Rana istorija južnih Slovena - osvrt na nova tumačenja

42

Rana istorija južnih Slovena - osvrt na nova tumačenja

offline
  • stug 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 1106

Napisano: 24 Jan 2019 16:39

Nema ljutis, samo naprijed.

Dopuna: 24 Jan 2019 16:56

A i nisam uvrjedjen. Tuzno je ovo sve oko nas tako da se svakom kojesta omakne. Lp



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 14 Mar 2004
  • Poruke: 1166
  • Gde živiš: Ispod nivoa mora

Napisano: 27 Jan 2019 15:33

Здраво ево да се удмах убацим у причу. Из све випе извора постаје све јасније да је теорија о некаквом досељавању неодржива. Једна од њих је Ранка Куић која у својој књизи "Сродност српског и келтског језика" наводи следеће:

""Српска реч уклесана у камену пре два миленијума
+++++++
Епитети боја који нису стални епитети и чија је симболика замршена. - Бриљантна
похвалница. - Призренска троделна вишејезична некропола стара 2.000 година. -
Споменик остао на обали набујале Бистрице после њеног повлачења у корито. -
Полагано расветљавање текста са некрополе. - "Праотцем". - Како је дешифрован
натпис на коме су келтске, хебрејске и једна српска реч.
++++++++++++
Недавно, када се набујала призренска река Бистрица вратила у своје корито,
остао је, на њеној обали, троделни камени споменик који је касније пренет у
призренски Myзej. Реч је о троделној некрополи која се данас чува у дворишту Музеја и коју до данас нико није научно обрадио. Лично сам видела тај споменик и,
захваљујући господину Ђоки Стојчићу, тадашњем нашем министру културе,
добила сам најпрецизније мoryћe дубинске снимке те некрополе, и сада, после
дужег, подрoбнијег, изучавања, могу да изјавим следеће. Први пут је та некропола
споменута у једном чланку, Призренска енигма, објављеном у научно-популарном
часопису Галаксија (децембар 1991, на страни 79), али аутор тог чланка, Радомир
Милојковић, није могао да идентификује тај споменик. Нагласивши да је ту,
очигледно, реч о споменику на више језика, али се не може одредити којих, па
садржина остаје непозната, приложио је и три скице нацртане руком његовог
пријатеља, и позвао читаоце или стручњаке да помогну да се та загонетка реши.
Нисам археолог, али ме је споменик заинтересовао због његове језичке стране.
Одмах ми је пало у очи да се ту ради о вулгарном латинском, затим (судећи no
хебрејском алфабету) о хебрејском и, вероватно о неким древним келтским
топонимима. Ова последња претпоставка ми je била најважнија.
Добивши податке о временском распону у којем је споменик настао (госпођа
професор Мирковић из одељења за епиграфију са Филозофског факултета у
Београду, одредила је старост тог споменика no стилу и украсним знацима као дело
настало у распону од 1. до 3. века нове ере), и затим се консултујући са хебрејским
лектором, Уријем Пазом, са Одељења за оријенталистику Филолошког факултета у
Београду, као и консултујући постојећу научну литературу о келтским
споменицима и топонимији, укључивши ту и речнике келтских језика које
поседујем, приступила сам полаганом расветљавању текста са некрополе.
Током анализе, одушевио ме и зачудио податак да сe, на трећем делу некрополе,
у другом реду, налази латиницом уклесана стара српска реч: PRAOTCEM, која
поближе означава властиту именицу: ARON. To je једина славенска/српска
реч/именица/ која се, усред латинског и хебрејског језика, налази нa oвоj
некрополи, и тo: скоро 2.000 година старој. Да ли је то, заиста прва српска реч
забележена нa тлy нашег данашњег Призрена? Др B. Михајловић, професор
старословенског, Универзитета у Новом Саду, одушевио се и потврдио исправност
мога мишљења и тумачења.
Посебно је питање откуд ова именица, и тo у облику уобичајеном за старо време:
PRAOTCEM? Ha увеличаном снимку види се да је ту слово "Т", али му је
водоравна црта делом избрисана; дакле, заиста: PRAOTСЕМ.
У тексту има, на више места, усправних црта које попуњавају празнине, тако да
би целокупан текст изгледао складније. (Hпp. I ARONI). Управо тo хебрејско име
украшено је са такве две усправне црте. Само хебрејско име ARON означава
праоца, дакле управо оно што je речено на српском језику. Ко је могао да саставља
такав текст некрополе? Очигледно, реч је овде или о више учесника у састављању
текста споменика, или о једном једином, али очигледно врло ученом, који је осим
латинског и хебрејског, познавао и стари стрпски. Остало је да о томе нагађамо,
али чињеница је: именица српска: PRAOTCEM, у старом облику, овековечена је у
том камену."

