Su-57 novi ruski lovac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

jazbar ::Lepo se vidi debljina samih završnih panela (barem 0,5 cm) i podloge na kojoj je leži raketa AIM-120:



Neka molim neko okači onu fotografiju gde na servisiranju strugaju debeli nanos sa F-22. Bila je več objavljena tu na forumu.

Nesporna debljina govorim o ( Ro-nemam latinske znakove - specificna gustina kopmozita je niska isod 0.2 plivaju na vodi ko stiropor.) !!!
Po meni tamo nije tonazah nego kostur i Motori...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Jesi ti držao u ruci kada parče kompozita? Težinu motora je lako usporediti ima informacija na wiki.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::"Stelt" lovci su teži pošto imaju deblji nanos ili saćastu završnu ljušturu absorbcijskog materiala da bi "upijao" radarsko zračenje. Dok imaju obični lovci samo tanak AL ili kompozitni završni lim.

Jazbare ,pojasni mi sa stanovista `toplotne barijere` strukturu planera jednog MiG-25R ( razvio u jednom letu blizu 4000km/h ) i jednog MiG-31 ( razvija do 3000km/h ) te dakle onaj termin `visokotemperaturna legura` bilo celika VNS-4/5 ,Titanijuma i Al tipa D19T i AK-4 i sve to poredi sa tzv. stelt- lovcima posebno sa F-22 cije je veoma moguce ogranicenje po brzini svega 2M ( inace se i zvanicno pise da je to` lovac kategorije/klase 2M` ) .

Ovo sve naravno u domenu strukturne mase ,tj tezine planera aviona .

Nego da li je tebi logicno da jedan F-22 izradjen od cega jeste ( struktura planera ) ima istu masu kao i MiG-25 ( oko 20t oba ) .Kazes RAM- premazi i ostalo a sta cemo mi sa temp. kojima se 25ca podvrgava u stratosferi pri 3000-3500km/h ( oko 300° C i vise ) ,sta je tu sa farbom, nanosima i ostalo,debljinom tih strukturnih metala -legura ?

Slika spremnika UbS kod F-22 za npr (neko pomenu masu zbog rezervoara ,spremnika i d kod F-22 )

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sta je za ovo gondola gl. noge ST kod MiG-25 ili 31 ,proceni sam.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RAM- premazi ,nanosi itd .Koliko slojevi mogu da bude teski ? Evo odgovora ...

Citat:The pending lawsuit accuses Lockheed of knowingly providing defective coatings used to reduce the aircraft’s radar and visual signatures, and covering up the problem by adding 272kg (600lbs) worth of extra layers.

There is an interesting section that sheds some details on the successive RAM layers:

The F-22 requires three layers of coatings to reduce its radar signature, according to Olsen’s statements in his case. A primer seals the surface of the aircraft skin and helps with the adhesion of the next layer. Next, a conductive coating with silver flakes mixed with polyurethane materials is applied to keep radar waves from bouncing back to the emitter source. Finally, a topcoat layer has properties, including metallic materials, to reduce heat, which lowers the risk of radar detection.
"If those coatings are not effective, the other stealth measures of the aircraft’s design are negated," the lawsuit says.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovde neko mora da je bio u GRU

Dakle pored one usvojene mase od oko 15t iz sredine 90tih ,kod operativnih aviona( a mozda vec kod onih prototipova iz faze EMD ) su dodana tri sloja ( RAM premazi ) mase vidimo ispod 300kg ,evo naknadno je dodano 272kg ( ne jedan sloj vec vise slojeva ) .Ti slojevi mu dodju kao i slojevi standardne farbe moguce ,nista strasno .Znaci masa se mogla vemenom povecati za nekih 300kg ? To je koju stotinu kg svakako ne za 4 t uvecanje mase .Nije mi samo jasno od kuda se tih 4t stvorilo i na cemu se to dobilo ?

Meni je posebno zanimljiv taj aspekt aerodinamike da jednom avionu povecas masu sa 15 t na skoro pa 20t bez recimo promene sile potiska pogonske grupe i slicno tome .To je zaista vise nego upitno .

Ova problematika i za nas tematika ce svakako biti zanimljiva i u kontekstu posmatranja Su-57 .Kad se pominje ojacanje strukture samo da pomenem, ne mora to da znaci i povecanje mase.Kod Su-35S imamo znatno ojacanje ali uz intenzivnu primenu lakih legura poput Al-Li npr cega nije bilo kod Su-27S.

Kako god analize su nam nadam se dobre pa iako se uglavnom dosta toga bazira na nasim predpostavkama moci cemo priblizno oceniti,proceniti neke detalje kao sto je ovaj u vezi mase praznog aviona .

