Rakete V-V

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajmo polako, koncentrisano, kratko i jasno.
1. Da li hoćeš da kažeš da je potrebno samo zahvatatiti metu u nišanskom režimu a nakon toga se raketa može navodoti osmatračkim režimom? Ovako nešto ne proizilazi iz izvora koje si naveo... Ako je tako, a ja tvrdim da nije, zašto uoošte vršiti zahvat ako sve podatke o cilju radar može da prikupi u osžatračkom režimu? Prosto, za dovoljno precizno navođenje na metu mora ista biti zahvaćena i praćena u nišanskom režimu, i to ne treba mešati sa mogućnošću modernih radara da istovremeno rade u više režima.

Ray ban 11, daj kratak, jasan i relevantan izvor gde piše da se raketa može voditi do cilja osmazračkim režimom i bez konstantnog zahvata.(a ako meta izadje iz zahvata, mora se što pre ponovo zahvatiti) Ps:Pišemo o R-27 E/ER i o Mig-29

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ray ban11 ::^

Bravo, tako je Kubovac .Upravo to sto si naveo .Pitanje sta ce joj RGS ? Veoma jednostavno ,na osnovu odbijenog radarskog signala tj radarskog kontrasta ce ta RGS dovesti raketu u susretni kurs sa ciljem isto kao sto ce TGS ( ICGSN ) na osvonu toplotnog kontrasta dovesti raketu u susretni kurs sa ciljem, to je to .



Da..da...jasno je zašto mu treba RGS, a ovde je u stvari više pitanje šta će im "nišanski mod zahvata" kad se sve može odraditi preko "osmatračkog moda"....lepo se ciljevi uoče, odabere najopasniji, izvrši lansiranje rakete "na slepo" uz početne "grube" podatke dobijene sa računara SUV-a uz povremene radio korekcije i nakon toga lepo "vođenje" preko "osmatračkog moda" koristeći reflektovane signale od aviona-cilja....
Nadam se da i ti sada shvataš zašto ovoliko vremena pričamo o ovome...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::

Znači ovako:
-osmatranje
-zahvat cilja
-lansiranje rakete na izabrani cilj
-osmatranje

Ovo je jasno....ono što nije najjasnije jeste, a šta će ovoj raketi uopšte RGS? Dakle, ja uopšte ne vidim svrhu RGS-a....Raketa se lansira "na slepo", a tokom većeg dela leta je takođe slepa i prima korekcije u letu.....Šta je funkcija RGS-a? Mogli su lepo napraviti raketu koja će se radio-komandnim putem voditi do cilja i to je to....ovo u stvari i liči na klasičan radio-komandni način vođenja....

Drugar, samo da ne zameriš...to što meni ovo nije još najjasnije uopšte ne znači da mislim da nisi sve tačno napisao i da nisi u pravu....ja samo koristim malo slobodnog vremena da postavim neka pitanja i eto nešto naučim....A to što sam ja čovek 20. veka i što više volim da čitam i proučavam Berkut ili Bomarc od S-300 / S-400 ili PAC-3 Patriot je ipak do mene....

Zbog preciznosti. Prijemnik u raketi je u stanju da preciznije odredi polozaj cilja u odnosu na raketu nego prijemnik smesten u udaljenom radaru. Uostalom ako si proucio moderne sisteme PVO koje si naveo onda dobro znas da vecina od njih takodje koristi rakete opremljene nekom vrstom RG dok se cisto radiokomando vodjenje u novije vreme koristi uglavnom kod raketa malog dometa.

Tako da mislim da smo to razjasnili. Ono sto je nejasno jeste zasto se ne koristi nacin vodjenja primenjen kod sistema S-300. Tojest zasto sama raketa nema dvosmernu radio vezu kojima bi podatke koje je primila mogla da posalje avionu.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

13892 ::

Zbog preciznosti. Prijemnik u raketi je u sposoban da preciznije odredi polozaj cilja u odnosu na raketu nego prijemnik smesten u udaljenom radaru. Uostalom ako si proucio moderne sisteme PVO koje si naveo onda dobro znas da vecina od njih takodje koristi rakete koje poseduju radarski prijemnik dok se cisto radiokomando vodjenje u novije vreme koristi uglavnom kod raketa malo dometa.