О том се споменику мало знало а ено га на интернету и ено да и даље у дворишту (2015) музеја у Призрену. Зашто српски медији ово не испрате јер постаје и више него очигледно да се протосрпски можда говорио у Призрену пре око 2000. година. Тај министар који се спомиње је и даље жив па се питам зашто се сви као праве луди? Коме је у интересу да се и даље учи туђа верзија историје! А кад смо већ и о њој чак и историју о пореклу глагољице учимо из на основу страних извора који своје закључке базирају на претпоставкама.






Dopuna: 27 Jan 2019 15:49

Сама Ранка Куић

https://www.youtube.com/watch?v=a9QxeMjbx4Q&t=240s



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3791
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 27 Jan 2019 17:08

Najpre nije tačno da spomenici nisu objavljenи. Prvi spomenik je obјavljen još 1931. godine. Objavio ga je N. Vulić kod njega je pod br. 324. Pre Drugog svetskog rata nalazio se u skopskom muzeju tako da ne znam otkud on u Prizrenskom muzeju. Nađen je odmah nakon Prvog svetskog rata pri kopanju temelja za tadašnju bakteriološku stanicu nakon čega je prenet u Skopski muzej. Dakle, od početka podatak nije tačan. Natpis je Vulić čitao (Н. Вулић, Споменик СКА 71, Београд 1931, бр. 324):
D(is) M(anibus)
Sept(imia) Pitta
vix(it) ann(is) XL
pater filiae
care pos(uit)
Tekst je čak na vrlo pismenom latinskom tako da ovo čitanje još niko nije doveo u pitanje.

I drugi tekst je na prilično pismenom latinskom. Reč je o spomeniku nekom Posejdoniju Biti koji je živeo 50 godina. Kod ovog spomenika nedostaje donji deo.
O trećem tekstu sutra ali samo naglasim da tekst koji si postavio u startu ima krupne greške.

Dopuna: 27 Jan 2019 17:17

Н. Вулић, Споменик СКА 71, Београд 1931, бр. 324 је основни извор и обавезан за неког ко хоће да се бави античким натписима. Ако је неки натпис објављен у овом Вулићевом раду а аутор који пише о латинским натписима то не зна не бих уопште даље коментарисао познавање материје од стране таквог аутора. Наравно, свако има право да се не сложи са Вулићевим читањем (Лома се рецимо не слаже са многим Вулићевим читањем) али не знати да је натпис објављен - дно дна.

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2004
  • Poruke: 1166
  • Gde živiš: Ispod nivoa mora

Napisano: 27 Jan 2019 17:52

Ако је споменик где се спомиње српски/словенски већ нађен 1931 или после онда је ово још већи скандал. Ако имате научне радове после 1931. ја бих их радо прочитао.

Dopuna: 27 Jan 2019 17:59

На интернету видим само да то постоји али не и садржај.

Dopuna: 27 Jan 2019 18:12

"не знати да је натпис објављен - дно дна"

Колико људи зна да рецимо паста за зубе и није увек најнужнија за прање зуба па и даље сви то радимо јер ипак је укусније? Као стоматолог то знам. Ово говорим чисто због аргументације која мислим да није на месту и одмах даје предрасуду. У ствари мени је као лаику тужно да неке ствари морам да откривам сам. Има још примера што у вези праисторије тако и скорашње.

Што се тиче грешке могао бих да замислим да пре 15 година није баш било тако лако приступити свим информацијама па могу и да замислим неку грешку. Ја сам пре 3 недеље послао мејл катедри за историју у Београду са простим питањем: "Да ли имате стручну литературу која се бави историјом Срба пре 7. века и ако то немате неки струћни часопис који се тиме бави". Оговора није било. Послао сам још једном али питање је да ли ће одговора бити. На њиховој страници где стоје прегледи диппломских радова од неких 50 не постоји ниједан који се тиме бави. Толико о генерацији "историчара" који су завршили образовање.