• 1Ovo se svidja korisniku: sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Sep 2017 17:36

@Rej

Zato sto je ceo ATF program bio cudan. Pazi F-22 je trebao da bude cak i laksi od YF-22, dakle od letelice koja samo lici na planirani serijski lovac (pa ni kokpit nije imala slican).

Nortrup je sa druge strane tvrdio da ce F-23 biti tezak ko YF-23 iako ce biti duzi jer planiraju da koriste veliki % kompozita posto imaju iskustvo sa B-2. F-23 bi imao vise od polovine tezine u kompozitima, to je duplo vise nego F-22 ili PAK-FA, sta reci avion ispred svog vremena prakticno 6 generacija jos tad

E mozda tu treba traziti razlog sto je Lokid za F-22 tvrdio da ce biti lagan morali su da nadmase Nortupova obecanja tj USAF ima cime da se hvali kad ih neko pita a sto ne izabraste F-23, pa se desilo ovo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dakle prva serija ima ozbiljnih strukturnih problema i tek kod kasnijih serija to je ispravljeno i tako dodjosmo do 19.7tona.

Dopuna: 02 Sep 2017 17:37

I da nema potrebe se cuditi sto je F-22 tezak toliko koliko je tezak, sivisoko i ja smo lepo pokazali koliko je manji F-35A tezak iako koristi vise kompozita a ima manje zahteve po pitanju performansi od F-22. Sto rece sivisoko ako bi imao F-35 imao dva motora F119 bio bi tezak 15tona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Evo jedne analize u kojoj stoji ovo ,analiza je pogolema i dobra je jer se moze sagledati sta sve moze ocekivati Ruje kad je u pitanju Su-57.

Citat:Prototypes were selected in 1986, and flyoff between YF-22 and YF-23 was in 1990, and after YF-22 was selected, it went right back to the drawing table, and was heavily redesigned – F22 has nothing except shape in common with YF-22. For example, loaded weight was increased from 22 680 kg to 29 300 kg. Also, low-level production made it difficult to cancel outright, problem increased by fact that main goal of F22 program was to get money to contractors. Production also started in 1997, despite the fact that, by then, less than 4% of testing had been complete.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vrednosti koje su pojacane odgovaraju masi praznog od 19.7t i kako li samo nabise svu tu silnu masu u one dimenzije i zapreminu , jadi ih njihovi znali .

Hvala `mean` i `FP` te drugim na sugestijama .

Kako god ,letno-manevarske sposobnosti su time znacajno degradirane .Nego ima tu nesto drugo ,F-22 kao lovac kategorije 2M (ima fiksne uvodnike vazduha ) je izgleda uradjen tako da mu letne brzine preko toga i ne trebaju u smislu dugotrajnosti leta .Pazimo kad se realno pogleda ,to je zaista misaona imenica i dan danas za sve ali sve lovce sem za jednog ,pogadjamo svi ,to je MiG-31.Samo on ima takve energetske/kineticke sposobnosti da dugotrajno leti tj krstari pri 2500km/h ( dugotrajno ) i 2800km/h (kratkotrajno) sa maks. mogucom V=3000km/h .On je zaista gospodar danasnjice, kako brzina tako i visina .

Zaista je ovo `san snova` svih lovaca na svetu .Pogledajmo nesto ,sva borbena dejstva LA/LBA u nekom VaP se odvijaju pri dozvucnim brzinama na Maksu ( neko je jednom izjavio da je Konkord svojevremeno naleteo nadzvucno koliko maltene sva vojna avijacija na svetu ,onako ne bukvalno ali recito ,mada ko zna .. nebitno sad ) .

Dakle sve se desava pri V=800-1000km/h najvise a Ameri su pribegli novoj taktici ,novoj jednoj `filozofiji` da kazem , da F-22 bude ispred tako sto ce taj dijapazon brzina podici do 2000km/h.No tu je kraj ,nema dalje .U redu je to borbeno manevrisanje u dozvucnom i nadzvucnom letnom rezimu u smislu realno protiv-raketnog manevrisanja ali energetske sposobnosti da se izadje na jos vece visine i leti jos vecim brzinama su ipak za njega nedokucive .

Jedna drzava za razliku od njih razmislja drugacije ,rekao bih da je tako a evo nekih detalja u svemu tome

Naravno radi se o RF i njenom novom lovcu Su-57.Neki dan me jedan kolega preko` pp` pita da li bi Su-57 mogao biti zamena za MiG-31 ,tesko upravo zbog onog sto zovemo energetske mogucnosti leta na rezimu brzina do 3000km/h .Medjutim u jednom momentu mi nekako prodje kroz `vugla`,zamena bas i nece biti ,tako barem nenajavljuju u VKS ( glavkom VKS je pominjao novi MiG jel te kao zamenu za 31cu ,navodno MiG-41 ??? ali otom potom ) .

