Prilozi za biografiju JBT

• 1Ovo se svidja korisniku: Republikanac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car ::
victoria ::
Na čijoj strani je "ratovao" od 1.9.1939 do 1941-e ?

Па на чијој је ратовао?ајд нас просветли


Verovatno misli na potpisivanje sporazuma Ribentrov-Molotov.

Provlacila se ta hipoteza kod nas u Nisu na departmanu.
Kao fora: eto komunisti su saradjivali sa Hitlerom, a kada im je Hitler pred vratima onda je Tito dosao Srbima da im "narusi idilicni zivot i da ih nahuska na rat".
Ako na to misli onda mu toplo preporucujem da procita Cedomir Popov, Od Versaja do Danciga, deo gde se govori o Evropi neposredno pred pocetak Drugog svetskog rata.

• 4Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Eutropije, Republikanac, Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car ::…
Пробај мало да "зумираш" своју теорију на конретне ствари па ћеш видети да си целу конструкцију у глави изградио на ваздуху.
victoria ::
-Ne volim da delim Srbe na one sa istočne i zapadne obale ali Brozovi vernici u Srbiji su uglavnom(uz reeetkeee izuzetke) deca Osme ofanzive i Prekodrinskog korpusa VRS.Oni su na vreme umakli tekovinama Brozove države i njegovom generalu koji je dovršio njegovo delo započeto 1914-e pa im se sa sigurne distance(vremenske a pogotovo prostorne) sve u vezi sa JB čini tako idiličnim .
Srbijanci su JB upoznali 1914-e i pogotovo 1944-e pa iz sopstvenog iskustva znaju kako izgleda kada ih "oslobađaju" "kulturtregeri" i "proleteri".Zato,nema ih mnogo koji su zaraženi JB virusom !
Е ово је тек млаћење празне сламе
Upravo zbog toga što i ja mislim da je to "mlaćenje prazne slame", nisam hteo da komentarišem u prethodnom postu. Ipak, moram nešto da kažem. Bar zbog toga što sam i ja rođen levo od Drine, a još kao klinac preselio sam se desno od Drine. I zbog toga što razlog preseljenja nije bio da "na vreme umaknemo".

Ja mogu da razumem potomke onih čiji su preci imali u Kraljevini Jugoslaviji fabrike, nekretnine itd.
Jednom rečju, imali su bogatstvo, koje je bilo dovoljno da generacije potomaka budu školovane i da žive lagodno. Završetkom Drugog svetskog rata i promenom državnog uređenja sve su to izgubili (pa i njihovi nasledici).
Retki su oni čije fabrike nisu radile i za vreme Drugog svetskog rata. Ne treba mnogo pameti da se zaključi za koga su tada radile. Opet je nebitno da li su radile, što su morale ili je cilj bio očuvanje tog bogatstva (da razdvojimo nebitne od bitnih stvari).
Nije mi poznat ni jedan slučaj da je neko streljan zbog toga što je odbio da njegova fabrika radi za Nemce (ispravite me ako grešim - možda je oficijelna posleratna istorija to sakrila od mene).

Bitno je što su takvi bili manjina i u monarhiji i za vreme i po završetku rata.
Bitno je što je novouspostavljeni sistem omogućio svima iste uslove. Pojedinačna odstupanja ne znače da proklamovani cilj nije dobar.

Ne mogu da shvatim one čiji preci nisu bili ta manjina, a toliko kukaju za monarhijom.
Neka samo razmisle. Da li bi danas bili doktori nauka, profesori univerziteta (i da ne nabrajam sve) da nije bilo sistema koji je uspostavljen 1945. godine. Neka razmisle da li bi njihov maksimum bilo neko stado ovaca na nekoj planini. Ne zato što su glupi (čobani nisu glupi), nego zato što njihovi roditelji ne bi imali mogućnosti da ih školuju, po sistemu koji je vladao u monarhiji.