Dopuna: 27 Jan 2019 18:15

Што се тиче питања како је тамо доспело ја могу само да спекулишем. Чињеница је да су спрски политичари учествовали у помагању креирања нације. Са таквим људима и није чудо што је ситуација таква каква је.

http://www.pecat.co.rs/2017/10/branimir-v-jokic-sr.....kom-tronu/

Dopuna: 27 Jan 2019 18:44

Мали искорак са тренутне теме везане за оно што сам послао о Небојши Човићу (и дружине) и који је резултат тога.


offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3791
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 27 Jan 2019 21:09

Taj spomenik iz 1931- godine je objavljen i na njemu ništa specijalno da bi mu se posvetio poseban rad. Nekoj Septimiji Piti koja je živela 40 godina spomenik je sagradio otac. Drgi spomenik je sagrađen nekom Posejdoniju Biti. Jedino što možemo da pretpostavimo je da su Biti i Piti moguće ista porodica.
E sad što se tiče tvog praoca, mogao si da pogledaš sledeće:
πρᾳότης praiótēs, prah-ot'-ace; from G4235; gentleness, by implication, humility:—meekness.
πραότης (Rec. and Griesbach (except in James 1:21; James 3:13; 1 Peter 3:15); see the preceding word), πραότης (so Lachmann), and according to a later form πραΰτης (so R and G, but with the iota subscript under the alpha ἆ, in James 1:21; James 3:13; 1 Peter 3:15; Lachmann everywhere except in Galatians 6:1; Ephesians 4:2; Treg. everywhere (except in 2 Corinthians 10:1; Galatians 5:23 (22); Gal. 6:1; Ephesians 4:2), T WH everywhere; cf. B. 26f (23f)), πρᾳότητος, ἡ, gentleness, mildness, meekness: 1 Corinthians 4:21; 2 Corinthians 10:1; Galatians 5:23 (22); Gal. 6:1; Colossians 3:12; Ephesians 4:2; 1 Timothy 6:11 R; 2 Timothy 2:25; Titus 3:2; James 1:21; James 3:13; 1 Peter 3:16 (15). (Xenophon, Plato, Isocrates, Aristotle, Diodorus, Josephus, others; for עַנְוָה, Psalm 44:4 (Ps. 45:4)) (Synonym: see ἐπιείκεια, at the end; Trench (as there referred to, but especially) § xlii.; Lightfoot on Colossians 3:13.)
Drugim rečima reč praotac tj praotec se javlja u starom grčkom jeziku tako da to nije pra srpska reč. Reč praotac tj praotec se javlja u grčkim prevodima Novog zaveta još od III i IV veka. E sad ako ćeš da tvrdiš da su Antiohiji i Aleksandriji živeli Srbi onda ti i ja nemamo šta dalje da razgovaramo.

Dopuna: 27 Jan 2019 21:14

Reč praotes, praotec upotrebljava i rimski car Marko Aurelije u svojim filozofskim radovima sa istim značenjem. Javlja se i kod Aristotela. Da ne nabrajam dalje.

Dopuna: 27 Jan 2019 21:16

Grci i Rimljani su reč praotec upotrebljavali i kao nadimak koji je ponekad menjao i prezime.

Dopuna: 28 Jan 2019 12:19

I da završim. Što se tiče datovanja definitvno mi nije jasno zašto bi profesroka Mirković ove natpise datovala toliko široko od I do III veka tako da moram da izrazim sumnju u to da ih je ona uopšte i datovala. Natpisi su sa ogromnom verovatnoćom iz III veka i to najverovatnije iz druge polovine tog veka.

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2004
  • Poruke: 1166
  • Gde živiš: Ispod nivoa mora

Napisano: 28 Jan 2019 12:33

Добро али сад је питање ко је ко је крстио реч "праотац" или "праотец" као старогрчки? Зашто не ни била индоевропска или старословенска? Да ли постоји етимолошка анализа те речи у старогрчком у поређену са етимологијом са старословенским/келтским/галским? Ако то нема онда је тврдња да је нешто нечије лабава. То што се Грци и Ромеји том речију користе не доказује много јер ето и Холанђани користе реч "GRENS" већ 1000 година па није Германско. Из списа се исто зна да се тај народ северно од Грка друкчијим језиком користио а плоча је пронађена на територији где Грци нису живели а ни Ромеји као народ него само као властела. Ромеји су рецимо узимали су речи из грчког и расенског да би их крстили као латинске а Грци су исто чинили без икакве сумње. Значи моје питање је како нешто са сигурноћу може да се тврди да је стсрогрчко самомма основу тога што се појављује у списима?