Mi se stalno kacimo za RAM premaze ,slojeve ,evo sad imamo neke detalje od F-22 ali zaboravljamo da je makar po meni jedan veoma vazan detalj u svemu tome ipak uvodnik vazduha sa pogonskom grupom .On ce kako stvari stoje omoguciti da Su-57 na H=23km leti brzinama do 3000km/h .Tu se dolazi do onog sto sam pitao Jazbara ,dolazi se do fenomena zvanog `toplotna barijera` i tu je sad pitanje upotrebe tih visokotemperaturnih legura bilo Titana,Al,celika kako god .

Na Maksu bi Su-57 mogao ici do jedno 2000km/h ,Min. forsaz mozda do 2500km/h i na rezimu PF citavih 3000km/h ,moje predpostavke ali ovo sve obecava da kazem novi Izd. 30 ( ako vec sad ne moze sa Izd 117 ).Sad je samo pitanje vremenskog ogranicenja na tim letnim rezimima jer vidimo u VTUP za Su-27SK da je to ogranicenje po brzini M 2.35 ( M 2.15-2.35 ) svega 5min.

Samo da podsetim ,MiG-31 ima vremensko ogranicenje za stvarnu brzinu leta M 2.65 oko 20min (preleti oko 1000km ) ,zato rekoh ,misaona imenica ,nista vise ni manje od toga.

Tu bi mogla biti sustinska razlika izmedju Su-57 i F-22 jer ako pogledamo oba lovca ( Amer vec moze ) da zaokrecu pri 9g nesto duze u rezimu dozvucnih brzina ,oba lovca sa odlicnim odnosom potisak-masa, vrednosti SVP tj viska potiska/energije u manevrima ali kad govorimo o velikim brzinama i visinama leta izgleda da ce tu Raptor dosta zaostajati .

Oduzih ,no ima jedan dobar komentar i vredi ga preneti na temu ,kaze ovako :

Citat: The aircraft's high cruising speed and normal operating altitude is also expected to give it a significant kinematic advantage over prior generations of aircraft.

na wiki -strani ,kakva je god ovo je zaista dobro .Ovo vraca u korejski rat,u vreme kad su MiG-15 leteli na vecim visinama i po licnim izjavama Amera birali mesto i vrema napada tj borbenih dejstava .Mozda izgleda malo cudno ali Rusija ima ne velik, nego ogroman VaP ,nju ne zanimaju one brzine 800-1000km/h i obicno visine udarnih grupa LBA i BA oko 10 km .U interesu odbrane` Rodine` tj njenog VaP morace se osloniti na brzinu reakcije,brzinu i visinu delovanja ,naravno u koordinaciji sa drugim rodovima u VKS .

Otuda neko moje misljenje da ce Su-57 imati odlicne energetske mogucnosti ( visinsko -brzinske karaktertiske motora i aviona u celini ) te ukupne letno-manevarske sposobnosti .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Poredjenje sa njim Miodraze nije bez veze jer se to odnosilo na cinjenicu da je planer MiG-25 80% od celika a F-22 ga ni nema gotovo ,pa su prazni maltene isto teski . Logicno ? Ne ,naravno .Dalje ,pominjes g-opt ,nece da moze ,MiG-25 je trpeo po +11.5Gz ako nisi znao .Koliko bi F-22 bio tezak da je od celika ,pa ako tvrde da je sad tezak prazan 20 t skoro ,da je skoro sav od celika bio bi tezak 30t koliko 40 ? Confused

Svi zvanicni podaci koje sam ja nasao za MiG-25 govore o +4.5g. Mozda je on i nabio nekada negde u nekom trenutku i tih 11.5g, ali su posle toga mogli da ga posalju na otpad.

Za tvoj omiljeni MiG-31 je kompanija MiG sama dala podatak od 5g.

Ja ne sumnjam da bi mozda i on uspeo da izdrzi 11.5g u nekom trenutku u nekom manevru tokom leta, ali bi i njega posle toga mogli da posalju na otpad.

Prema tome, ne mozemo porediti babe i zabe.

A onda u jednacinu dodamo spremnike naoruzanja, povecanu kolicinu goriva, pa samim tim i vece rezervoare koji opet moraju da podnesu tu tezinu goriva i to pri manevrima sa duplo vecim specificnim opterecenjem, i tako dalje, i tako blize.

