offline
- 417775
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Avg 2006
- Poruke: 5
|
Napisano: 22 Feb 2014 20:20
sajkaca ::Од највернијих докумената, који и доказују Брозову геноцидну политику како против Срба-комуниста тако и против Срба-монархиста, издвајамо управо његове оригиналне наредбе које се и дан данас могу прочитати у оригиналној верзији.
Ј. Б. Тито је упутио Штабу Црногорско-санџачког партизанског одреда 14. фебруара 1942. oво наређење, које представља класичан пример ратног злочина, у интегралној верзији гласи:
„Морате обавезно стријељати све оне који су потпомагали четнике и били наклоњени њима. Исто тако расчистите са лабавим и колебљивим елементима. При свему томе морате бити потпуно енергични и без сваког милосрђа. Стријељајте масу оних који су били прешли из партизана на страну четника. Послије тог стријељања они који остану неће више помислити да тако нешто направе…
Поред овог, обавезно морате спровести мобилизацију људства у бјелопољском срезу. Оне који се не би јавили стријељајте…
Упамтите да је сада за нас важније убити и растјерати четнике него Талијане.“
Ово наређење не само што није уништено, него је објављено у „Сабраним делима“ Ј. Б. Тита, том 8, стране 206-208.
Друго наређење Тито је 10. марта 1942. послао Главном штабу за Црну Гору и Боку, а оно гласи:
„Ликвидацији четничких банди и пете колоне морате посветити сву пажњу. Против четничких банди у Васојевићима морате мобилисати што више људства. Када то четничко упориште ликвидирате, све ће остало ићи лакше… Ви морате прибјећи репресалијама против четника. Морате палити извјесне куће окорелих зликоваца и разбојника, а обавезно све куће четничких вођа и коловођа. Сва њихова имања треба конфисковати.“
„Зборник докумената“ (том 2, књига 3, документ бр. 34).
Оригинал је чуван у Архиву Војноисторијског института у Београду, фонд НОР-а, кутија 2, регистарски број 16-2. Уклоњен и вероватно и уништен.
Титово наређење Црногорско-санџачком одреду од 5. фебруара 1942:
„Ликвидирајте са свим четничким бандама на вашој територији… Ликвидирајте све шпијуне, петоколонаше, разбијаче народне борбе на вашој територији. Сва њихова имања конфисковати.“
(Зборник, том 2, књига 2, 323-324.)
У истом духу наређивао је и заступник Титовог Врховног штаба, Велимир Терзић, 21. децембра 1942:
„Противу четничких села, као што су Шаховићи и друга која сте споменули у свом извештају, која служе као четничка склоништа, гнезда и отпорне тачке – треба да предузмете оштре и немилосрдне мере… (Све четнике) или у борби или ван борбе, као и њихове помагаче и заштитнике, треба ликвидирати на лицу места.“
(Зборник, том 2, књига 7, 151.)
У говору једној српској јединици од 7. јануара 1943, овако је хвалио своје најбоље убице Србе-комунисте како убијају своје сународнике, па чак и рођаке :
„Рука није задрхтала ни када се требало обрачунавати и са рођеним оцем, ако је он пришао издајницима четницима.“
(Зборник, том 2, књига 8, 359.)
Тито је највише водио рачуна да комунисти ратују највише против Срба.
Овако је реаговао на мањи сукоб партизана са шиптарима на југоистоку Црне Горе, , депешом од 21. октобра 1943, прекорио свог команданта Пеку Дапчевића:
„Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше снаге морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража“.
(Зборник, том 2, књига 10, 397-398.)
Партизане Тито је исто тако спречавао да се сукобљавају са окупатором, за рачун борбе против четника.
„Најхитније ликвидирати четничка упоришта на Тромеђи, с тим да се сада не напада личка пруга“,
стоји у његовом наређењу 1. пролетерској дивизији из октобра 1942. године. (Зборник, том 2, књига 6, 320.)
Тито, Ранковић и Жујовић послали су 29. марта 1943. следеће писмо секретару Покрајинског комитета за Босну и Херцеговину:
„Са 6. бригадом, појачаном са деловима Мајевичког одреда или Фрушкогорског, хитно се пребаците између Горажда и Међеђе на санџачку страну и чистите терен од четнка у правцу Заборка и Чајнича… На своме путу, тј. приликом пребацивања, не сукобљавајте се са Немцима, не предузимајте никакве акције на прузи, јер је то у интересу садашњих наших операција… Најважнији наш задатак сада јесте уништење четника Драже Михаиловића и разбити његов управни апарат, који представља највећу опасност за даљи ток народноослободилачке борбе.“
(Зборник, том 2, књига 7, 271.)
Телеграмом од 14. априла 1943. године, Тито наређује 1. пролетерској дивизији:
„За сада никако не нападати Горажде, нити долазити у сукоб са тим гарнизоном, као ни са осталим немачко-хрватским посадама у долини Дрине.“
(Дедијер, Дневник, том 2, 432.)
