|
Poslao: 12 Avg 2017 12:55
|
offline
- mean_machine
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 12648
|
MiG je MFI 1.44 dizajnirao za sovjetsku filozofiju "kvanitet ima svoj kvalitet" zato su imali i solidan % celika u istom zarad sto brze proizvodnje, pominjali su se roboti za zavarivanje slicno automobilima 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2017 22:41
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1233
|
Vidite, vezano za kompozit. Sve može uz odgovarajuću cenu. Ja sam lepo rekao da je opcija primena silikonskih smola i da je oko šest puta skuplja, a ta smola uz odgovarajuće aditive može da istrpi i više napone bez degradacije uz naravno odlične temperaturne karakteristike. Lepo je nspisao 037: morate kompozit gledati kao sistem.
Drugo, nisu problem konstantno visoke ili konstantno niske temperature, nego njihova brzina promene. I opet gledajte sistem. Kako mi kažemo u našoj grani industrije: klasa izolacionog sistema (višeslojni kompozit, znatno kompleksniji od oplate aviona) je jednaka njegovoj najslabijoj komponenti. Često to bude upravo smola. Ovde i skupa smola može da zakaže, jer avion brzo menja režime leta. Zamislite prelaz iz nadzvučnog krstarenja u manevarski boj na velikim visinama i šta to sve donosi oplati. Ko je to rešio, taj je tatamata za kompozite.
Treće: smola jeste jedan deo sistema, koji se može tehnološki rešiti i popraviti performanse celog sistema, ali tu je najvažnije tkanje. Tu su vlakna i njihov prostorni razmeštaj od suštinskog značaja. Ne zaboravite da su ona od ugljenih vlakana i da se oplata zove pametnom. Sa pravilnim tkanjem, upravo ugljena vlakna imaju neverovatne mogućnosti. Počevši od dtelta, pa čak i do prenaponske zaštite, koju recimo F-22 nije rešio i ne može da leti kroz olujni oblak između ostalog i zbog toga. On da bi bio stelt, ne bi smeo da ima fiktivne uzemljivače za zaštitu aviona prilikom sletanja, pa najčešće ni ne leti kad to vreme ne dozvoljava. E ko je to rešio sa kompozitima, taj je isto tatamata.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2017 07:51
|
offline
- _Petar
- Elitni građanin
- Pridružio: 25 Dec 2016
- Poruke: 2171
|
Da li to znaci da ni na f-35 nisu taj problem resili posto onaj par namenjen Izraelu kada je trebao da poleti iz Aviana po planu nije to ucinio dok se nije nebo rascistilo ili su cekali predostroznosti radi?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2017 09:06
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2014
- Poruke: 1378
|
_Petar ::Da li to znaci da ni na f-35 nisu taj problem resili posto onaj par namenjen Izraelu kada je trebao da poleti iz Aviana po planu nije to ucinio dok se nije nebo rascistilo ili su cekali predostroznosti radi?
Nisu prošli ove testove na 3:45
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2017 13:00
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24134
|
Kaplar ::Vidite, vezano za kompozit. Sve može uz odgovarajuću cenu. Ja sam lepo rekao da je opcija primena silikonskih smola i da je oko šest puta skuplja, a ta smola uz odgovarajuće aditive može da istrpi i više napone bez degradacije uz naravno odlične temperaturne karakteristike. Lepo je nspisao 037: morate kompozit gledati kao sistem.
Drugo, nisu problem konstantno visoke ili konstantno niske temperature, nego njihova brzina promene. I opet gledajte sistem. Kako mi kažemo u našoj grani industrije: klasa izolacionog sistema (višeslojni kompozit, znatno kompleksniji od oplate aviona) je jednaka njegovoj najslabijoj komponenti. Često to bude upravo smola. Ovde i skupa smola može da zakaže, jer avion brzo menja režime leta. Zamislite prelaz iz nadzvučnog krstarenja u manevarski boj na velikim visinama i šta to sve donosi oplati. Ko je to rešio, taj je tatamata za kompozite.
Treće: smola jeste jedan deo sistema, koji se može tehnološki rešiti i popraviti performanse celog sistema, ali tu je najvažnije tkanje. Tu su vlakna i njihov prostorni razmeštaj od suštinskog značaja. Ne zaboravite da su ona od ugljenih vlakana i da se oplata zove pametnom. Sa pravilnim tkanjem, upravo ugljena vlakna imaju neverovatne mogućnosti. Počevši od dtelta, pa čak i do prenaponske zaštite, koju recimo F-22 nije rešio i ne može da leti kroz olujni oblak između ostalog i zbog toga. On da bi bio stelt, ne bi smeo da ima fiktivne uzemljivače za zaštitu aviona prilikom sletanja, pa najčešće ni ne leti kad to vreme ne dozvoljava. E ko je to rešio sa kompozitima, taj je isto tatamata.
Evo sta stoji u jednom tekstu o udelu kompozita u strukturi planera Su-57, autor je poznati vojni ekspert i analiticar Igor Korotcenko .
Citat:Было озвучено, что доля композиционных материалов в общей массе пустого самолета составляет 25%. По поверхности ПАК ФА – 70%. Благодаря применению композиционных материалов существенно сократилось количество деталей, по сравнению с самолетом Су-27 оно уменьшилось в четыре раза. Что касается требований к ЭПР ПАК ФА, то эта цифра составляет 0,3-0,4 кв. метра – «как у F-22».
 [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dakle sa 25% ovaj materijal ucestvuje u masi praznog aviona a u oplati planera sa 70% .Inace za pomenuti je da je recimo tehnoloski demonstrator -prototip S-37/Su-47 `Berkut` imao KOS ( krila obratne strele ) potpuno izradjena od kompozita .U pocetnom delu probne faze je maks letna brzina zbog KOS bila ogranicena na M 1.6 a kasnije je vrednost M-broja povecana na 2.2 ( tehnicka unapredjenja na krilima ) .
Ovo sto je pojacano ,to je kod Spejs Satl Orbitera i Burana reseno onim valjda ojacanim karbon-karbonom tako nesto ( one crne plocice na oplati ima ih na hiljade,mozda desetine hiljada ,mislim kod Burana cak 40 000 kom ) .Dakle materijal koji moze da izdrzi te prelaze sa veoma visokih na niske temp ( nakon velikog zagrejavanja gotovo trenutno se ohlade )
Kad smo kod kompozita u bivsoj Jugi je iste radila cini mi se jedna firma u SR Makedoniji ?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