A onda uz to dodamo i specificnosti kompozita kao materijala, kje smo recimo saznali iz formule jedan, a to je da imaju visoku otpornost na udarce, savijanje, ali ne i na uvijanje. P je samim tim upotreba datog materijala na odredjenim povrsinama, odnosno u konstrukciji odredjenih delova nosece konstrukcije, nemoguca.

Pa se onda zahtevaju kompromisi.

A to sto nekom neke stvari nisu jasne, to je vec njegov problem.

Kao sto sam rekao, inzenjerski posao je veoma specificna delatnost, i zahteva od coveka da mozak prilagodi odredjenom nacinu razmisljanja. A dobar inzenjer je onaj koji uspe da napravi resenje koje ispunjava takticko tehnicke zahteve primenom zadovoljavajuceg kompromisa izmedju dijametralno suprotnih zahteva.

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Sep 2017 6:20

MiG-25 je posle tog zaokreta otpisan iz jedinice i poslat na institut da se na njemu uče studenti. Tamo je otkriveno da se avion može vratiti nazad u jedinicu. Pošto je već bio otpisan, nije bilo papirologije koja bi ga vratila nazad i ostao je u institutu.

Dopuna: 03 Sep 2017 6:32

zoran MKD ::jazbar ::"Stelt" lovci su teži pošto imaju deblji nanos ili saćastu završnu ljušturu absorbcijskog materiala da bi "upijao" radarsko zračenje. Dok imaju obični lovci samo tanak AL ili kompozitni završni lim.
Да буду тежи због феритне фарбе ( бооја - Питура???) нанос у микронима па макар био и 300 микрона.
Сачаст стуктура композит ) Искрено ово ми не пије воду.

Nego šta prijatelju. Elektromagnetika je tu jasna. Nanos mora biti pet puta deblji od talasne dužine nišanskog radara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@miodrag2

Kao i na temi MiG-29 ,ne muti vodu Miodraze,svi mi dobro znamo da je F-22 jedno a 25ca i 31ca nesto sasvim drugo .Prvi je osmisljen da dugotrajno krstari ako treba i do 2000km/h sto mu je po svojoj prilici `maks domet` sto se brzine tice ,tu je to negde ,preko toga veoma tesko ,zatim za dugotrajnije 9g zaokretanje u odnosu na dosadasnje lovce .Ona dva sovjetska/ruska velikana su sampioni u kategoriji visinsko-brzinskih sposobnosti .

Poredjenje je bilo sa stanovista mase aviona ,pa se doslo do toga da su Ameri sa svojim F-22 prisli masi praznog aviona koliko ta vrednost iznosi prakticno kao kod MiG-25. Zasto su toliko drasticno povecali masu ,time znacajno degradirali neke letno-manevarske sposobnosti u odnosu na prvobitan plan ,izgleda da su vremenom sve vise i vise povecavali one razne slojeve na oplati koji su mase odprilike koliko i slojevi farbe ,osnovne i dopunskih .

Masa unutar planera ? Pa zato i jeste ubacen MiG-25 i 31 u poredjenje ,da se vidi da oni nemaju te spremnike UbS ali zato imaju masivne gondole ST ,da oni imaju takodje velike rez. goriva ,tesku pogonsku grupu a sve to opet uglavnom od legura celika .Kod F-22 je sve to uglavom od legura Titana ili Al a oni su laksi jel tako .Ojacanje zbog specificnih TTZ-a i time povecanje mase ,u redu ,moze proci a sta je sa ojacanjem strukture planera kod MiG-ova zbog `toplotne barijere` i zahteva da se dugotrajno leti brzinama do 3000km/h ili vise ( kod 25 ).

Ocito je da su Ameri zaista pregonili sa tim raznoraznim slojevima na oplati ,uostalom zbog toga je i ispala afera pre koju godinu .Sa druge strane su imali takvih problema da su letovi Raptora bili ograniceni na H=7km ne vise ,kao sto su i Ruje imali problema sa MiG-31 pa su letovi bili ograniceni na V=1500km/h, ne vise.

Svi imaju nekih problema koji se vremenom javljaju i resavaju ih u hodu .Od YF-22 do F-22 se izgleda najvise povecavala masa ,sad je pitanje kako ce stvari stajati sa Su-57 .

On sa druge strane pored navedenog za F-22, ima taj adut koji se zove upravo onako kako je navedeno za 25cu i 31cu a tu ponovo dolazimo do one toplotne barijere,visokih temp itd .Da li oni silni slojevi,premazi mogu tako nesto izdrzati ,to je pitanje koje ce kako i sam rece morati da rese strucnjaci,inzenjeri za tu oblast .