To je sve jasno drugar....ali RGS koji ni u jednom trenutku ne vidi cilj nema svoju svrhu.
Po ovom što sada imamo kao "činjenice" RGS rakete R-27R niti jednom nije video cilj, odnosno dobio relevatne podatke od nišanskog moda radara....
To da se ti podaci mogu dobiti koristeći osmatrački mod je za mene "špansko selo mućaćos"....

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::
To da se ti podaci mogu dobiti koristeći osmatrački mod je za mene "špansko selo mućaćos"....
To po meni niti je moguće niti je logično. Čemu nišanski režim ako se raketa vodi osmatračkim...

Objašnjenje da se samo u nišanskom vrši zahvat, da bi se raketi dali podaci o meti, a onda sve može i osmatračkim, bi moglo biti tačno da je meta stacionarna, a pošto nije, nešto mora da da dovoljno tačne podatke o kretanju mete i nakon lansiranja, a ako to može i osžatrački režim, što se uopšte onda vrši zahvat mete nišanskim režimom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Avg 2018 11:03

Hektor ::Kubovac ::
To da se ti podaci mogu dobiti koristeći osmatrački mod je za mene "špansko selo mućaćos"....
To po meni niti je moguće niti je logično. Čemu nišanski režim ako se raketa vodi osmatračkim...

Objašnjenje da se samo u nišanskom vrši zahvat, da bi se raketi dali podaci o meti, a onda sve može i osmatračkim, bi moglo biti tačno da je meta stacionarna, a pošto nije, nešto mora da da dovoljno tačne podatke o kretanju mete i nakon lansiranja, a ako to može i osžatrački režim, što se uopšte onda vrši zahvat mete nišanskim režimom...

Ja nisam shvatio da se raketi daju neki podaci koji su jedino mogući sa "nišanskim modom radara".
Zašto? Zato što RGS još ne može primiti reflektovane signale od cilja i zato što ti podaci ne moraju biti potpuno tačni, nego samo treba grubo da odrede pravac leta rakete dok će korekcije u inercijalnom delu popraviti trajektoriju leta rakete do uključivanja SARH-a.
Naveo sam primer sistema PVO Kub gde je moguće lansirati raketu u okvirnom pravcu cilja, a da je grube podatke o poloažju cilja, preko analognog komandnog računara SLO-a, u stvari dobio od osmatračkog radara...
Onda tokom leta, nakon 3-7,5 sekundi (zavisno od režima i načina gađanja) nišanski radar osvetljava cilj i reflektuje signale ka RGS rakete i dalje je fešta.....
Dakle, ti podaci početni, se mogu raketi dati i sa osmatračkog moda radara.....

Dopuna: 18 Avg 2018 11:07

[quote="13892"]Kubovac ::

Tako da mislim da smo to razjasnili. Ono sto je nejasno jeste zasto se ne koristi nacin vodjenje primenjeno kod sistema poput S-300V. To jest zasto sama raketa nema radio predajnik kojima bi podatke koje je primila mogla da posalje nazad u avion.


To se zove SARH/radio komandno-vođenje kroz raketu. I pitanje je na mestu.....Onda bi i ovo možda imalo više smisla, jer bi se podaci mogli upoređivati i kvalitetnije korigovati....Možda čak i u tzv. "osmatračkom modu"....
Ali da ne odemo previše u širinu.....

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Metanoja, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ray...isprika i javna i preko PP je prihvaćena i isto tako moja javna isprika tebi ako sam te uvrijedio svojim rječima.