Bezbroj puta pročitao sam tvrdnje da je posleratna kolonizacija bila smišljeni plan da se promeni demografska slika nekih delova Jugoslavije (da ne nabrajam - mnogo ih je).
Možda je promenjen demografski odnos na tim prostorima, ali je razlog bio da se ljudima ponudi bolji život. To se danas proglašava za strašan Titov zločin.

Jedan, posle devedesetih godina mnogo poznati i popularni političar, mnogo je pljuvao po Titu i vremenima od 1945. do 1990. Svaki put kada sam ga čuo, u sebi sam rekao: "Zapitaj se da li bi ti danas bio to što jesi ili obični čobanin, da ti otac nije bio Titov oficir."
S obzirom da se zna da mu otac nije bio predratni industrijalac i s obzirom da se zna kako se monarhija odužila herojima iz Prvog svetskog rata, logičan je zaključak šta bi bio da je monarhija ostala i posle Drugog svetskog rata.

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U knjizi Tito "Autobiografska kazivanja" prvi tom taj "klinac" je od 1910. godine radio u Zagrebu,Ljubljani,Cekoslovackoj u Jinec-Cenkovu i Plzenu,Nemackoj Manhajm i u Austriji u fabrici "Dajmler"do 1913. godine.U istom tekstu "Od Kumrovca do Sibira"navodi se :"Da ne bih bio mobiliziran od strane Cehoslovackog ili Srpskog korpusa presao sam u kirgiski aul,gdje sam radio kao masinist u mlinu Kirgiza Isaija Dzaksenbajeva do septembra 1920.godine".Od siromasnog bravara obici toliko zemalja i promenuti toliko fabrika bas cudno. Knjigu je izdao Institut za savremenu istoriju,Beograd Narodna knjiga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Feb 2014 16:42

Inace o Titovim stavovima prema ratu AU vs. Srbije mozda se posredno moze saznati preko politickih stavova Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije kojoj je Tito pripadao od 1910. godine.
KOliko je meni poznato ta stranka je bila za formiranje juznoslovenske jedinice unutar AU, kao prelazni period ka stvaranju jugoslovenske drzave, protivila se srpskim socijaldemokratama o stvaranju balkanske federacije.
Borila se za prava radnika, jedno vreme bila u srpko-hrvatskoj koaliciji.Kasnije se utopila u KPJ.

Inace bila je veliki protivnik Hrvatske stranke prave iz koje je ponikao Ante Pavelic vodja NDH.
Imali su paravojne formacije crvenu gardu radi zastite od frankovackih legija.
E sad ako je Tito bio toliki antisrbin koji je navodno cupajuci jezike srpskim predstrazama dobio neka fantomska odlikovanja u WWI, kako je moguce da je bio clan jedne levicarske projugoslovenske opcije, a ne Hrvatske stranke prava koja je bila deklarisana antisrpska stranka??
Je l to bila neka vatikansko-masonska taktika?

Dopuna: 15 Feb 2014 16:57

željo ::U knjizi Tito "Autobiografska kazivanja" prvi tom taj "klinac" je od 1910. godine radio u Zagrebu,Ljubljani,Cekoslovackoj u Jinec-Cenkovu i Plzenu,Nemackoj Manhajm i u Austriji u fabrici "Dajmler"do 1913. godine.U istom tekstu "Od Kumrovca do Sibira"navodi se :"Da ne bih bio mobiliziran od strane Cehoslovackog ili Srpskog korpusa presao sam u kirgiski aul,gdje sam radio kao masinist u mlinu Kirgiza Isaija Dzaksenbajeva do septembra 1920.godine".Od siromasnog bravara obici toliko zemalja i promenuti toliko fabrika bas cudno. Knjigu je izdao Institut za savremenu istoriju,Beograd Narodna knjiga.

Pa koliko je imao 1910. godine?88 ili 18godina?

