A-10 vs SU-25

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::mislio sam na pancirnu 23 mm, pretpostavljam da se radi o ap-armor piercing, jer su ih u zalivu prilicno resetali, ali su avioni preziveli...

Tesko da bi A-10 ili bilo koji drugi avion preziveo bliski susret sa rafalom BZT 23mm zrna. Isto ima kineticku energiju na izlasku iz cevi ZSU od skoro 90 kJ.

Poredjenja radi 14.5mm BZT ima kineticku energiju na izlasku cevi ZPU od 30 kJ. To zrno probija 32mm celika na daljini od 500m.

23mm BZT ima tri puta vecu energiju.

Debljina oklopne kade kod A-10 je 38mm ali ne svuda. Tako da ne vidim zašto 23mm BZT ne bi probio pilotsku kabinu na daljini od 1km.

Problem je pogoditi avion. A-10/Su-25 nece da ceka da ga nesto tako spiči. Zato se i koristi parčadna municija jer ima mnogo veću verovatnoću da će nešto da pogodi.

Protiv-oklopna muncija kao što je BZT je pre svega namenjena dejstvu po ciljevima na zemlji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi se po rasporedu sistema i agregata na avionima da su vodili računa da u zoni mlaznika motora (gde je logično očekivati pogodak) nema delova od vitalnog značaja, osim repnih komandi.


A-10


Su-25

Par fotografija oštećenog repa A-10 dokazuju kvalitet i postignut cilj po pitanju žilavosti, međutim bilo bi zanimljivo videti takav "štep" na prednjem delu aviona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::sebab ::mislio sam na pancirnu 23 mm, pretpostavljam da se radi o ap-armor piercing, jer su ih u zalivu prilicno resetali, ali su avioni preziveli...

Tesko da bi A-10 ili bilo koji drugi avion preziveo bliski susret sa rafalom BZT 23mm zrna. Isto ima kineticku energiju na izlasku iz cevi ZSU od skoro 90 kJ.

Poredjenja radi 14.5mm BZT ima kineticku energiju na izlasku cevi ZPU od 30 kJ. To zrno probija 32mm celika na daljini od 500m.

23mm BZT ima tri puta vecu energiju.

Debljina oklopne kade kod A-10 je 38mm ali ne svuda. Tako da ne vidim zašto 23mm BZT ne bi probio pilotsku kabinu na daljini od 1km.

Problem je pogoditi avion. A-10/Su-25 nece da ceka da ga nesto tako spiči. Zato se i koristi parčadna municija jer ima mnogo veću verovatnoću da će nešto da pogodi.

Protiv-oklopna muncija kao što je BZT je pre svega namenjena dejstvu po ciljevima na zemlji.

Mislim da su i Americki stratezi svjesni toga problema da u niskom letu toliko toga ima sto moze oboriti avion, tako da je vec po odavno pocelo uvodjenje verzije A 10C, koja ima u osnovi bolje mogucnosti koristenja "stand off" oruzja od prijasnje verzije ( GPS vodjena municija itd) nova avionika, nova krila i poboljsani motori kako bi taj avion ostao u naoruzanju do 2028, posto se vodila diskusija da li da se taj avion povuce iz upotrebe... Ni Rusi ne zaostaju pa je napravljeno vise modifikacija Su 25 (od Su 25TK, Su 25 TM) pa i Gruzijci (TAM)su napravili verziju Su 25 Skorpion sa Izraelcima ali svega nekoliko komada, medjutim nisam siguran koliko je ih uvedeno ili ce ih se uvesti u Rusko naoruzanje jer za sada imaju samo simbolican broj u upotrebi odnosno mozda su jos u fazi ispitivanja,nisam siguran... I imaju izvoznu varijantu Su 39 cini mi se ali ga niko do sada nije kupio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::sebab ::mislio sam na pancirnu 23 mm, pretpostavljam da se radi o ap-armor piercing, jer su ih u zalivu prilicno resetali, ali su avioni preziveli...