Činjenica je da ni ti ni ja nismo u pravu. Terminologija je kriva, jer nakon lansiranja rakete radar je u režimu PRAĆENJA. Znači niti u režimu zahvata niti u režimu osmatranja.
Veličine “kutija” za režim osmatranja i režim zahvata su poznate, isto tako raspon projekcija na ILS u ova dva režima. Ostaje samo pronaći podatak za nazovimo ga tako osnovnim režimom - režimom praćenja.

“Совместно с системой динамической индикации, бортовыми уст­ройствами и системами РЛПК решает следующие тактические задачи:

- поиск, обнаружение и опознавание цели;

- автоматическое сопровождение до 10 целей "на проходе" с грубым из­мерением координат целей (режим СНП);

- выбор и захват наиболее опасной цели по критерию min Д/Д;

- автосопровождение одной цели точным измерением ее координат;

- формирование целеуказания на головки самонаведения ра­кет (Р-27РТ, Р-73, Р-60М) и вычисление зон пусков;

- "подсвет" сопровождаемой цели при применении ракет с РГС (Р-27Р).”

Prevod vjerovatno ne treba, ako treba prevešćemo. Znači, traženje, detekcija i identifikacija.
Automatsko praćenje do 10 ciljeva sa grubim mjerenjem koordinata ciljeva. Izbor i zahvat cilja. I sada ide praćenje jednog cilja točnim mjerenjem njegovih koordinata. Taj snop ostvaruje zračenje odabranog cilja i refleksija tog snopa ide na GSN.

Da li ostaje štagod energije pa se i ostali ciljevi u fazi praćenja odabranog cilja eventualno mogu vidjeti, ne znam. Ali ova faza se ne zove osmatranje.

Analogija sa KOLS:
-režim osmatranja
-režim navođenja i zahvata
-režim praćenja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo da probam ja još nešto.
I ranije sam pisao da je moguće da postoji neki pod-režim ili režim "praćenje", sad ispada da možda ima...
Ipak, ja se opet vraćam na osnove poluaktivnog radarskog samonavođenja, za koje je potrebno da postoji širokopojasni osmatrački radar za detekciju i otkrivanje cilja i radar za osvetljavanje cilja koji je užeg, fokusiranijeg snopa, kao i raketa sa poluaktivnim radarskim prijemnikom (RGS). To su neke opšte definicije.

E sad....Imamo avionski radar koji osmatra stanje u Vap-u i detektuje i prati 10 ciljeva i za koje ima mogućnost (Track while scan) da konstantno određuje grube parametre, azimut, daljinu i visinu.

Pre gađanja jednog cilja raketi se, koliko shvatam, šalju podaci o:
- pravcu (azimutu) leta i daljini leta nakon lansiranja, tokom inercijalne faze
- radio frekvenciji za korekcije leta tokom inercijalne faze
- komandi koju raketa treba izvršiti da bi uključila RGS

Kada raketa poleti, pretpostavljam da postoji vremenski period, tajmer, koji određuje i verovatno signalizira pilotu kada treba uključiti nišanski mod radara (a možda je to sve automatski). U tom trenutku, kada se uključi nišanski mod radara, formira se komanda za uključenje RGS na raketi i izvršava se. Od tada se signal uskog, fokusiranog snopa koji osvetljava cilj, reflektuje od cilja i prima na RGS rakete i od tada se raketa navodi poluaktivno radarski na cilj. Radar mora svo to vreme da cilj ozračava uskim, fokusiranim, osvetljavajućim snopom. Tada protivnik svakako zna da je ozračen i da je gađan i može eventualno nešto preduzeti.
Što se tiče osmatranja ostalih ciljeva, mislim da tog trenutka to prestaje, jer se momentom uključenja nišanskog moda radara i RGS u raketi, prelazi u STT mode (single target track mode) i isključuje TWS mode ( u smislu praćenja više ciljeva)....
E sad...ta lingvistika ovde unosi dosta zabune....možda ovako:
- režim osmatranja- osmatranje i traženje ciljeva, određivanje grubih podataka o ciljevima
- režim zahvata - odabir cilja u zahvatu radarske stanice
- režim navođenja - navođenje stanice na cilj i lansiranje rakete uz početne grube podatke o cilju i korekcija tokom leta rakete
- režim praćenja - uključenje nišanskog moda radara, prelazak u STT mod i SARH jedne rakete ka jednom cilju.....