Koliko je zemalja obisao? AU i Nemacku, sta je tu cudno da radnik ide trbuhom za kruhom. Da nije u Plzenu i Jinec-Cenkovu mozda bio neki opaki masonsko-vatikanski punkt??

ne znam kakve veze ima 1920 godina...tada je imao 32 godine bio zreo covek, stekao valjda neka zivotna iskustva..prosao rat..Tada je vec bio revolucionar i nije hteo da se pridruzi kontrarevolucionarnim snagama kako mozes da poredis haoticno stanje u Rusiji 1920 godine sa stanjem AU 1914.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lažni đoko, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U istoj knjizi na strani 31 pise:"Medjutim,kad sam se vec nasao u situaciji da sluzim austro-ugarskoj vojsci,ja sam gledao da dobro izucim vojnu vjestinu.Za to mi se ubrzo ukazala prilika.Naime,nekoliko mjeseci poslije stupanja u vojsku bio sam odredjen za podoficirsku skolu,u kojusam posao krajem 1913.godine.U skoli sam vrlo brzo napredovao i ubrzopostao najmladji vodnik u puku.Tome je mnogo doprinijeloi to sto sam bio dobar macevalac,a bavio sam se ostalim sportovima.Kao prvak svog puka u macevanju,u maju 1914.godineisao sam u Budimpestu na takmicenjeza prvenstvo u austro-ugarskoj vojsci.Izmedju stotinunajboljih macevalaca iz austr-ugarske vojskeja sam tada zauzeo drugo mjesto i kao nagradudobio srebrnu medalju.(Tu sam medalju dugo cuvaoi pronio je kroz cijeli prvi svjetski rat,a poslijesam je negdje izgubiokad sam radio oko jednog motora u mlinu,negdje u Velikom Trojstvu.)"Od bravara koji je radio po 10-12 sati koji je bio sindikalno angazovan,kako sam navodi bio je radnik,proleter,beskucnik,a opet za par meseci vrhunski macevalac i sportista.A eto nestade i medalje.1920.Godine imao je ako se ne varam 28 godina.

