Prilozi za biografiju JBT

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svet.rs/planeta/objavljena-zabranjena-fotografija-golog-tita
Da li je ovo Spanija kako tvrde?Mada u opisu stoji francuski logor medjunarodnih snaga.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Još nisam završio priču o one dve fotografije.
O ovoj, za koju novine iz 1914. tvrde da je snimljena na Drini (bar tko piše ispod)

i ovoj ...

... za koju neki tvrde da je na njoj Josip Broz, na prilazima Beogradu, neposredno pre osvajanja Beograda.
Да и ја додам чему је битно да ли је на овим сликама Јосип Броз или није?
Зна се у којој јединици је био, и где је та јединица била. Ове слике не говоре ништа више од тога. Као некакав доказ да је био на првој линији тешко да могу да послуже, јер се види да је ово сликано у позадини.
Обратите пажњу на следеће детаље на слици:
- положај наводног Броза - на слици по положају ножа се види да је тек легао, и то испред рова (?)
- официри су прилично лежерни, и гледају ка камери,
- а судећи по техници тог времена, камерман је морао да изложи своје дупе на изволте стрелцима са друге стране.
Из тога се види да им са друге стране не прети опасност, а да је слика позирана.

Да поновим опет - да ли је на слици или није Броз, да ли је сликано на фронту или није је потпуно небитно, јер је из докумената познато где је била његова јединица. Ова слика има једино (недоказану) илустративну вредност.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Да и ја додам чему је битно да ли је на овим сликама Јосип Броз или није?
Зна се у којој јединици је био, и где је та јединица била. Ове слике не говоре ништа више од тога. Као некакав доказ да је био на првој линији тешко да могу да послуже, јер се види да је ово сликано у позадини.
...
Slažem se. Ništa od ovoga što si napisao nije sporno (izvini zbog skraćivanja citata).

Već sam rekao da zaključak može da bude:
- nije Broz ili
- "mož' da bidne, al' ne mora da znači.

Meni je ipak bitno da završim ovu analizu. Zato što poenta te analize nije Broz, nego "metodološki pravac", pod slobodnim imenom "podmetanje dokaza".

Treba mi još malo vremena za crtanje. Morao sam danas i da zarađujem nešto.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Republikanac, Gama, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Feb 2014 15:07

Slažem se sa Vatrom da je pitanje o tome da li je na fotografiji Broz ili nije potpuno irelevantno. Nije sporno da je učestvovao u napadu na Srbiju ali učestvovali su i mnogi Srbi iz AU. Stvarno ne razumem šta se time dokazuje. Ovde smo već na 29. stranici a do sada jedina ozbiljna optužba je da li je Tito inicirao dešavanja u Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini na početku rata, da li je samo tolerisao ili uopšte nije znao. U stvari upravo ta događanja su jedina koja bi se mogla svrstati u neku vrstu partizanskih "zločina". Sve ostalo što su pristalice pročetničke istoriografije iznele o partizanskim zločinima bilo u literaturi, bilo u javnim nastupima bilo na raznim forumima je mlaćenje prazne slame.

Dopuna: 24 Feb 2014 15:11

Nije slučajno da pošto pompezno najavljena komisija za utvrđivanje komunističkih zločina ni izbliza nije ispunila očekivanja onih koji su je formirali da su je faktički svi osnivači napustili. I poput Pontija Pilata oprali ruke.

