64, Kubovac, Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bolje ti opipaj Tatjanu

Cijela ta zona oko Kujbiševa je bila zabranjena , tu je skoro pola stoljeća bila najveća hidroelektrana na svijetu , sve dok kinezi nedavno nisu napravili veću, aluminijski kombinat sa valjaonicom , tu je isto tako dugo bio najveći ranžirni kolodvor na svijetu , spoj nekolikom krakova Transibirske željeznice . Moskovski Avio Institut , i još jedna tvornica aviona , ne sjećam se više kako se zvala , tvornica avionskih motora , i tvornica avionskih topova . U Žiguliju odnosno Toljatiu čeličane i valjaonice limova. Rafinerija nafte i najveća tvornica umjetnih gnojiva, dušićne kiseline , rudarskih eksploziva ,itd.

Ono što me je najviše impresioniralo je Uljanovsk .. Zavod Unikalnih Stankov , najveće glodalice i tokarilice u svjetskim razmjerama su bile tamo , oni su napravili sve velike strojeve koji su trebali za sovjetski raketni program , između ostalog oni su proizveli dijelove za N1 raketu , a u njihovom komšiluku je tvornica Antonov koja je proizvela one grdosije od aviona , iako je Antonov izvorno iz Ukrajine , ali te mrcine nisu mogli napraviti bez Uljanovska .

mali off , ali što mogu kad me mašta ponese .. i još nešto 5 strojarskih univerziteta odvojeno avionski motori od raketnih , rakete od aviona .. ne sjećam se više što je peti univerzitet.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua će nam izvući te dijagrame iz literature, vezani su sa tablicom. Na svakom dijagramu je naznačen broj puska.
Kod mene ne ide bolje od ovoga...



Motor radi i u negativnoj elevaciji, očito su drugačije izvedene surle. Motor ima i turbopumpu koja se ne vidi na slici, ili je ja ne vidim.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da točno motor radi u svakom položaju , to sam zaboravio napisati , naime Isajev je paralelno sa "malim" raketama radio i na orbitalnim modulima odnosno upravljanju sa balističkim raketama , a to je značilo da u uvjetima vakuuma i bestežinskog stanja motor za korekciju putanje mora kresnuti i odraditi svoj ciklus. U sklopu toga je njegov OKB riješio tehnologiju izrade mjehova koji su bili u tankovima sa gorivom i dušičnom kiselinom , sad se više ne sjećam da li dušik ili helij bio u mjehovima ili je u njima bila dušična , ali bez obzira gdi je sto bilo motor je dobijao gorivo i oksidans i kad je bilo sve naglavačke.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hteo sam još da naveden i formaciju u kojoj je trebalo da funkcioniše sistem V-400 Dalj i neka unapređenja sistema u toku njegovog konstruisanja i ispitivanja.

Na strani 15. je @Drug pukovnik objasnio formaciju pa se ne bih ponavljao, osim samo kratko, da je bilo predviđeno formiranje 3 raketna puka V-400 Dalj koja bi bila u sastavu 3 od 4 raketne brigade u odbrani Lenjingrada i to u kombinaciji sa S-75 Dvinom. Sastav bi išao: 1 raketni puk V-400 Dalj + 7-9 raketnih diviziona S-75 Dvina.
Tehnička služba je trebala biti organizovane u 4 tehničke baze, od kojih bi 3 tehničke baze bile kombinovane za sistem V-400 Dalj i sistem S-75 Dvina.

Projekat unapređenja V-400 Dalj-1:
Što se tiče unapređenja, bile su već u procesu ispitivanja i rakete sa unapređenim dometom po daljini do čak 300-400 km i po visini do 30 km. Verujem da će više o tome pisati @Drug pukovnik i @raketaš, pa da se ne ponavljamo.

Ono o čemu bih ja najviše pisao je projekat unapređenja 3D radarske stanice RLS P-90 Pamir.
Projekat je predviđao dodatnu ugradnju na postojeći antenski sistem, još 2 predajne antene sistema za vođenje SPK 5U61 i predajnu antenu sistema identifikacije pozicije rakete tokom leta SAZO. Prijem signala od rakete koji je ranije primao SAZO, sada bi primale glavne prijemne antene RLS P-90 Pamir.
Na taj način RLS P-90 Pamir pored 3D radarske stanice za određivanje azimuta, daljine i mesnog ugla cilja, postaje i radar za navođenje rakete iz sistema V-400 Dalj na cilj tokom srednje putanje leta.
Komande za korekciju putanje raketa na srednjem delu leta bi se i dalje formirale u radio-tehničkoj komandnoj stanici UMN i slali preko antenskog predajnika SPK, koji bi sada bio u sklopu antenskog sistema RLS P-90 Pamir.
Ovakva predviđena modifikacija nosila je radni naziv RLS P-90 Pamir- Dalj 1, pa bi mogli reći da bi se ovakva modernizovana verzija, verovatno zvala V-400 Dalj-1.
Unapređeni radar P-90 Pamir- Dalj 1, mogao se udaljiti od lansirnih polja, odnosno raketnih baterija/diviziona i do 2 km, a do 200 metara od Radio-tehničke komandne stanice UMN.

Slika prikazuje modernizovanu radarsku stanicu RLS P-90 Pamir-Dalj 1 sa dodatno ugrađenim antenama predajnika SPK, zaokružene crnom bojom, i predajnika SAZO, zaokružene crvenom bojom.
Radar je sada trebao biti 3D Radar i radar za navođenje raketa V-400.