Tesko da bi A-10 ili bilo koji drugi avion preziveo bliski susret sa rafalom BZT 23mm zrna. Isto ima kineticku energiju na izlasku iz cevi ZSU od skoro 90 kJ.

Poredjenja radi 14.5mm BZT ima kineticku energiju na izlasku cevi ZPU od 30 kJ. To zrno probija 32mm celika na daljini od 500m.

23mm BZT ima tri puta vecu energiju.

Debljina oklopne kade kod A-10 je 38mm ali ne svuda. Tako da ne vidim zašto 23mm BZT ne bi probio pilotsku kabinu na daljini od 1km.

Problem je pogoditi avion. A-10/Su-25 nece da ceka da ga nesto tako spiči. Zato se i koristi parčadna municija jer ima mnogo veću verovatnoću da će nešto da pogodi.

Protiv-oklopna muncija kao što je BZT je pre svega namenjena dejstvu po ciljevima na zemlji.

nije samo parcadna municija potrebna - pre svega ti treba blizinski upaljac koji ce je aktivirati na dovoljnoj udaljenosti, a takav upaljac za municiju 23 mm ne postoji - dostupan je tek za municiju 40 mm i vecu. postoji i za 30/35 mm u nesto izmenjenom obliku kod ahead zrna koji vise lici na sacmaricu sa volframskim cilindrima.
redenik na siljki koristi koktel - u svakom redeniku je 40 metaka hei-t i 10 api-t, naizmenicno u odnosu 4:1, i oba za dejstvo zahtevaju direktan pogodak - zato velika brzina gadjanja. inace, bzt probija 25 mm celika na daljini 400 m - kao i 14,5 mm bs-41 25 mm na 500 m, ali ovaj nema traser, zato ima jezgro od legure volframa, dok 23 mm bzt ima celicno jezgro. sa probojnoscu 25 mm, bzt nema neke sanse protiv kade na mestu debljine 38 mm ni na manjim daljinama. vec na mestu debljine 12,7 mm ili 0,5 inca postoji sansa ako pogodi pod normalnim uglom i na daljini recimo ispod 1000 m. za ono "normalnim uglom" su se pobrinuli-bar teoretski- analizom verovatnoce pogadjanja i ostalim sistemima na avionu - dovoljna ti je manja debljina sa zadnje strane, jer zrno mora da prodje kroz trup pod nezgodnim uglom, onda se tumba i skrece i pod ko zna kojim uglom pogadja kadu. vertikalno od dole je takodje sansa manja, a tu je i onaj sedmocevni top - ostaju bokovi, za koje uzgred ni ne znamo koje su debljine - vrlo verovatno 38 mm, kao i celo. celo i bok su tu negde, jer je bocna ploca prilicno izlozena, dok je ceona zasticena nosom, ali je ona zato problematicna jer se brzina zrna i aviona sabiraju.

kad sam sve ovo iskopao, cini mi se da bi kabina na nekim mestima prezivela i apds municiju 23 mm - 30 mm celika 30o (otprilike 32, mozda 33 mm pod normalnim udarnim uglom), pretpostavljam na oko 500-1000 m. problem je u tome sto se municija u redeniku mora slagati tako da ima istu posetnu brzinu, ili bar vrlo blisku, da se ne desi da jedno zrno sustigne drugo - teoretski, a i nisanska tacka nije ista zbog polozenosti putanje. zato se brza apds municija najverovatnije koristi iz zasebnih redenika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
Citat:postoji i za 30/35 mm u nesto izmenjenom obliku kod ahead zrna koji vise lici na sacmaricu sa volframskim cilindrima.