• 2Ovo se svidja korisnicima: objekat 505, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto je opet na delu spinovanje i ignorisanje ranije pomenutih 10 nedela JBT prema Srbima te "Brozovo ratovanje protiv Srba u Velikom ratu jedina ozbiljna(sic !) optužba " evo da kažemo nešto malo o preseljavanju industije iz Srbije.Videćemo šta o tome kaže dr.Života Đorđević.
Dakle,nakon dr.Mihaila Đurića koji je pojasnio(svima osim Gorskom caru) Ustav iz 1974-r,sada će dr.Života pojasniti premeštanje industrijskih kapaciteta(sa kadrovima iz odelenja za razvoj) iz Srbije u bratske republike a bogme i u Albaniju.Videćete kako je JBT bio galantan i široke ruke kada se deli nešto srpsko.
[quote][Dr.Života Đorđević
To preseljavanje industrijskih pogona iz Srbije, navodno je učinjeno iz strategijskih razloga i opasnosti da padnu u ruke sovjetskoj armiji posle Staljinove agresija na Jugoslaviju. Na žalost, istraživači koji su radili projekat utvrđivanja svih činjenica oko preseljenja industrije iz Srbije ustanovili su da je tadašnja jugoslovenska vrhuška - Tito, Kidrič, Kardelj i Bakarić - sve radila planski.
Namera je bila, smatra dr Đorđević, da se osiromaši Srbija, ostvari brži razvoj zapadnih republika. To potvrđuje činjenica da je Fabrika automobila iz Rakovice preseljena u Maribor. A zna se da su tada sovjetske trupe bile i u Austriji. Dakle, mnogo bliže Mariboru, nego Beogradu i Rakovici.
Dva su osnova po kojima bi se računao budući deobni bilans u vezi sa preseljenjem fabrika iz Srbije. Prvi je da se utvrdi ondašnja vrednost preseljenih fabrika i da se potom revalorizuje.
Drugi osnov je činjenica da je pomenutim preseljenjem fabrika ozbiljno poremećen privredni razvoj Srbije, a posebno njenih najdinamičnijih regiona i centara. Pri tome su, kaže dr Đorđrvić, najviše stradali tehnološki perspektivni sektori, privredne grane i razvojna jezgra i u fabrikama i u institutima. Za fabrikama i razvojnim odeljenjima "preseljeni" su i najkvalitetniji kadrovi iz Srbije. Ovo je imalo dugoročne (negativne) posledice.
Iako se za civilne fabrike znaju podaci, pa se mogu izračunati i svi efekti njihovog preseljenja, za takozvanu namensku industriju to se ne zna. Istraživačima koji su radili studiju "Preseljenje industrije iz Srbije" nisu stavljeni na uvid podaci o preseljenju kapaciteta vojne industrije iz Srbije. No, bez obzira na to što odgovarajuća dokumentacija nije bila na raspolaganju, zna se šta je sve preseljeno iz Kragujevca, kao i iz Mladenovca, Zemuna, Pančeva. Bili su to, za ono vreme najmoderniji programi proizvodnje artiljerijskih oruđa, avionske industrije, optičkih i elektronskih uređaja. Na taj način Srbija je ostala bez svoje dugo godina razvijane vojne i namenske proizvodnje, a kasnije joj je data prilika da razvija proizvodnju mašina za poljoprivredu i za razvoj drugih neatraktivnih programa...
U periodu od 1948. do 1953. godine iz Srbije je iseljeno najviše fabrika. Ne treba, međutim, zaboraviti da su iz ove republike preseljavane fabrike i ranije, ali i kasnije. Pomenimo ovde ono, o čemu se malo zna. Odmah posle rata iz Niša je preseljen program proizvodnje turbina. A kakva je mašinska industrija ostavljena u Nišu, zna se. U prvim posleratnim godinama najviše je "očerupana" industrija Vojvodine. Iz ove pokrajine u tim godinama preseljeno je 30 mlinova, nekoliko uljara i šećerana, četiri ciglane, pet pogona drvne industrije, nekoliko manjih električkih centrala, šest štamparija, tri kudeljare, fabrika trikotaže, dve predionice vune, četiri tkačnice svile, fabrike filca, vate, kože. Zanimljivo je da je preseljena i jedna fabrika šešira. Da li i ona iz strategijskih razloga?
Deo pomenutih kapaciteta jugoslovenska vrhuška je poklonila tada prijateljskoj Enver Hodžinoj Albaniji.
U prvim posleratnim godinama na ime ratnih reparacija iz Nemačke su dobijeni određeni industrijski uređaji. Oni su po republikama instalirani ravnomerno. Tadašnje rukovodstvo nije vodilo računa o tome da je Srbija najviše stradala u ratu i da je trebalo da dobije najviše materijala iz reparacija. I ovo valja uzeti u "računicu" prilikom deobnog bilansa.
/quote]
Sada će "deca komunizma" da meni glupavom objašnjavaju da "ja ne poznajem ideološku matricu" po kojoj je sve ovo rađeno.Gorski car koji učestvuje u pripremanju zakona će reći "da političari o ovome nisu ništa znali niti bili svesni posledica".Pa ko poveruje u takvo objašnjenje . . .poverovao je,kao i u ono o odumiranju SFRJ.Naša budućnost mora biti svetla uz ovakvog zakonopisca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A fabrike kao sto su Teleoptik, Utva, Prva Petroletka i ostale su preseljene u Hr,BiH ili negde dalje...ne troluj sa glupostima. Jugoslavija je bila zemlja koja se manje vise podjednako razvijala,sto je i bio cilj preseljavanja dela industrije iz Srbije u neke druge republike. Da smo zavrsili sa sovinistima '45 nebi se desila '91...neko pametno rece...