• 4Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Republikanac, Eutropije, padobranac75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Povremeno se pitam da li kod izmišljanja Titove biografije ima granica. Sasvim je sigurno da iz vremena njegovor revolucionarnog rada ima nejasnoća što je i razumljivo. recimo, nije nemoguće da je stvarno bio u Španiji, čak mislim i da je prilično verovatno da jeste. Ali kada je reč o Brozovom radu kao agenta u Prvom svetskom ratu ...
Broz je bio u podoficirskoj školi u Pečuju gde je postojala podoficirska škola za potrebe mađarskog honveda. Nikad nisu postojale a ni danas ne postoje obaveštajne škole za podoficire. Bar ja nisam čuo za takve škole ni u jednoj armiji. Neka me neko prosvetli i neka me demantuje. Ja sam čuo za obaveštajne oficire ali za obaveštajne podoficire ne. Dobro čovek se uči dok je živ pa tako i ja.
Kako je jedan obrezani Jevrejin moga da prođe pred regrutne komisije da ona to ne primeti i još da dublira Josipa Broza katolika. Čak i da je (na neki način) preskočio regrutnu komisiju na prvom zajedničkom tuširanju bi to njegovi kamaradi primetili. Obrezivanje u to vreme nije praktikovano iz zdravstvenih razloga pa bi bilo svima jasno da je dotični ili musliman ili jevrejin.
Dalje, očigledno je da svi oni koji pišu o Brozovim zločinima 1914. godine ne znaju da je u Srbiji nakon rata formirana komisija za utvrđivanje ratnih zločina koja je ne samo potraživala iz Austrije i Ugarske nego i dobila neke ratne zločince da bi im bilo suđeno. Ni na jednom postojećem spisku se ne javlja nikakav Josip Broz kao osumnjičeni za ratne zločine. Konačno, poslednjih nekoliko godina jedan mladi mađarski kolega je takođe istraživao ratne zločine u Srbiji 1914. godine (verovali to ili ne) koje su izvršili pripadnici honveda i na njegovim spiskovima osumnjičenih za ratne zločine takođe nema Josipa Broza. Takođe, voleo bi da znam ko je sve od ovih što ovde optužuju Broza što se nije dobrovoljno javio u Srpsku vojsku dobrovoljno bio na bilo kom ratištu devedesetih godina. Pa ne mora ni dobrovoljno nego ko je i kao mobilisan bio na ratištu.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Povremeno se pitam da li kod izmišljanja Titove biografije ima granica. Sasvim je sigurno da iz vremena njegovor revolucionarnog rada ima nejasnoća što je i razumljivo. recimo, nije nemoguće da je stvarno bio u Španiji, čak mislim i da je prilično verovatno da jeste. Ali kada je reč o Brozovom radu kao agenta u Prvom svetskom ratu ...
Broz je bio u podoficirskoj školi u Pečuju gde je postojala podoficirska škola za potrebe mađarskog honveda. Nikad nisu postojale a ni danas ne postoje obaveštajne škole za podoficire. Bar ja nisam čuo za takve škole ni u jednoj armiji. Neka me neko prosvetli i neka me demantuje. Ja sam čuo za obaveštajne oficire ali za obaveštajne podoficire ne. Dobro čovek se uči dok je živ pa tako i ja.
Kako je jedan obrezani Jevrejin moga da prođe pred regrutne komisije da ona to ne primeti i još da dublira Josipa Broza katolika. Čak i da je (na neki način) preskočio regrutnu komisiju na prvom zajedničkom tuširanju bi to njegovi kamaradi primetili. Obrezivanje u to vreme nije praktikovano iz zdravstvenih razloga pa bi bilo svima jasno da je dotični ili musliman ili jevrejin.
Dalje, očigledno je da svi oni koji pišu o Brozovim zločinima 1914. godine ne znaju da je u Srbiji nakon rata formirana komisija za utvrđivanje ratnih zločina koja je ne samo potraživala iz Austrije i Ugarske nego i dobila neke ratne zločince da bi im bilo suđeno. Ni na jednom postojećem spisku se ne javlja nikakav Josip Broz kao osumnjičeni za ratne zločine. Konačno, poslednjih nekoliko godina jedan mladi mađarski kolega je takođe istraživao ratne zločine u Srbiji 1914. godine (verovali to ili ne) koje su izvršili pripadnici honveda i na njegovim spiskovima osumnjičenih za ratne zločine takođe nema Josipa Broza. Takođe, voleo bi da znam ko je sve od ovih što ovde optužuju Broza što se nije dobrovoljno javio u Srpsku vojsku dobrovoljno bio na bilo kom ratištu devedesetih godina. Pa ne mora ni dobrovoljno nego ko je i kao mobilisan bio na ratištu.
Ova autobiografija je izdana 1983.godine drugo izdanje,urednik Vidak Peric.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U austrougarskoj vojsci kao i drugim vojskama tog vremena odvojeno su se takmičili oficiri od podoficira i običnih vojnika. Prema tome Broz je učestvovao na takmičenju podoficira i vojnika austrougarske armije a ne nekom opštem takmičenju. Pored toga i aktivni podoficiri tj oni koji su bili na tzv ponovljenom roku i primali platu nisu mogli da učestvuju na ovakvim takmičenjima. Takođe nisu mogli da učestvuju ni pitomci škola za rezervne oficire koji su i onako služili skraćeni vojni rok od godinu dana. Tileta je zakačio novi zakon po kome je vojni rok trajao 2 godine i bio je prva generacija sa tim rokom pre toga se služilo 3 godine. Dakle Broz je bio na takmičenju kadrovaca (bez pitomaca ŠRO). To suštinski menja stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sasans23 ::
Baš je voleo da se slika ...

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

željo ::.Tome je mnogo doprinijeloi to sto sam bio dobar macevalac,a bavio sam se ostalim sportovima.Kao prvak svog puka u macevanju,u maju 1914.godineisao sam u Budimpestu na takmicenjeza prvenstvo u austro-ugarskoj vojsci.Izmedju stotinunajboljih macevalaca iz austr-ugarske vojskeja sam tada zauzeo drugo mjesto i kao nagradudobio srebrnu medalju. Иначе мачевање је у хрватском загорију што и коло у Србији. Забава за сиротињу. Тако да није никакво чудо да је Броз био шампион.