Visina i brzina leta ,to bi mogla biti jedna od prednosti Su-57 nad konkurentima sa druge strane .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto pominjete 11.5G i MiG-25 a jel se znaju uslovi pri kojima se to desilo ili jos bolje pod kojim uslovima MiG-25 sme samo do 4.5G (koliko je ukupno tezak avion u tom momentu)?

Pitam jer se secam nekog intervijua sa pilotom F-15E gde on pomenu da bi F-15E mogao bez deformacija da izdrzi znatno vise od 9G ali bez tereta i sa malom kolicinom kerozina, dok pilot ne bi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Ova se prica vec duze vreme mota na netu ...

Citat:Maximum acceleration (g-load) rating was just 2.2 g (21.6 m/s²) with full fuel tanks, with an absolute limit of 4.5 g (44.1 m/s²). One MiG-25 withstood an inadvertent 11.5 g (112.8 m/s²) pull during low-altitude dogfight training, but the resulting deformation damaged the airframe beyond repair.

Cini mi se da pravi razlog ovog stoji u jednom tekstu u casopisu AFM ,tamo s pocetka 90tih i to nema veze sa sim. BVB u niskom letu .Odakle im samo to da je 25ca dizajnirana za maks 4.5g uvezbavala sim .BVB .Veoma moguce da je bilo naglo ,energicno propinjanje u vertikalu ( nesto sto radi MiG-29M u manevru `kvadratna petlja` pri 11g ,naravno veoma kratko ) .Dakle razlog je ako se dobro secam u jednom od brojeva AFM tamo s pocetka 90tih .

Ono sto nam je poznato jeste da su MiG-25 i 31 nista drugo do `peglaci vazduha` sa granicnim koeficijentom g-opt do 5g ,sa tim je sve receno. Masa tih aviona je golema iz prostog razloga sto su konstruktori morali da se izbore sa fenemenom zvanim `toplotna barijera` kao i u slucaju SR-71 `Kos` .To blage veze nema sa ovim energicnim manevrisanjema i zaokretanjima kao kod znamo kojih lovaca jel .
Dakle nema tu nekakvih tankih limova kao sto ranije pomenu neko od kolega ,vec su to sve teske legure obicno nikl-celik i dr. u nosecoj strukturi planera.Naravno i sama oplata mora biti prvenstveno od onih visokotemperaturnih legura ,ranije navedenih .

Kad se ovo poredi sa ovim novim lovcima ,evo F-22 pa i Su-57 sto da ne ,poredjenje je bilo iz prostog razloga da se vidi po cemu je toliko povecana masa evo Raptoru ,da je ta vrednost u klasi jednog MiG-25 ,lovca koji bez problema penje na visine i do 25km ( operativno za izvidjanje do 27km sa tim da je i danas svetski visinski rekorder znamo ) i leti brzinama i preko 3000km/h .

Da li su ti zahtevi za steltnost bili tako strogi da se masa oplate tj povrsine tako naglo povecavala uz to da je masa cini se povecavana i u skladu sa tim da novi lovac mora dugotrajno ,energicno manevrisati tj zaokretati ,dosta duze od lovaca predhodne generacije( posebno sa vise goriva i raketama unutar trupa )

Odredjeno ojacanje nosece ili povrsinske strukture nosi sa sobom i odredjeno otezavanje ali ne toliko kad se koriste KM i lake legure koliko ono ojacanje kod pomenutih MiG-ova bilo zbog brzine tj one topl. barijere .Nekad to ojacanje ostane u granicama predhodnih vrednosti upotrebom naravno novih laksih strukturnih materijala( uglavnom nemetala ) .

Zato mi je posebno bilo zanimljivo to oko mase,da je zaista toliko drasticno uvecana sto se apsolutno kosi sa onim sto je po TTZ-ma navedeno pre 20 godina .

Ovo je dobro za detaljisati jer moguce je da ce neka od resenja biti primenjena ako vec i nisu kod Su-57 a vidimo da se navodi da bi on mogao biti laksi od Su-35S npr .Ostaje da se vidi koliko je zapravo Su-35S prazan tezak ,jer ako je to u granicama jednog Su-27S ili malo tezi ,ni Su-57 onda nije nista nesto tezi ili je u tim vrednostima .

Kad se pominje Su-57 mora se imati u vidu prva partija oper./ser. aviona ,njih 12 valjda ,prototipovi su nesto drugo sa tim da prva partija biva kako rekose od Bort 509 i 511 cini mi se ( oprema tj avionika i planer sa motorom `117` ) .