Nadam se da ne zamaram temu...ja ovo o opštim mestima ali mislim da koristi u raspravi....

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obećavam ovo ću poslednji put napisati 😁.
Dakle, po usvojenoj terminologiji (koja i pravi problem) zahvat i praćenje je jedno te isto, u pitanju su klasični nišanski režimi gde radar kontinuiranim talasima (uskim snopom) zrači metu, a razlika je samo u kom radarskom režimu se sprovodi.

Varijanta jedan, vi je ovde zovemo zahvat, a to je STT (single target track). Radar svom snagom zrači u nišanskom režimu jednu metu.

Varijanta dva, vi je ovde zovete praćenje, a to je TWS (track while scan) radar delom snage zrači u nišanskom režimu jednu ili više meta a ostatkom vrši osmatranje VaP-a.

U obe varijante, raketa se vodi klasičnim nišanskim režimom rada uz kontinuirano (neprestano) zračenje uskim snopom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hektor ::Obećavam ovo ću poslednji put napisati 😁.
Dakle, po usvojenoj terminologiji (koja i pravi problem) zahvat i praćenje je jedno te isto, u pitanju su klasični nišanski režimi gde radar kontinuiranim talasima (uskim snopom) zrači metu, a razlika je samo u kom radarskom režimu se sprovodi.

Varijanta jedan, vi je ovde zovemo zahvat, a to je STT (single target track). Radar svom snagom zrači u nišanskom režimu jednu metu.

Varijanta dva, vi je ovde zovete praćenje, a to je TWS (track while scan) radar delom snage zrači u nišanskom režimu jednu ili više meta a ostatkom vrši osmatranje VaP-a.

U obe varijante, raketa se vodi klasičnim nišanskim režimom rada uz kontinuirano (neprestano) zračenje uskim snopom.

Hektore, slažemo se da lignvistika unosi "nemir u redove"....

Moram skrenuti pažnju da zahvat i praćenje nisu jedno te isto, zahvat i navođenje jesu, jer se radi o prelaznim režimima u radu radarske stanice u avionu koji imaju za cilj da navedu radarsku stanicu na cilj koji se nalazi u zoni zahvata.

Što se tiče tvoje klasifikacije, načelno se slažem uz "amandmane"
- Varijanta 1 - režim praćenja je STT (single target track). Radar svom snagom zrači u nišanskom modu u jedan cilj.
- Varijanta 2 - režim praćenja je SNP (track while fly by), sa prelaskom na STT, radar svom snagom zrači u nišanskom modu u jedan cilj.

U obe varijante (suštinski su iste ali sam ih diferencirao zbog termina SNP koji menja TWS), kako si i napisao, raketa se vodi klasičnim nišanskim režimom rada uz kontinuirano (neprestano) zračenje (osvetljavanje) cilja uskim snopom.

Ovde sam naknadno uveo i još jedan podatak koji sam pronašao...Naime TWS kod američkih radara i SNP kod Ruskih ne znači isto. Dakle, SNP bi se preveo "track while fly by" (praćenje najbližih ciljeva - slobodan prevod) što bi značilo da radar prati do 10 ciljeva i utvrđuje koji je najopasniji. Računar računa početne parametre za taj cilj i kada se cilj približi maksimalnoj zoni lansiranja, radar prelazi u STT mod i prekida osmatranje ostalih ciljeva....Znači, SNP i TWS izgleda nisu isti pojam i ako je to tačno, a izgleda da jeste, ono menja stvari....