Свом 1. и 2. корпусу, Тито је 5. септембра 1944. године објашњавао циљ „ослобађања“ Србије:
„Упамтите да је у целокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Д. Михаиловића и недићеваца, као и њиховог апарата.“
(Ј. Б. Тито, Војно дело, књига 1, 273.)
Тито је одржавао добре односе са усташама, што се види из следећег документа:
„Продрли смо у крај у којем у селима има усташких елемената (Ракитница, Бјелемић и Ледићи, где су усташке страже). С четницима смо завршили у првом налету. Стигао је и батаљон који је донео храну петој бригади. Наишли смо у шуми на једног сељака са усташком капом. Села се налазе на сат и по одавде. Послали смо им писмо у којем их обавештавамо да настављамо својим путем и да их нећемо дирати.“
(Дедијер, Дневник, том 2, 368-369, 202.)
Извештај генерала Паула Бадера Вермахту од 10. априла 1942:
„Изгледа да је четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у садејству са комунистима, тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе.“
(Зборник, том 12, књига 2, стране 276-277.)
Колико је ова усташко-партизанска сарадња била кобна по српски народ Источне Босне, казује извештај пуковника Ериха Кевиша од 20. априла:
„Прелазак српских избеглица, скоро искључиво жена и деце, преко Дрине у Србију није се делимично могао спречити због слабо поседнуте границе на Дрини. Хрватске усташке и муслиманске јединице поклале су велики број избеглица који су хрлили ка Дрини, а делимично их побацале у реку. Међу онима који су побегли у Србију хара глад и пегави тифус.“
(Зборник, том 12, књига 2, 306-307.)
Кардељево монструозно писмо Брозу од 2. августа 1941:
„Код неких другова постоји бојазан од репресалија (не у руководству), од уништења села и људи итд. Баш тај страх највише кочи одлучније приступање мобилизацији хрватских села. А ја држим да ће баш репресалије пребацити хрватско село на страну српског села. У рату се не смијемо плашити уништавања читавих села. Терор ће безусловно довести до оружане акције. У том духу смо и донијели сада наше конкретне закључке… Образовати одреде заједно са мачековцима. Треба изазвати њихову акцију. Терор против мачековаца подићи ће тек читаву Хрватску у отпор.“
(Зборник, том 2, књига 2, 31.)
Тито није послушао Кардеља, али ово монструозно писмо сведочи о њиховој геноцидној политици према Србима. Иначе, не може се пронаћи ниједно наређење Ј. Б. Тита које би се косило са хрватским интересима.
Титови најближи сарадници такође су водили геноцидну политику против Срба и то нису крили.
Када је 12. августа 1941. Светозар Вукмановић Темпо добио писмо Ђуре Пуцара о покољу 650 људи, жена и деце у околини Приједора, после чега се очекивало да ће Немци узети Србе у заштиту и укинути усташку власт, он је одговорио:
„Много више ме је забринула вијест да су окупатори ишли на укидање усташке власти у Приједору и да је читаву власт у граду преузела регуларна војска НДХ. Уколико окупатор почне стварати стање у коме ће се према Србима примењивати неки праведнији закони, то може да поколеба велики дио сељачких маса и да угрози развој оружане борбе.“
(Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече, страна 210.)
У писму Титу од 28. априла 1942. Раде Хамовић отворено говори о „весељу“ због убијања Срба:
„Сјутра судимо тринаесторици лица ради пљачке у Борчу. Надам се весељу – биће ваљда половина за стријељање. Замах другова из Херцеговине је обухватио и нас, јер заиста се не може никуда док се најприје у корјену не само ликвидира пета колона, него и они који ће да то буду за још 20 година… Све те петоколонаше ћемо да немилосрдно побијемо. Сутра баш реорганизујемо Обаљски батаљон. Смијенили смо све досадашње старешине, а сјутра ћемо да многима и судимо и заувијек пресудимо.“
(Зборник, том 4, књига 4, документ број 104.)
Пљачка коју Хамовић помиње је, иначе, измишљења. Ових 13 Срба-партизана стрељани су у одмазди што су нанели губитке усташама приликом напада на њихову борачку тврђаву. Пошто је најзад попустио пред српским притисцима да се ово злогласно упориште нападне, Тито је направио план да се усташка главнина безбедно повуче, а онда је групу партизана оптужио за „саботерство“.
(Саво Скоко, Крваво коло херцеговачко, књига друга, стране 298-320.)
Пролећа 1942, у Херцеговини, комунисти су ликвидирали толико много српских цивила, да су их у једном селу напале голоруке жене. Командант нападнутог Краљевачког батаљона 1. пролетерске бригаде, овако описује тај догађај:
„Слушајући ове несрећне српске жене, које су се усудиле да голим рукама насрну на митраљез, свесне тога како се све ово може завршити, покушао сам да дођем до одговора на загонетно питање. Све је, међутим, било узалуд. Оне нису хтеле ни једну једину реч да изусте. Из очију им је севала неодољива мржња. Остала је и таква и она која је животом морала да плати покушај не само да морално до презира унизи Краљевачки батаљон 1. пролетерске бригаде, него чак и да доведе у питање и његов опстанак.“
(Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1, страна 235.)