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nomen est omen
Citat: . .Jugoslavija je bila zemlja koja se manje vise podjednako razvijala,sto je i bio cilj preseljavanja dela industrije iz Srbije u neke druge republike. . .
Ti izgleda znaš tajne planove i ciljeve tadašnjeg rukovodstva pošto je zvanično objašnjenje bilo da je razlog preseljavanja bila moguća sovjetska invazija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Feb 2014 17:26

Interesantno je da novokomponovani ne koriste jedan od za njih najačih argumenata kad je posleratna istoriografija. Naime u njoj su prećutkivani neosporni uspesi u razvoju vojne industrije neposredno pred drugi svetski rat. Za neke od revizonista vrlo pouzdano znam da to znaju ali ćute. E a zašto ...
Pa ta industrija je najvećim delom počela da se gradi od ničega baš u BiH. Mnogo što se u našoj zvanično istoriografiji pripisivalo prvim posleratnim petoletkama je u stvari započeto (pa i dobrim delom dovršeno) još pre rata - recimo čeličana u Zenici. Kompletna proizvodnja artiljerijskih oruđa i artiljerijske municije se selila u BiH iz Kragujevca. Doduše, u Mladenovcu je započeta izgradnja fabrike tenkova ali su gotovo sve komponente trebale da se izrađuju u BiH i Hrvatskoj, jedino ne znam za motore gde su trebali da se rade. Po nekim dokumentima u Rakovici a po nekim i oni u BiH. Po planovima do početka 1943. godine skoro kompletna teška industrija je trebalo da bude preseljena u BiH.
Dakle selidba industrije - pre svega vojne je započela još pre Drugog svetskog rata. Samo je industrija koja je mogla lako da se preseli u slučaju rata kao recimo proizvodnja upaljača razvijana i u Srbiji. Pa je tako Vistad pogone za izradu upaljača imao u Valjevu ali za izradu bombi i sličnog u Višegradu.
U stvari Tile uopšte nije bio originalan.

Dopuna: 24 Feb 2014 17:43

Jedino Titovo originalno delo je Soko u Mostaru. Sve ostalo je bilo predviđeno još pre Drugog svetskog rata a nešto je kao sam naveo i započeto pa čak i dovršeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Да и ја додам чему је битно да ли је на овим сликама Јосип Броз или није?
Зна се у којој јединици је био, и где је та јединица била. …
ltcolonel ::Slažem se sa Vatrom da je pitanje o tome da li je na fotografiji Broz ili nije potpuno irelevantno. Nije sporno da je učestvovao u napadu na Srbiju ali učestvovali su i mnogi Srbi iz AU. Stvarno ne razumem šta se time dokazuje.

Potpuno se slažemo da je ovo pitanje irelevantno.
Meni je bilo interesantno kao, što rekoh, jedan od “metodoloških pravaca”.

Ubedili ste me. Odustajem od dalje analize, a ako nekoga zanima, dao sam smernice kako se to radi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih ipak zeleo da je zavrsis, ako mozes, razume se.