Rusi već imaju takvu municiju u kalibru 30 i 23mm, ali pošto do sada nisu rešili programiranje upaljača(minijaturizaciju), koriste je sa unapred određenim vremenom samolikvidacije na avionskim topovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab

U pravu si sto se tice probojne moci. Ocigledno da aerodinamika BZ zrna nije povoljna. Steta sto Rusi nisu uradili sabot varijantu zrna ipak je BZ dinosaur II SV. rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi nisu, ali Oerlicon jeste i to sada proizvodi poljski ZM MESKO.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

domnick ::U Gruziji su Rusi izgubili 3 SU-25, u Ceceniji oko 15 i Avganistanu preko 30 kom. Naspram toga Ameri imaju 6 oborenih Tanderbolta u prvom i 1 u dosadasnjem iračkom sukobu. Nekoliko ih je osteceno iznad Srbije 1999 ali su svi uglavnom uspeli da se slete u Makedoniju ili Albaniju (navodno je jednim takvim Tanderboltom upravljao i sin komandata amreckog RV-a kada je iznad Kosova dobio strelu u motor i sleteo na aerodorm Petrovac).
Da li se radi o razlicitoj strategiji upotrebe, nivou opremljenosti neprijatelja PVO sistemima ili je jednostavno A-10 zilaviji avion od SU-25?

Evo ti spisak ruskih gubitaka krajem 1987 i 1988 kada su rusi izgubili najvise aviona Su-25 pa ga analiziraj.

-27. decembar 1987 Udes
-13. mart 1988 Srusio se tokom trenaznog leta
-23. juna 1988 Talibani vrse napad na aerodrom u Kabulu. Najpre su likvidirali obezbedjenje aerodroma a zatim su na zemlji unistili 8 aviona Su-25. Avioni su unisteni sa protivtenkovskim sistemom RPG-7.
-istog meseca talibani unistavaju na zemlji jos 1 Su-25 koji se nalazio u Kaldaharu
-4 avgusta 1988 Su-25 oboren od strane aviona F-16
-27. oktobar 1988 izgubljen jedan avion usled udesa prilikom sletanja na aerodrom Bagr

-Rakete Stinger su protiv aviona Su-25 bile efikasne samo u pocetku kada su oborile 4 aviona SU-25 za dva dana. Naime motori kod Su-25 nisu bili bili razdvojeni tako da je jedan pogodak stingera mogao da unisti oba motora. Od kada su rusi u avgustu 1987 modifikovali Su-25 i dodali oklop izmedju motora i uredjaj za gasenje pozara u narednih godinu i po dana nije oboren nijedan SU-25 od strane talibana.

-Avioni Su-25 su bili prilikom svojih misija napada na logore talibana bili prinudjeni da ulaze u borbu sa lovackim avionima F-16 dok americki A-10 nisu nikad bili presretnuti od strane irackih aviona. U borbi protiv aviona F-16 A-10 bi prosao verovatno prosao jos gore nego SU-25. Prilikom jedne borbe sa avionom F-16 jedan ruski pilot je uspeo da manervom izbegne 3 IC samonavodjene AIM-9 rakete tako sto je avion okrenuo u pravcu sunca tako da su rakete zahvatile sunce sto bi tromiji A-10 teze izveo.

-Rusi su imali vise udesa u Avganistanu nego amerikanci u Iraku jer su leteli nisko iznad planinskog terena i dolina okruzenih visokim planinama. Pri letu nisko nad takvim terenu veca je mogucnost da dodje do udesa nego kad se leti nad ravnim terenom kao sto je pustinja u iraku.

-Sto se tice 9 ruskih aviona unistenih na zemlji oni su pretrpeli visestruke pogotke od protiv tenkovskih raketa. Vec sam rekao da je na 8 aviona na aerodromu u kabulu ispaljeno cak 48 protivtenkovskih raketa RPG-7 od kojih svaka ima kumulativnu bojnu glavu probojnosti od 300 mm. Oklop od A-10 nepruza nikakvu zastitu od protivtenkovskog oruzja tako da bi u toj situaciji A-10 prosao isto kao SU-25.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li u broj od 23 sovjetska Su-25 izgubljena u Avganistanu ulazi i tih 9 unistenih na zemlji?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ko kaze da je a-10 trom?