Наређење које је у име Ј. Б. Тита издао Арсо Јовановић, 27. децембра 1941. године. Под тачком 3, у овом наређењу се каже:
„Против окупатора комунистичке јединице не могу се борити, зато што је окупатор исувише јак, што је способан и спреман да уништи једним замахом целокупну нашу организацију…“
Тачка 4 гласи:
„Такође и са усташама бесмислено би било да се води са наше стране ма каква војна акција с обзиром на њихово модерно наоружавање од стране окупатора, а друго што усташе у овом по нас згодном времену истребљују српски народ који је у огромној већини против нас…“
Тачка 9 делује нестварно:
Ово наређење први пут је објавио Радивоје Н. Брајовић у „Американском србобрану“ бр. 1128, од 2. августа 1955. године.
„Ми се никад не можемо одрећи употребе сваког лукавства, сваке подвале и преваре, сваког незаконитог пута, или методе, гажења задате речи и изобличења саме истине.“
(Лењин, „Дечје болести комунисткомунистичких левичара“, књига 15, Москва 1920.)
Vi ste neko koga veoma cenim u poslu kojim se bavite u vezi sa militarijom. Ne bi trebalo sebi da kvarite ugled i autoritet u javnosti ovakvim napisima.
Dopuna: 22 Feb 2014 20:24
robertino :: tko o čemu nego balkanci o Titi
Uglavnom
Meni nije važno tko je bio Tito, da li je bio Zagorac, Rus, Austrijanac, mason, židov, agent nkvd-a, da li je živ, nego je važno šta se napravilo dobro u njegovo doba.
A to su tvornice, obrazovanje, znanost, niska odnosno nikakva nezaposlenost, narod je bio bez bolesti (sad imamo rak, sidu, kugu, tuberkolozu...), to što nije bilo ništa za kupiti to je drugo nije ni u njemačkoj, ali znam da je npr. moja baka od 13 plaće kupila fiću, da je iz Rijeke išla u Trst na kavicu, da je putovala, kao i moj otac i majka, a ja nemogu dobiti osnovne uvjete za život, za školu, za rad, jer su domaći izdajnici potpomognuti s vanjskim novcem uništili sve.
Nije važno tko je što, važno je šta je ta osoba dobro ili loše napravile,
Po meni predsjednik konkretno Hrvatske može biti i iz Tunguzije ako radi dobro za zemlju, a ako mi je ne radi i da mi je rođeni krivio bih ga.
p.s ja se nisam rodio kad je na vlasti bio Tito nego za vrijeme Đuranovića, ali dosta znam kako se živjelo
Ovakvi zdravi stavovi su danas preko potrebni u vremenu divljaštva i ludila.
Dopuna: 22 Feb 2014 20:44
padobranac75 ::lažni đoko ::
Па ко су то били Тито и комунисти да некоме нуде сарадњу?
Минорна политичка странка. Замислиде да данас ннека политичка странка која има процентуално чланова као КПЈ 1941. понуди свим осталим да дијеле власт на пола и то под њиховим условима! Иначе ће кренути у грађански рат!
Lupaćeš glavom o zid (i ne samo glavom o zid) sve dok ne shvatiš da je (ne samo u istoriji) najveća metodološka greška primenjivati pravila iz jednog vremena na neko drugo. Ti i tvoja ekipa to uporno radite.
Shvatite već jednom, bez sagledavanja celine (sistemski pristup analizi) nema pravog odgovora.
Svaki sistem mora da se analizira sa aspekta cilja zbog kojeg je stvoren i u prostoru (prostorna dimenzija sistema) i vremenu (vremenska dimenzija sistema) u kojem je funkcionisao.
Kada dođeš do odgovora kakva je bila interakcija tog sistema sa drugim sistemima, koji u funkcionisali u istom prostoru i istom vremenu, dobićeš najpribližniji odgovor šta se dešavalo.
Uostalom, ponuda KPJ iz 1941. nije bila podela vlasti, nego zajednička borba protiv okupatora.
To ti je prva greška u onome što tvrdiš.
E, sad. Kada neko počne, pa se predomisli i odbije da učestvuje u toj borbi, gde se svrstao.
U stranu sukobljenu u "građanskom ratu" ili u saradnike okupatora (makar i indirektne, jer ometa borbu protiv okupatora).
To ti je druga "lična".
I na kraju, kada ih Kralj, na koga su se sve vreme pozivali, pozove da se priključe borbi - deo njih to odbije.
Ako tvrdiš da su bili u pravu, treba da razmislimo da li si napravio i treću "ličnu".
To se u istoriji zove anahronizam, ali vidim da dotični nemaju problema sa kršenjem odredjenih pravila i postulata.
|