Dopuna: 28 Jan 2019 12:52

Што се тиче просуства Срба у Александрији то не могу да тврдим јер треба одвојити Србе 2018. и Срб/Серб/Сирб назив од пре 2000 година где зависно од извора се говори о некаквим људима. Ако се то на тај начин посматра онда се може рећи да некакви људи/група људи/појава које су други називали Сирби јесу били притутни на северу Египта ако се верује географији СТРАБО-а (наводи језеро Сирбонис са некаквим бог-ом). У другим новијим изборима садашње Србе зову Сербима или Сирбима. Е сад да ли је то један народ или некаква засебна група људи невезана са етнос које су други звали Сирби не знам али могу да само претпостављам. Али опет наглашавам да то треба посматрати раздвојено и у контексту али да некакве могуће лингвисчно повезаности има за сада нико не може да оповргне.


offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11122

Срле,
Није бог, него енглески ”bog” - мочвара.
За даљи наставак теме, чему набацивање невезаних појмова на теми?

offline
  • Pridružio: 09 Feb 2015
  • Poruke: 1294

⬆⬆
Lingvistički su povezani i starosrpski glagol "orati", reka Oranje u Južnoj Africi, gde su se Srbi delom preselili nakon što im je uništen jedan od najstarijih gradova u Maloj Aziji - Troja (drugi deo je otišao U Toskanu i Umbriju i osnovao civilizaciju koju danas poznajemo kao etrursku civilizaciju; upravo zato što je ona srpskog porekla prikrivaju se njeno pismo, jezik, kultura...), kao i nadimak holandskih sportista - "Oranje", što je opet povezano sa drevnim boćanjem koje su izmislili stari Srbi na tlu Evrope za vreme poljskih radova, dok su pravili pauze u motikanju.

Srbija od Holandije do Južne Afrike. Preko Male Azije.

online
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 1641

GnaeusDomitiusAhenobarbus ::⬆⬆
Lingvistički su povezani i starosrpski glagol "orati", reka Oranje u Južnoj Africi, gde su se Srbi delom preselili nakon što im je uništen jedan od najstarijih gradova u Maloj Aziji - Troja (drugi deo je otišao U Toskanu i Umbriju i osnovao civilizaciju koju danas poznajemo kao etrursku civilizaciju; upravo zato što je ona srpskog porekla prikrivaju se njeno pismo, jezik, kultura...), kao i nadimak holandskih sportista - "Oranje", što je opet povezano sa drevnim boćanjem koje su izmislili stari Srbi na tlu Evrope za vreme poljskih radova, dok su pravili pauze u motikanju.

Srbija od Holandije do Južne Afrike. Preko Male Azije.


I reka Potomak, nemoj ti Bronaznobradi da smanjuješ Srbiju.

offline
  • Pridružio: 31 Jan 2014
  • Poruke: 951
  • Gde živiš: na zalasku sunca

GnaeusDomitiusAhenobarbus ::⬆⬆
Lingvistički su povezani i starosrpski glagol "orati", reka Oranje u Južnoj Africi, gde su se Srbi delom preselili nakon što im je uništen jedan od najstarijih gradova u Maloj Aziji - Troja (drugi deo je otišao U Toskanu i Umbriju i osnovao civilizaciju koju danas poznajemo kao etrursku civilizaciju; upravo zato što je ona srpskog porekla prikrivaju se njeno pismo, jezik, kultura...), kao i nadimak holandskih sportista - "Oranje", što je opet povezano sa drevnim boćanjem koje su izmislili stari Srbi na tlu Evrope za vreme poljskih radova, dok su pravili pauze u motikanju.

Srbija od Holandije do Južne Afrike. Preko Male Azije.


Заборавио си древни град Београд основан 1839 године по старословенском календару, тј. пре 5688 година. Нешто пре доласка Индијанаца.
Иначе ако само замениш позиције осмице и тројке добијаш годину косовске битке по грегоријанском календару, што је логично јер је по предању оснивач града Тарабићев праотац.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 845 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 6 sakrivenih i 791 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., arsa, crnitrn, darkangel, DenySRB, Dimitrise93, djboj, Djole, Dragan Mačak Damljanović, Dusko Nikolin, Faki-Valjevo, goran.vvv, havoc995, Hektor, helen1, Insan, kerinjo, Klecaviks, Kubovac, Mahovljani, MB120mm, milos.cbr, Mirage 2000N, nedeljkovici, nenad81, nuke92, orjen, Panter, potez xxv, RADOVAN.S, rovac, sasa.zoric, sekretar, sene19, shone34, Sibin, Sima zna, SOVO515, stokanovicm, t84dar, tanakadzo, Toni, USSVoyager, vasa.93, versus, vladetije, vlvl, Wisdomseeker